Ko će biti novi američki specijalac za Kosovo?

Potpuno skrajnuvši Brisel, Trampov "buldožer" kako su ga nazivali, je sa sobom doneo nove vetrove, insistiranje na saradnji na ekonomskom nivou što je rezultiralo potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma u Beloj kući.

Međutim, stvari se menjaju pa se Tramp, nakon američkih izbora iz nje seli, a u nju se useljava njegov protiv kandidat, sada i zvanično predsednik SAD Džozef Bajden.

Njegov dolazak, kako se za sada samo priča, mogao bi da znači i uvođenje novog pregovarača na Grenelovo mesto, a u prethodnom periodu je kao opcija pominjana čak i svima dobro poznata Medlin Olbrajt.

Koliko će to biti verovatno, videće se, kao i što će tek po formalnom prezimanju dužnosti biti poznato i da li će SAD imati "novog Grenela", ili će taj posao ipak biti prepušten službama i članovima administracije koji se i inače bave ovom problematikom.

Ako i novoimenovani predsednik ipak izdvoji jednu osobu, nameće se pitanje ko bi to mogao da bude, poznat ili ne, čovek od poverenja, poznavalac prilika... I, koliko ko god imao dilemu oko imena i osobina novog specijalca - dileme nema oko toga da će taj neko verovatno biti sušta suprotnost Grenelu.

"Razbijač" bez dlake na jeziku

Kada je Grenel 18. oktobra 2019. godine stupio na scenu i kao specijalni izaslanik se direktno umešao u dijalog Beograda i Prištine, veliki deo javnosti bio je iznenađen. Pre toga je bio ambasador SAD u Nemačkoj, gde je i zaradio renome Trampovog “razbijača” i čoveka bez dlake na jeziku.

Nemački list "Špigl" Grenela je na početku mandata opisao kao “neobičnog, otvorenog, modernog i otvoreno gej diplomatu, koji je ujedno i tvrdokorni konzervativac”.

Tamo je delio lekcije, pretio sankcijama, tražio da se umesto ruskog kupuje američki gas... U toku bavljenja Kosovom, napravio je zaokret i insistiranju na geslu “ekonomija spaja”, i da će to spojiti i Beogra i Prištinu. Da se ne služi samo rečima već i da vrlo brzo prelazi na dela, pokazao je prvo potpisivanjem sporazuma o uspostavljanju avio saobraćaja u Berlinu, a onda i donošenjem Vašingtonskog sporazuma na sto Donalda Trampa u Beloj kući.

Mnogo je hteo, mnogo i započeo, u ovom regionu u Ričard Holbruk se proslavio lupanjem šakom o sto, Grenel potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.

A šta bi Bajdenov specijalac mogao da donese?

Možda konkretne rezultate - konačni sporazum? Grenel je potpuno skrajnuo Brisel, hoće li ovaj sarađivati sa EU administracijom i biti novi najbolji prijatelj Miroslava Lajčaka? Hoće li imati isti, žustar pristup i igrati otvorenih karata?

Ekspert koji poznaje dušu obe strane

Austrijski diplomata i nekadašnji specijalni izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič napominje za Blic da je teško reći poimence ko će to biti, ali nema dilemu da će biti ekspert koji u dušu poznaje obe strane.

- I dalje je nejasno ko će to biti , a verujem da će Vašingtonu trebati poprilično vremena da donese odluke koje se tiču nove politike SAD ka Zapadnom Balkanu. Jasno, novi predsednik će biti mnogo kooperativniji sa Evropskom Unijom, a naročito sa Berlinom. U tom pogledu, napraviće otklon od jednostranog pristupa Grenela. Novi državni sekretar dobro poznaje region, i siguran sam da će odabrati eksperta koji će da podržati EU i gospodina Lajčaka u dijalogu - napominje Petrič.

On podseća da su nekoliko imena spominjano u obzir, ali da je još rano za odluku.

- Novoizbarani predsednik Bajden ima dug i profesionalan odnos sa bivšom Jugoslavijom. Sreo se sa Titom, a upoznao je i MIloševića. To znači da dobro poznaje istoriju i da će se odlučiti da radi na uspostavljanju boljih odnosa Beograda i Vašingtona u budućnosti.

Vreme je i da, dodaje on, Beograd pojača napore u objašnjavanju pozicije Srbije ka Kosovu.

- Skorašnje imenovanje Marka Đurića za ambasadora u SAD, bliskog saradnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića, je ohrabrujući signal i može da pomogne da uspostavi dobar odnos Srbije sa novom administracijom - smatra Petrič.

Među nekoliko imena o kojem je govorio Petrič u političkim kuloarima se često spominje direktor organizacije “Pen Bajden centar” Majk Karpenter. Tim pre što odlično poznaje tematiku, jer je bio na poziciiji zamenika pomoćnika ministra odbrane SAD za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju. Blizak je Bajdenu, i direktno ga poveo ka pobedi, kao savetnik u toku predsedničke kampanje.

Nedavno je, upitan da li će biti "Bajdenov Grenel", rekao "da ne može da govori o tome kakva će biti njegova buduća uloga u Bajdenovoj administraciji".

Da ćemo vrlo verovatno svedočiti potpuno drugačijem tipu diplomatije smatra i politički analitičar i programski direktor NVO “Novi treći put” Dimitrije Milić.

- Manji su izgledi da ćemo opet na delu gledati nekog novog Grenela, mislim da će se SAD okrenuti starom načinu funkcionisanja, koji je viđen pre Trampa. Predsednik SAD je postavio Grenela kao direktonog pregovarača jer nije verovao u tamošnje zvanične kanale. Bajden će se vratiti onome kako je funkionisao Obama i predsednici pre njega, kroz čoveka koji neće biti tako direktno uključen a biće praktikovana da tako kažem birokratskija diplomatiju koja će iči kroz zvanične kanale - napominje Milić.

"Nevidljivi" operativac

To onda znači i da operativac za Balkan više neće biti tako vidljiv.

- Prethodnici su imali dosta perfidniji stav, i kada su pretili i pritiskali to nije bilo javno. Grenel je sve što je radio radio vrlo otvoreno, počevši od rušenja Vlade na Kosovu - napominje Milić.

Spekulisalo se i da bi to mogao Džemsa O’Brajen, koji je bio jedan od vodećih ljudi Klintonove politike prema Balkanu i idejni tvorac malog Šengena, a takođe je zauzimao i visoke položaje u Obaminoj administraciji.

Sve je i dalje u domenu nezvaničnog, a asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže da će novo Bajdenovi lice doneti saglasje sa EU.

- Ne bih špekulisao sa imenima, Bajden u svom timu ima nekoliko vrlo dobrih poznavaoca prilika na Balkanu, a i sam pokazuje višedecenijsku zainteresovanost za ovaj region. Ko god bude određen imaće zadatak da kreira zajedničku politiku sa EU i da izvrši ključan pritisak da dođe do normalizacije odnosa Beograda i Prištine - napominje Surlić.

Iznenadno pojavljivanje bivše državne sekretarke SAD Madlin Olbrajt pred Spoljno-političkim Predstavničkim domom Kongresa, gde je predstavljala viziju koju bi nova administracija trebalo da primeni na Zapadni Balkan, ostavilo je prostora da bi upravo ona mogla da bude novi Bajdenov Grenel. Tim pre jer je O Brajan potpredsednik kompanije njene kompanjije "Stonbridž".

- Ne mislim da će Olbrajt imati neku formalnu ulogu, ali će njeni saveti verovatno biti uzimani u obzir, zajedno sa analitičarima koje dolazeća administracija veoma ceni, poput Danijela Servera, profesora Univerziteta “Džon Hopkins” i Januša Bugajskog, iz nevladine fondacije “Džejmstaun” - napominje Surlić.

Istog je stava i Petrič.

- Ubeđen sam da neće imati zvaničnu ulogu. Kucnulo je vreme da se za sobom ostave konflikti iz devedesetih, i, kao što je ambasador Đurić najavio, nova era u onosima Beograda i Prištine je započela, bazirana na obostranom poštovanju - kazao je Petrič.