Grupa od 10 Albanaca se pridružila frakciji Al Kaide u Siriji: Džihadisti sa Kosova ponovo ubijaju!

Profimedia

Isis, Foto: Profimedia

Upravo zato, neretko ratuju i jedni protiv drugih. Najbrojnije grupe koje okupljaju Albance su u Siriji i Iraku. Postoje čak i cele albanske grupe koje nose arapske nazive i koje su deo ISIL-a i Al Kaide.

Stručnjak za bezbednost Bedri Eljezi kazao je da se najmanje deset osoba sa KiM poslednjih meseci pridružilo grupi „Džemati Aljban“, koja je deo Al Kaide. Ova grupa ratuje u Siriji i važi za jednu od najmonstruoznijih, a vođa ove paravojne jedinice bio je Lavdrim Muhadžeri iz Kačanika koji je, kako je ranije objavljeno, nastradao tokom bombardovanja jednog kampa.

Pored nje, na severozapadu Siriji ratuje i albanska jedinica „Katiba“ koja ima jasnu komandnu strukturu. Sve ovo se navodi u izveštaju Centra za borbu protiv terorizma iz SAD, u kojem stoji i to da jedino Albanci formiraju etničke čiste jedinice.

- Podaci pokazuju da je najmanje desetak osoba sa Kosova, Severne Makedonije i Albanije otputovalo zajedno sa Ardianom Paljitom u Siriju. Smatra se da je ova grupa otvorila novi koridor odlaska za Siriju u aprilu i maju 2020. Oni su se najverovatnije pridružili grupi „Džemati Aljban“ kojom rukovode Albanci. Ta grupa trenutno deluje na području Idliba u Siriji - kazao je Eljezi i dodao da ove informacije potvrđuju sumnju da najviše ISIL-ovaca ima u području Drenice.

Više stotina osoba vratilo se iz Sirije i Iraka na KiM u poslednje dve godine, ali se mnogi još uvek nalaze na tim ratištima. Neki od njih su u tamošnjim zatvorima.

- U kampovima i zatvorima u Siriji trenutno se nalazi oko 50 žena i dece sa Kosova. Neki su u kurdskim zatvorima i to je veoma opasna bezbednosna pretnja - rekao je on i dodao da bezbednosni izazov za region predstavlja povratak terorista i članova njihovih porodica na KiM, u Albaniju i Severnu Makedoniju.

Proces deradikalizacije „povratnika“ gotovo i da ne postoji ili je veoma slab. Oni koji se vrate iz Sirije i Iraka prvo idu na bolničko lečenje, ukoliko postoji potreba, a zatim ih preuzimaju druge nadležne institucije koje nemaju adekvatan kadar.

- Što se tiče njihove deradikalizacije, mislim da tu imamo mnogo problema koji nastaju kao rezultat nedostatka profesionalnih kapaciteta za lečenje. Kosovske institucije su napravile mnogo grešaka u procesu krivičnog gonjenja i presuda, jer mislim da je postojala selektivna pravda. Dešavalo se da izreknu veće kazne onima koji su deradikalizovani i priznali krivično delo, nego onima koji se nisu pokajali, a takođe su deradikalizovani. Fenomen sektaške pravde na Kosovu naneo veliku štetu u smislu deradikalizacije ili radikalizacije na Kosovu - zaključio je Eljezi.

Na KiM su kazne za terorizam relativno male, pa prosečna dužina robija koja je izrečena povratnicima iz Sirije i Iraka ne prelazi tri i po godine. Do sada je više od 45 odsto njih odležalo svoje kazne i potpuno su slobodni ljudi.