"Čovek koji završava poslove" preuzima pitanje Kosova, ovo mu je PRVI ZADATAK!

Wiki

Filip Riker, Foto: Wiki

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uoči odlaska u Bratislavu na konferenciju "Globsec", najavio je da će na panelu pred svetskim zvaničnicima govoriti o stanju na Kosovu i Metohiji, ali i da će od Amerikanaca zatražiti pomoć da Priština ukine takse.

Alo!

Gostujući u jutarnjem programu TV Prva, predsednik Srbije kazao je da će pored bilateralnih susreta sa zvaničnicima, imati sastanak sa vršiocem dužnosti pomoćnika državnog sekretara SAD u Birou za evropske i evroazijske poslove Filipom Rikerom, za kog govore da je čovek koji "završava poslove".

U njegovoj bogatoj biografiji upisane su mnoge funkcije koje je obavljao u više zemalja sveta, ali za Srbiju najznačajnije svakako predstavlja učešće u pregovorima u Rambujeu, kao i posao zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta, dok je na čelu bila Hilari Klinton.

Ko je zapravo Filip Riker, Trampov čovek koji jako dobro poznaje političke prilike na Balkanu i šta Srbija može da očekuje od njega?

Ovaj karijerni diplomata, kom Balkan nije nepoznanica, 1999. godine je obavljao funkciju predstavnika za štampu ambasadora Kristofera Hila, američkog izaslanika.

Posle toga je postavljen na mesto portparola Stejt departmenta, a potom na funkciju zamenika šefa diplomatske misije u Mađarskoj, gde se zadržava do sredine 2007. godine. Posle toga, godinu dana provodi u američkoj ambasadi u Iraku, gde je bio savetnik ambasadora.

Godinu dana kasnije Riker se vraća na Balkan, posle imenovanja za ambasadora Makedonije, gde se zadržao do 2011. godine.

Iz diplomatske fotelje potom prelazi na mesto zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta, gde se zadržao do 2013. godine. On je tada u više navrata boravio u Beogradu, a posebno je bila upečatljiva njegova poseta početkom jula 2012. godine u jeku razgovora oko formiranje nove Vlade Srbije, posle poraza Demokratske stranke. Riker je tada na pitanje novinara zašto je došao u Srbiju, u prolazu rekao "zato što mi se sviđa Beograd jer je sjajan grad".

Da je njegovo prethodno prisustvo na Balkanu i poznavanje prilika u regionu ide u korist Srbiji, potvrdio je i karijerni diplomata Zoran Milivojević, koji je u ranijoj izjavi za Telegraf objasnio da njegov povratak pokazuje interes SAD za ovaj region, ali i koliko je aktuelna globalna konfrontacija, od rešavanja "linije vatre", preko proširenja NATO-a, do suzbijanja uticaja Rusije i Kine na ovim prostorima i uključenja Zapadnog Balkana u zapadnu sferu uticaja.

Alo.rs

Zbog njegovih ranijih angažmana u kriznim područjima, još pre zvaničnog stupanja na mesto šefa Biroa za evropske i evroazijske poslove, u medijima je označen kao neko ko bi mogao da pomogne da se kosovski čvor konačno razreši.

- Srbija treba da prihvati realnost i kompromise u vezi sa Kosovom - govorio je davne 2012. godine, u skladu sa tadašnjom politikom SAD i tvrdio da ne može biti podele Kosova niti promene granica, te da će Srbi sa severa Kosova biti integrisani u kosovske institucije.

- Ne može biti promene granica, niti podela, niti zamena teritorija u ovom regionu. Srbi na jugu Kosova su se integrisali i oni su građani slobodnog i demokratskog Kosova. I Srbi na severu će se integrisati u kosovske institucije - izjavio tada je Riker za Radio-televiziju Kosova.

Ipak, od tada se mnogo toga promenilo, pa i politika SAD prema Srbiji, a sudeći prema izjavama američkih zvaničnika poslednjih meseci, jasno je da je Vašington počeo da pokazuje zainteresovanost i za interese Srbije, pa se od stava da je kosovsko pitanje rešeno još 2008. godine došlo do poruke da će podržati svaki dogovor Beograd i Prištine, koji je prihvatljiv za obe strane.

Tome u prilog ide i poslednja izjava zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara koji je rekao da SAD ne povlače crvene linije u procesu pregovora, u vezi sa onim o čemu bi obe strane razgovarale, ali da to ne znači da su sve opcije otvorene.

Metju Palmer je u intervjuu za Glas Amerike naveo da je potrebno da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto.

- Trenutno nas više zanima da se obe strane vrate pregovaračkom stolu, da obnove dijalog i napreduju ka tom dogovoru, korak po korak. Ne mislim da bi postavljanje veštačkih rokova pomoglo u tom procesu, ali bismo voleli da se pregovori nastave što je pre moguće - izjavio je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara.