ISPRAVKA: Ovo nije mapa podele Kosova (FOTO)

printscreen

Kosovo, Foto: printscreen

Mnogi mediji su preneli priču o tome da su iz CIA došle najnovije informacije o podeli južne srpske pokrajine sa granicom na Ibru.

"Srbi bi tako, prema planovima CIA dobili teritoriju na Severu Kosova, a sa Albancima delio bi ih Ibar, što ni malo ne može da zadovolji zvanični Beograd, ali i srpsko stanovništvo na južnoj pokrajini.

Naime, takvu soluciju prvi je obelodanio "bivši šef CIA za Balkan Stiven Mejer" i to kao rešenje za KiM predlaže dogovor Beograda i Prištine oko podele teritorije, navodeći da bi ta granica trebalo da bude na Ibru.", pisali su mediji.

On je u autorskom tekstu za „Nedeljnik“ naveo da bi Beograd trebalo direktno da se obrati Prištini, jer, kako kaže, ako bi Beograd i Priština mogli da se dogovore oko tet-a-tet susreta, možda bi bilo moguće da pronađu istinski kompromis, povoljan po obe strane.

„Mogu da počnu time što će shvatiti da obe strane moraju da se odreknu nečeg vrednog i da će i u Srbiji i na Kosovu biti nezadovoljnih, koji neće pristati ni na kakav predloženi kompromis“, napisao je Mejer i dodao da SAD ne bi trebalo da se uključe u to, jer je svako mešanje te zemlje u prošlosti „bilo preispoljeni krah“.

On smatra i da bi granica trebalo da bude iscrtana na reci Ibar — da sve na severu pripada Srbiji, a sve južno Kosovu, a da svi koji ne žele da žive na jednoj strani — pređu na drugu.

Stanje stvari bi povremeno proveravali UN, OEBS, EU ili svi zajedno, predlaže Mejer i dodaje da bi srpski verski, kulturni i istorijski objekti bili zaštićeni.

Mejer smatra i da bi u duhu kompromisa trebalo dozvoliti referendume u takozvanoj Preševskoj dolini, kako bi se videlo da li oni žele da budu u Srbiji ili na Kosovu.

„Iako ovo nije savršeno rešenje, moglo bi da znači dobar početak. Ali da bi funkcionisalo, Srbija i Kosovo moraju da imaju hrabre, odlučne, nepokolebljive lidere koji zaista žele da dođu do kompromisa“, zaključio je Mejer.

"Bivši šef CIA je ocenio i da bi vlasti u Beogradu i formalno morale da se odreknu Briselskog sporazuma, ukoliko su stvarno zainteresovane za kompromis sa Prištinom, jer kako je rekao, sporazum nije dobar po nacionalne interese Srbije", piše se.

Govoreći o zainteresovanosti administracije američkog predsednika Donalda Trampa za Balkan, Mejer kaže da za to postoje dva velika razloga — jer region nije igrao po američkom diktatu u poslednjih 25 godina i jer su tu Rusi.

Kako kaže, na Balkanu SAD i Rusija sprovode obaveštajne, diplomatske, političke i bezbednosne aktivnosti jedni protiv drugih, odnosno koriste Balkan kao „primarno poprište“ na kojem špijuniraju i kontrašpijuniraju jedni druge.

„Pitanje Kosova je važno Vašingtonu i Moskvi ne zato što ih zanima dobrobit Kosova, već zato što žele da nadmudre jedni druge“, kaže Mejer.

Ipak, ni u jednom od preko 300 javno dostupnih dokumenata CIA nema pomena o tome da je funkciju šefa BTF u bilo kom trenutku obavljao Steven Meyer - niti je, ponovo, on sam ikada tvrdio da jeste.

Konačno, tvrdnja da je uopšte postojao “šef CIA za Balkan” takođe je pogrešna, budući da je radna grupa, kako joj i ime govori, bila međuagencijsko telo u čijem radu su učestvovale primarno CIA (Centralna obavještajna agencija) i DIA (Odbrambeno obavještajna agencija), a uz njih i NSA (Nacionalna sigurnosna agencija), EURA (Odjel za Evropska i Evroazijska pitanja), Recapture Tactics Team i “druge agencije po potrebi”, što se takođe može vidjeti iz memoranduma o osnivanju BTF.

Da zaključimo, Steven E. Meyer nikada nije bio “šef CIA”, “zamenik šefa CIA“, ili “šef CIA za Balkan”, kako to već godinama tvrde brojni mediji u regionu, niti se njegovi stavovi mogu interpretirati kao zvanični “planovi” agencije iz koje je Meyer otišao pre osam godina.