Ćerka Slobodana Miloševića se oglasila, otkrila sve detalje koje je godinama čuvala u sebi: Sumnjam u zvaničnu verziju njegove smrti!

Otišla je odmah nakon što je Milošević izručen Hagu. Od tada živi u Crnoj Gori i priznaje da je razočarena odnosom Srbije prema njenoj porodici i da zato više nikad neće doći u Beograd.

Ni za ovdašnje medije nije govorila. Ipak je sada napravila presedan i posle 18 gpodina odlučila da progovori o vremenu vlasti bračnog para Milošević – Marković, smrti svog oca, navodnom bogatstvu...

Kako živite u Crnoj Gori i čime se bavite?

- Meni je u stvari žao što sam se uopšte rodila u Beogradu 1965. godine i što sam tamo provela svojih prvih 36 godina. Stalno maštam o tome kako bi bilo divno da tatini roditelji nikada nisu otišli odavde i da je tata bio na moru te godine kad je upoznao mamu, a da je mama došla na letovanje i da su se oni zaljubili i da je mama ostala ovde sa tatom. Isto bismo se rodili Marko i ja i svi bismo bili srećni i zajedno.

Da li ostajete pri tome da više nećete doći u Srbiju?

Da.

I dalje se govori o tome da se vaša porodica enormno obogatila devedesetih. Šta je istina?

- Ti što to govore bi se verovatno obogatili da su bili na našem mestu zato što projektuju sebe i pretpostavljaju da i mi radimo ono što bi oni uradili. U psihologiji se to zove projekcija, a narodna mudrost jednostavno kaže: Lopov za svakog misli da je lopov.

Da li je Milošević trebalo da se preda?

Pa on uopšte nije uhapšen zbog Haga. Navodno je uhapšen zato što je novac od carine dao tekstilnim i metalskim radnicima, prema optužbama protiv tadašnjeg upravnika carine Mihalja Kertesa. A tata je dobio garancije od Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i Milana Milutinovića da neće biti izručen nijednom stranom sudu. To je tako bilo. A onda je negde u junu 2001. dobio optužnicu haškog suda koju nikad nije uzeo. Ostala je da visi tamo u beogradskom zatvoru kad su ga tog popodneva na srpski verski praznik Srbi kidnapovali i neustavno izručili haškom sudu.

Kad ste ga poslednji put čuli? Šta vam je rekao?

U petak uveče 10. marta. Čuli smo se. Rekao mi je: "Sutra ću ti se javiti ranije jer je subota". Nije se javio.

Sumnjate li u zvanične podatke o uzroku smrti?

Da.

Zašto?

Sve u vezi sa tim je sumnjivo. Počev od toga da njegov tanjir nije smeo da se pomeša sa ostalima iako je u svim tanjirima bila ista hrana pa do toga da te večeri nisu radile kamere. Profesor Vukašin Andrić, koji je bio na čelu međunarodnog konzilijuma sastavljenog od lekara iz Srbije, Rusije i Francuske, napisao je knjigu "Anatomija sudskog ubistva" i u njoj tvrdi da je tata otrovan droperidolom. To je lek koji je anestetik i koji može izazvati ozbiljan rizik od tahikardije i smrti. Droperidol se može davati intravenozno, ali kako dolazi u ampulama, može se sipati u hranu. Vrlo brzo prodire kroz telo. Tome možemo dodati i neobjašnjivo dugo odlaganje dolaska mrtvozornika (šest sati čekanja) i još četiri sata do prebacivanja na mesto gde će sledećeg dana biti obavljena autopsija. Svaka razumna osoba bi se zapitala da li je ovakvo kašnjenje unapred smišljeno kako bi se inkriminisane supstance degradirale i nestale iz tela. A da je droperidol bio prisutan potvrđeno je tokom kasnijih toksikoloških analiza.

Niste bili za to da bude sahranjen u dvorištu kuće u Požarevcu?

Nisam. Mislim da niko od nas, ni živ ni mrtav, ne treba da bude u Srbiji. Ima latinska poslovica koja kaže: "Nezahvalna domovino – ne zaslužuješ ni kosti moje".

Gde je Milošević grešio?

Pogrešio je što je uopšte bio predsednik te zemlje. Biti predsednik Srbije je posao iz pakla. Koji procenat ljudi koji je vodio Srbiju je doživeo duboku starost ili koji procenat uopšte umre prirodnim smrću?

Ko su njegovi politički naslednici?

Nema on pravih političkih naslednika.