Doktorka Gnjatović otkriva kada se može očekivati vakcinacija dece u Srbiji

Doktorka Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearnu energije INEP rekla je gostujući u Jutarnjem programu da od onih koji su imali prirodnu infekciju i imali teži oblik bolesti ili srednje težak i oni imaju dobar imunitet i ima onih koji su se zarazili manjom dozom virusa i imaju imunitet koji traje kratko, nekoliko meseci.

Prema njenim rečima, može se videti da i vakcine različitih proizvođača ne štite isto, ali svakako će se vakcinacijom zaštititi veći broj ljudi nego prirodnim putem.

Govoreći o novim sojevima virusa, Gnjatovićeva je rekla da kada se organizam prirodno zarazi, stiče se zaštita na razne proteine, a prilikom vakcinacije stiče se imunitet samo na protein S, koji je podložan promenama.

"Tako da će verovatno vakcine biti manje efikasne prema novim sojevima virusa", naglasila je doktorka i dodala da su antitela prema S proteinu najjača.

I vakcine protiv običnog gripa prave se i kao petovalentne, pa se postavlja pitanje da li i antikovid vakcina treba da bude dvovalentna ili viševalentna.

"Na taj način bismo na neki način imitirali prirodnu infekciju, naterali organizam da stvara antitela prema različitim proteinima. Imali bismo veću paletu zaštite", rekla je Gnjatovićeva.

.Očekuju se viševalentne vakcine protiv korone

 
Očekuje da će se praviti viševalentne vakcine za kovid 19, jer virus mutira, zaražen je veliki broj ljudi i pretpostavlja da su ispitivanja u tom smeru već krenula.

Кada je reč o ispitivanjima vakcine protiv kovida 19 za decu, Gnjatovićeva je rekla da su završena ispitivanja "Fajzerove" vakcine za decu od 12 do 15 godina i "Modernine" za mlade od 15 do 18 godina.

"Slični su rezultati i što se tiče efikasnosti i što se tiče bezbednosti. Za mlađe od 12 godina moraju da se ispitaju i usklade doze. Ne očekuje se vakcinacija za mlađe od 12 godina pre 2022", navela je Gnjatovićeva.

Кako je dodala, stariji od 16 godina kod nas mogu da se vakcinišu, ali je pitanje da li ih treba vakcinisati u ovom trenutku. 

"Treba se ispitati koliko se oni se kreću, koliko prenose virus, izvagati pozitivne efekte i potencijalne rizike", kaže Gnjatovićeva i dodaje da moramo da vidimo koliko su deca zaštićena u porodicama gde su roditelji imali kovid, jer se pokazalo da su deca imala blaže simptome i da su na neki način zaštićena.

Vakcinacija beba

Što se tiče vakcine za bebe, doktorka kaže da deca razvijaju imunitet kao i odrasli, ali ta istraživanja su tek krenula, a o tome se još ništa ne zna.

"Naši rezultati se poklapaju sa svetskim istraživanjima, srednje teške kliničke slike razvijaju zaštitu koja će trajati nekoliko godina, a blaža slika, tri do šest meseci, ali gubitak antitela ne znači da su ljudi nezaštićeni", istakla je Gnjatovićeva i naglasila da ima podataka da će prirodni imunitet kod težih oblika bolesti trajati nekoliko godina.

Preporučuje da se u što kraćem roku vakciniše što više ljudi, jer vreba opasnost od dvostrukog mutanta, a novi talas može se očekivati u septembru.

"Trend opada što se vakcinacije tiče, bitno da stalno iznosimo dobre primere iz prakse. Imamo dobre primere iz prakse, važno je da zaštitimo i sebe i druge. Očekuje se mirno leto, ali zbog potencijalnih problema na jesen, bitno je da se zaštitimo. Bitno je da nove sojeve sprečimo da naprave probleme", kaže Gnjatovićeva.

O eventualnoj trećoj dozi vakcine kaže, da će se to tek pratiti i da bi njena preporuka bila da se većina prvo imunizuje sa dve doze.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI