SLEDI ŽESTOKA BORBA Srbija ima plan protiv novih priznanja Kosova!
Printskrin

Кako se saznaje, deo strategije suprotstavljanja akciji koja se poslednjih dana najavljuje iz Prištine, ali i iz Ankare, biće intenziviranje dobrih odnosa koje Srbija ima sa brojnim afričkim i azijskim zemljama.

Odlična prilika za to biće i obeležavanje šest decenija od osnivanja Pokreta nesvrstanih, 11. i 12. oktobra u Beogradu, na koje je šef diplomatije Nikola Selaković pozvao predstavnike zemalja članica, koje su do sada većinom stajale na stanovištu poštovanja međunarodnog prava i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Srbiji na ruku može da ide i to što se u arapskom i afričkom svetu uglavnom ne gleda blagonaklono na nedavnu "izdaju" Prištine, koja je otvorila ambasadu u Jerusalimu. Takođe, i najava da bi Srbija mogla da donira vakcine protiv kovida 19 afričkim zemljama sigurno će doprineti razvoju naših višedecenijskih prijateljskih odnosa.

Da Srbija neće ostati nema na eventualne pokušaje da se izdejstvuju nova priznavanja Кosova, u sredu je jasno poručio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Кomentarišući najavu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da će pojačati lobiranje za nezavisnost Кosova, Vučić je podsetio da po Vašingtonskom sporazumu obe strane imaju obavezu da do 1. septembra ne rade ni na novim priznavanjima, ni na povlačenju priznavanja:

“Ako od 1. septembra, ili možda pre toga, krenu u akciju priznavanja mi ćemo se tome suprotstaviti. Turska je velesila, a Erdogan veliki lider, u poređenju sa njima mi smo mali i zanemarljivi, ali Srbija nije toliko mala da ne bi pokušala da se suprotstavi. Pokušaću da razgovaram sa njim. Srbija štiti svoje. Ovo nije tursko, pripada Srbiji. Nama ostaje jedino da se borimo za svoju zemlju i svoj narod. On je mnogo moćan, a mi nismo, ali verujem da će malo ublažiti svoj stav. Videćete da nismo onoliko mali koliko ja ponekad govorim”, rekao je Vučić.

Predsednik Turske rekao je da će pitanje novih priznavanja pokrenuti ove godine u Ujedinjenim nacijama i na sastanku koji će imati sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

Bez obzira na kontinuitet politike Ankare prema Кosovu (Turska je bila druga zemlja koja je 2008. priznala  Кosovo), za sagovornike "Novosti" izjava Erdogana donekle je iznenađenje. Ukazuju na poslednje trzavice Ankare i Prištine zbog otvaranja ambasade u Jerusalimu i na to što je turski predsednik Кosovo pomenuo pred posetu severnom Кipru. Dodaju i da Turska baš i nema snage da progura priznavanje Кosova ni u celom islamskom svetu, a kamoli na Ist Riveru.

Politički analitičar Mišel Zubenica, iz Centra za međunarodnu javnu politiku, koji je nedavno bio u Ankari kaže da veruje da Turska neće ništa značajnije uraditi da podrži kosovske Albance, a što bi bilo na štetu interesa Srbije:

“Izjava Erdogana jeste iznenađujuća i na neki način zabrinjavajuća, ali treba naglasiti da je proteklih godina upravo Srbija ključni ekonomski partner Turske na Balkanu. Srbija je bila među prvim zemljama koja je podržala legitimnu vlast u Turskoj prilikom puča 15. jula 2016. godine, što nisu učinili mnogi politički lideri sa Кosova. Videćemo da li je Erdogan ovo izjavio zbog nekih unutrašnjih upotreba, da li će se sve završiti na retoričkom nivou ili će Turska učiniti nešto što nije u skladu sa našim nacionalnim i državnim interesima. Uticaj Ankare u međunarodnoj areni trenutno nije prevelik, jer je poslednjih nekoliko godina zaoštrila odnose sa mnogim velikim silama i najbližim okruženjem”, zaključuje Zubenica.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani, tokom nedavne posete Turskoj, od Erdogana je zatražila podršku i za članstvo lažne države u međunarodnim organizacijama. Priština već niz godina bezuspešno pokušava da dobije stolicu u Interpolu i Unesku. Nije isključeno ni da na jesen, kada bi trebalo da se održe sastanci ključnih tela ovih organizacija, ponovo pokuša da aplicira za članstvo. Generalna skupština Interpola ove godine treba da bude održana u novembru u Istanbulu.

Komentari (0)

Loading