PRIŠTINA PRED PREPREKAMA: Kosovo može da tuži Srbiju samo ako ona da saglasnost!

Međutim, pravnici kažu da bi takav proces mogao da se završi i pre nego što počne. Na putu do Međunarodnog suda pravde koji odlučuje o sporovima država, Prištinu čeka nekoliko formalnih prepreka. Uz to, i dug proces prikupljanja dokaza, prenosi RTS.

Nova prištinska vlast nada da bi proces mogla da pokrene krajem iduće godine. Takve procene, međutim, nisu u skladu sa pravnim mogućnostima Prištine.

Pristup Međunarodnom sudu pravde imaju članice Ujedinjenih nacija, odnosno članice Statuta suda, što tzv. Kosovo nije. Ne bi bio prvi put da jedna nepriznata država kao izuzetak dobije pristup sudu, ali čak ni u tom slučaju eksperti ne vide šansu za uspeh.

"Ako je jedna zemlja članica Konvencije o genocidu može da tuži drugu zemlju koja je takođe članica konvencije. Tu se saglasnost pretpostavlja. Kosovo nije članica Konvencije o genocidu, prema tome, tu se saglasnost ne pretpostavlja. To znači da bi Kosovo moglo da tuži Srbiju samo u tom bizarnom slučaju ako bi Srbija izričito dala saglasnost da učestvuje u takvom sporu što je krajnje malo verovatno", navodi profesor međunarodnog prava Tibor Varadi.

O verovatnoći da se dokaže genocidna namera neke države najbolje govori praksa – nijedna zemlja do sada nije osuđena za najteži zločin. Zato u klizav pravni teren neoprezno uleću političari koji ovu temu često zloupotrebljavaju, smatra nekadašnji član pravnog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde Novak Lukuć.

"Nažalost, ono što je meni kao posmatraču poznato, tu se često vrše veliki uticaji pravnih mešetara obično iz zemalja koje imaju veliko iskustvo, a to su neki ‘vrsni pravni timovi’ koji vrše pritisak na političku vlast da mogu da pokrenu takav postupak zbog nekih sopstvenih interesa. Takvih je bilo uticaja i ranije i u predmetima koji su bili vođeni pred MSP od strane BiH i hrvatskog tima u postupcima protiv Srbije. U tom smislu me ne bi iznenadili da se i na kosovske vlasti vrše takvi pritisci", smatra on

Bekim Bljakaj iz prištinskog Fonda za humanitarno pravo tvrdi da treba mnogo vremena da se prikupe dokazi i materijali za pripremu tužbe za genocid protiv Srbije, ali da to nije izvodljivo ako nema eksperata.

Iako se u Haškom tribunalu pojedincima sudilo za ratne zločine, utvrđenim činjenicama iz ranijih postupaka rukovodi se Međunarodni sud pravde u sporovima država.

Tužbu za genocid Srbija je ranije dobila sa dve adrese – iz Sarajeva i Zagreba. U slučaju koji je pokrenula BiH posle 17-godišnjeg postupka utvrđeno je da zvanični Beograd nije podstrekivao genocid, ali i da nije učinio dovoljno da ga spreči. Međusobne tužbe Hrvatske i Srbije sud je odbacio, zaključuje RTS.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI