Brate Aleksandre,

-U nedelju se ponovo piše istorija našeg naroda. Takav nam je nacionalni kod, otkad znam za sebe stalno ispisujemo istoriju i branimo sećanje na ono zbog čega treba živeti i za šta se vredi boriti. A u stvari, sve je Njegoš rekao pre nas:

„Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može.“ A tebi ga je šorak doneo da pronosiš ovu borbu i prolaziš kroz ofanzive otkad svane do kad mrkne, jer Srbija je velika tajna. Zato je toliko i volimo odgonetajući svaki njen metar, i oduševljavajući se iznova njome kao da je prvi put. Ti si svoje stranice istorije već napisao, i to ne rukom, već životom i delima, zato i nema razloga da brineš za rezultat ni na jednom biračkom mestu, jer glasački kuponi ne važe u večnosti. Što su te više izdavali, skrivali se iza tebe, bežali od samih sebe, zaboravljali što bi trebalo da pamte, a pamtili samo mape sopstvenih interesa, ti si bio sve jači, postojaniji i dostojanstveniji, ne ud  eljujući im čak ni prezir. Odjednom su neki kojima si valjao više nego rođenoj deci i porodici, na prvi prasak petarde i blokadu pešačkog prelaza, izračunali da treba da promene stranu, ili bolje reći da našteluju južne delove leđa, pošto im je obraz, što bi rekao Duško Dugouško: „skrenuo levo kod Albukerkija“.

-Izdaja je za neke nacionalna disciplina, tu se najbolje osećaju, i za sve imaju alibi i objašnjenje, osim zašto su izdali. I sve si to mirno posmatrao jer: „što je čovek a mora bit' čovek, jedna tvarca koju zemlja vara“. A posmatrao si tako, jer te nije izdao narod, onaj naš obični, skromni, istorijski narod, so ove zemlje, čiji su preci i u dobru i u zlu delili komad hleba, šljivu, pšenicu, vola, konja, decu, ali i sudbinu sa svojom Srbijom. Upravo današnji potomci Solunaca, ratnika sa Mojkovca, Jasenovčana, Kozare, Jadovna, Prebilovaca, oni koji ovog leta nisu tri puta išli na more, ne žive u krugu dvojke, koji umesto kokaina kupuju hleb, koji nemaju sve ispolirane zube, kojima su žuljave ruke, koji se raduju novoj magnetnoj rezonanci i auto-putu, predaće ti raport u nedelju da je pobedila Srbija. Zato budi ponosan na sve što si postigao, jer: „pokoljenja dela sude, što je čije daju svima“. A svima onima koji misle da ja sve ovo moram da pišem, jer nešto od tebe očekujem, želim da poručim da su u pravu. Očekujem da pobediš, ništa mi drugo ne treba – napisao je Knežević.

x