Svetska šampionka, umetnica, supruga i majka postala je meta najprimitivnijeg podsmeha zbog svog invaliditeta. Dok se Dejana Bačko čitavog života bori, stvara i osvaja medalje, pojedinci na društvenim mrežama rugaju se činjenici da je rođena bez ruku. I sve to zbog fotografije sa političkog skupa.
Postoji granica ispod koje nijedno civilizovano društvo ne bi smelo da padne. Granica koja nema nikakve veze sa političkim opredeljenjem, izborima, vlašću ili opozicijom. To je granica elementarne ljudskosti. A upravo ta granica brutalno je pređena kada je na društvenoj mreži X osvanuo komentar kojim se ismeva Dejana Bačko, devojka rođena bez ruku, svetska šampionka u paratekvondou i akademska slikarka.
Povod za ovu sramotu bila je fotografija Dejane Bačko sa skupa na kojem je pružena podrška izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”.
Korisnik društvene mreže X, koji se predstavlja kao „DRujević”, objavio je fotografiju uz komentar:
„Kako će ova zaokružiti br 1 kad nema ruke?”
Uz ovu rečenicu dodao je niz emotikona koji se smeju.
Nije reč o političkoj kritici. Nije reč o satiri. Nije čak ni o gruboj polemici kakve su postale svakodnevica na društvenim mrežama. Reč je o otvorenom ruganju osobi sa invaliditetom, čija je jedina „krivica” u očima autora komentara to što se pojavila na političkom skupu koji on očigledno ne podržava.
Kada politička mržnja pregazi ljudskost
Dejana Bačko nije anonimna osoba čija se životna priča tek sada pojavila u javnosti. Srbija je poznaje kao Devojku sa krilima, ženu koja je uprkos tome što je rođena bez ruku uspela da ostvari rezultate o kojima mnogi mogu samo da sanjaju.
Postala je svetska šampionka u paratekvondou, završila umetničko obrazovanje, slika, stvara, zasnovala je porodicu i postala majka.
Sve ono što je u njenom životu zahtevalo ogromnu upornost, disciplinu i snagu, nekome je poslužilo kao materijal za podsmeh.
I tu prestaje svaka priča o političkim razlikama. Jer onaj ko u tuđem invaliditetu pronalazi razlog za smeh ne iznosi politički stav, već demonstrira odsustvo elementarnog poštovanja prema ljudskom dostojanstvu.
Posebno je poražavajuće što se ovakva uvreda pojavljuje u atmosferi predizbornih sukoba, u kojoj se politički protivnici sve češće ne posmatraju kao ljudi sa drugačijim uverenjima, već kao mete kojima je dozvoljeno reći baš sve.
Zar je dotle stigla politička netrpeljivost? Da se ženi koja je čitav život posvetila prevazilaženju prepreka javno rugaju zbog toga što nema ruke?
Da li bi isti autor smatrao svoju objavu duhovitom da je na fotografiji osoba koja podržava njegovu političku opciju?
Društvene mreže eksplodirale od osuda
Sramni komentar izazvao je brojne reakcije korisnika društvene mreže X, koji nisu krili zgražavanje zbog ismevanja Dejaninog invaliditeta.
Nikolina Kaplarević objavila je oštru osudu pod naslovom „Ima li kraja blokaderskoj surovosti?”, podsećajući javnost na Dejanine sportske, umetničke i životne uspehe.
„Pitati kako će zaokružiti broj jedan jer je rođena bez ruku nije humor. To je surova uvreda koja govori o onome ko je izgovara, a ne o Dejani”, navela je ona.
U reakcijama koje su usledile građani su otvoreno osudili takvo ponašanje.
„Kakvi su to bolesnici… ja devojku poznajem lično, i duša je od devojke! Ko god je mogao tako nešto da napiše, tj. izjavi, zaslužuje samo osudu”, napisao je jedan korisnik.
Drugi je kratko poručio:
„Za svaku osudu! Sramota! Nedopustivo!”
„Ljudsko dostojanstvo mora biti iznad svake politike i izborne kampanje. Ovakve stvari su za svaku osudu celog društva”, glasila je još jedna reakcija.
Posebno snažnu poruku poslao je korisnik koji je podsetio na sve što je Dejana postigla:
„Dejana je svojim životom pokazala koliko su snaga i upornost važniji od prepreka. Oni koji joj se rugaju zbog invaliditeta trebalo bi prvo da se zapitaju gde su izgubili osnovno ljudsko poštovanje.”
Među komentarima se pojavila i poruka korisnice Gordane Ristić, koja je, iako je naizgled kritikovala vređanje birača SNS-a, i sama upotrebila invaliditet kao uvredu, napisavši da su „svi invalidi”. Time je još jednom pokazano koliko je opasno kada se invaliditet pretvara u sredstvo političkog ponižavanja.
Dejana nema ruke, ali ima ono što njenim ismevačima nedostaje
Niko nije dužan da podržava političke stavove Dejane Bačko. Niko nije dužan da glasa za istu listu, da se slaže sa njenim izborima ili da odobrava njeno političko angažovanje.
Ali svako je dužan da poštuje njeno pravo da bude ravnopravna članica društva, da ima svoj stav i da ga javno izrazi, bez straha da će zbog svog invaliditeta postati predmet ponižavanja.
Dejana Bačko nije tražila sažaljenje. Svojim životom pokazala je da joj ono nije potrebno. Ali poštovanje jeste. Kao i svakom drugom čoveku.
Zato je posebno mučno što se osoba koja je svojim uspesima postala simbol upornosti i pobede nad preprekama danas suočava sa najnižim oblikom javnog podsmeha.
Ovakve objave pokazuju koliko daleko može da ode politička netrpeljivost kada nestane svaka kočnica i kada se čak i nečiji invaliditet smatra dozvoljenim sredstvom za obračun.
I nema opravdanja da je to samo jedan komentar, samo jedna objava ili samo nečija neslana šala. Upravo se na takvim primerima vidi koliko je društvo spremno da toleriše ponižavanje ljudi zbog njihovih ličnih svojstava.
Dejana Bačko je već pokazala koliko može čovek koji je rođen bez ruku. Autor ove uvrede pokazao je koliko nisko može da padne neko kome ništa ne nedostaje da bi bio čovek.
A to je mnogo strašnija slika od bilo kog političkog poraza.
Komentari (0)