"Da budemo pošteni, mi moramo da kažemo da država ima i subvencije i kada je ogrev u pitanju, za majke, samohrane roditelje, za majke sa bolesnom decom. Lekove...

ring mali

Dakle, država je uvek reagovala kada je primetila da postoji neki problem.

Pre 2 i po godine, bio je problem sa visokim cenama hrane. Reagovali smo za 81 kategoriju prehrambenih proizvoda, limitirali smo cene hrane. Oni su nas spočitavali kao: pa posle toga opet će inflacija da se podigne... I nije.

Sad kad smo utvrdili da su visoke cene lekova, kao što ste videli, država je preuzela deo tereta na sebe. Preko 100 miliona evra to košta godišnje, ali su cene lekova koje se izdaju na recept niže nego što su bile. I to drastično.

I to je mnogo važnije, jer time pokazujete brigu prema ljudima, pogotovo onima kojima su ti lekovi potrebni.

Evo sada, tokom sukoba u Persijskom zalivu, gde je cena sirove nafte otišla sa ispod 70 dolara na 120 dolara, dakle ogroman, ogroman, dramatičan skok cena.

U Srbiji, pošto je država smanjila akcize na gorivo, imate mali porast cena i dizela i benzina, neuporedivo manji nego u bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi. Plus, nije bilo nestašica. E, tako se ponaša, i tako radi, i tako radi odgovorna država.

Da se vratim samo na vaše pitanje, samo dve stvari pogledajte koje su se promenile i desile u poslednjih 5-6 meseci.

Jedno je alimentacioni fond. Dakle, država pokazuje brigu prema onima, još jednom ponavljam, prema kojima je naša briga najpotrebnija. Dakle, alimentacioni fond koji štiti prevashodno majke, ali da kažem supružnike, od onih nesavesnih supružnika koji alimentaciju ne plaćaju. I sada, prvi put u istoriji imate da država plaća redovno alimentaciju. Ja to smatram da je pravo deteta, prevashodno, dakle da dete ne trpi. A onda mi kao država gonimo ovog nesavesnog supružnika. Znate koliko to znači majkama, na kraju krajeva, da li je majka ili otac, ko god da je, da ima tu sigurnost redovnih mesečnih primanja za alimentaciju. To je jedna stvar.

A druga stvar, kad pogledate šta smo još uradili, dakle, doneli smo zakon roditelj-negovatelj. I sada imate roditelje koji vode računa o svojoj deci. Zbog toga ne mogu da imaju posao, dakle negu dete zahteva svo vreme. Ali nisu mogli u radnoj knjižici da upišu zanimanje. Sada to mogu da urade, plus država svakog meseca im uplaćuje neto zaradu, plus doprinose, ali neto zaradu od 65. 000 dinara.

Upravo pokazujući brigu prema majkama ili očevima koji ne mogu da rade zbog toga što vode računa o svojoj deci.

I ovo su primeri.

Retke bolesti, recimo. Dakle, vi ako pogledate broj dece koja su se lečila u inostranstvu do 2012. godine, znate koliki je? Nula. Nula.

Dakle, eto, taj Dejan Šoškić, toliko je voleo decu, toliko je poštovao i brinuo o onima kojima je pomoć najpotrebnija, da nijedno dete nije išlo na lečenje u inostranstvo.

Sada imate i dece i odraslih preko 1. 000 koje država finansira. I uvek ćemo to raditi, i Vučić je najavio sada i povećanje budžeta za retke bolesti, i tako dalje, i tako dalje.

Odgovorna ekonomska politika svodi se na brigu o ljudima. I nama je briga o ljudima, komunikacija s njima, razgovor sa njima, najvažnija stvar, ne samo tokom ove kampanje, nego tokom celog mandata. To je osnova svega što radimo."

Novac za rođenje deteta

"Da, to smo povećali, 500. 000 dinara, pa 300. 000, pa 400. 000 za prvo dete, za drugorođeno dete, za trećerođeno dete.

Imate i dalje pomoć za kupovinu prvog stana. Nemojte to da zaboravite.

Svaka majka koja dobije prvo dete ima pravo da dobije subvenciju, dakle grant, besplatno, do 20. 000 evra za kupovinu prve nekretnine.

Tako da, i to radimo. Da ne pominjem mlade, gde imamo ove kredite za mlade koji se i dalje sprovode, i tako dalje, i tako dalje.

Tako da, mislim da je država veoma ozbiljno se postavila, naravno, zahvaljujući snažnim javnim finansijama, zahvaljujući novcu koji imamo na računu, zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici. Tako da imamo prostora i mogućnosti da reagujemo kada uvidimo da neke stvari treba promeniti, i/ili ljudima izaći u susret, i/ili pokazati brigu prema njima.

Rekli smo: lekovi su pojeftinili, penzije su skočile. Međutim, ima onih - to smo isto čuli u ovim debatama - ima onih koji bi to da zamrznu, da smanje, da malo stvari vrate na neko vreme koje je prošlo. E, ajde sad još jedanput da kažemo: kakva je bila - kakva je nekada bila penzija? Pa evo, samo uporedite, samo, mislim, samo brojke uporedite. Nema tu šta. Dakle, prosečna penzija 2012. godine, nakon mandata Dejana Šoškića, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Dušana Nikezića, svih onih koji su do tada vodili ekonomsku politiku, dakle, je bila 204 evra. Evo, sada, od 1. decembra, 520 evra."