U razgovoru koji je najavljen za period od 20 do 21.30 časova učestvuju Brnabićeva, Mali i Radenović, a pažnja će biti usmerena na njihove stavove o aktuelnim pitanjima i dešavanjima u Srbiji.
Najvažnije izjave, poruke i detalje iz večerašnjeg razgovora pratite iz minuta u minut.
Pratite uživo

 

Ana Brnabić, Siniša Mali i Stojan Radenović gostuju u specijalnoj emisiji na televiziji K1, gde govore o predstojećim parlamentarnim izborima, ekonomiji, životnom standardu građana i političkim prilikama u Srbiji.
Na početku razgovora otvoreno je pitanje jučerašnjeg skupa u Novom Sadu, za koji su, kako je navela voditeljka, predstavnici opozicije tvrdili da neće moći da bude održan ili da će doživeti fijasko.
Ana Brnabić istakla je da je skup, prema njenoj oceni, pokazao političko umeće Aleksandra Vučića i njegovu sposobnost da smiri tenzije.
– Za mene je prvo bilo fascinantno videti da je Aleksandar Vučić ponovo uspeo, zaista mudrom politikom, da, kako god bilo, spusti tenzije – rekla je Brnabić.
Ona je podsetila da su skupovi u Novom Sadu prethodno planirani nekoliko puta, ali da su odlagani zbog napete političke atmosfere.
– Vi znate da smo nekoliko puta planirali skupove u Novom Sadu. Zato što su tenzije bile povišene, zato što su i sa „Studentske liste“ pretili da će biti nereda, da će biti incidenata. „Nep poželjni ste“, to je bila poruka – navela je Brnabić.
Prema njenim rečima, Vučić je odlučio da odloži okupljanja kako bi izbegao dodatno zaoštravanje situacije.
– Aleksandar Vučić je to čuo i rekao: „Okej, pomeramo mi naše skupove u Novom Sadu.“ I onda je, u stvari, pomerio do te mere da su, mislim, svi u Srbiji, bili za Aleksandra Vučića ili listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ ili ne bili, videli da je zaista dao sve od sebe da se tenzije smire – istakla je.
Brnabićeva je naglasila da je posebno važno što je skup na kraju održan bez incidenata.
– Na kraju krajeva, nije bilo nikakvih tenzija, pa su čak i oni, ti blokaderi sa „Studentske liste“, pozvali da se ne izlazi na ulice i da nema incidenata – rekla je.
Ona je ocenila da je time poslata poruka da političko okupljanje mora biti omogućeno svim građanima, bez obzira na njihova opredeljenja.
– Aleksandar Vučić uspeo je pred taj izuzetno važan skup da pokaže da je Srbija slobodna zemlja i da svako sme da ide u svaki grad, svaku opštinu, svako selo i da kaže, predstavi svoju politiku i da okupi svoje pristalice. Uspeo je da to prođe bez tenzija – poručila je Brnabić.
– Kapa dole, svaka čast. Ponovo je pokazao jedno neverovatno političko umeće – zaključila je.:

Ana Brnabić izjavila je tokom gostovanja na televiziji K1 da parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar smatra odlučujućim za budućnost Srbije, ističući da je najvažnija poruka Aleksandra Vučića sa skupa u Novom Sadu bila poruka pomirenja i pružene ruke političkim neistomišljenicima.
– MUP je izdao zvanično saopštenje da je bilo 110.000 ljudi juče na skupu u Novom Sadu – rekla je Brnabić, komentarišući tvrdnje na društvenim mrežama kojima se osporava broj okupljenih.
Ona je navela da su se, uprkos različitim komentarima i fotografijama koje kruže internetom, u Novom Sadu okupili građani koji su želeli da čuju poruke liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.
– Meni je osnovna poruka Aleksandra Vučića: „Pružićemo ruku.“ Dakle, pobedićemo, to je važno za Srbiju – istakla je.
Brnabićeva je potom govorila o značaju predstojećih izbora.
– Za mene su, apsolutno, bez ikakve sumnje, ovo najvažniji, apsolutno odlučujući izbori za Srbiju. Meni se 25. oktobra odlučuje o sudbini Srbije, o tome da li ćemo sačuvati zemlju koja je slobodna, koja je demokratska, u kojoj imate pravo na drugačije mišljenje, ili ćemo, ukoliko kojim slučajem pobedi „Studentska lista“, zakoračiti u jedan teror i totalitarizam – rekla je Brnabić.
Prema njenim rečima, Vučić je u Novom Sadu poručio da u Srbiji mora da bude mesta za sve građane, bez obzira na politička opredeljenja.
– To je bila za mene najvažnija poruka Aleksandra Vučića. Pobedićemo, važno je da pobedimo zarad Srbije, ali pružićemo ruku. Ne mrzimo nikoga. To su sve naša braća i sestre, naši građani – navela je.
Brnabićeva je zatim kritikovala poruke koje, kako tvrdi, dolaze od predstavnika „Studentske liste“, ocenjujući da postaju sve radikalnije kako se približava dan izbora.
– Što je bliži 25. oktobar, mi čujemo sve monstruoznije poruke od ljudi koji predstavljaju „Studentsku listu“ – izjavila je.
Osvrnula se i na prethodnu televizijsku debatu u kojoj je učestvovao Siniša Mali, tvrdeći da je predstavnik suprotne strane govorio o hapšenjima nakon izbora.
– Juče, usred debate, penzioner, predstavnik „Studentske liste“, gle ironije, preti Siniši Malom otvoreno. Oni kažu da su za vladavinu prava, a onda kažu: „Hapsićemo vas 26.“ Znate, to nije vladavina prava, to je teror – rekla je Brnabić.
Ona je optužila političke protivnike da koriste, kako je navela, političke spinove i poruke kojima pokušavaju da prikriju svoje stvarne namere.
– To je taj politički spin da vi kažete nešto na početku rečenice, a u stvari vam se istina otkrije do kraja rečenice – ocenila je.
Brnabićeva je potom uporedila političke poruke dve izborne opcije.
– Imamo poruku mira, stabilnosti, pružene ruke, dijaloga od strane Aleksandra Vučića i liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, a sa druge strane imamo poruke da postoje dve Srbije, da su oni građanska elita – rekla je.
Prema njenoj oceni, takve poruke predstavljaju pretnju ljudima koji imaju drugačije političke stavove, pa čak i građanima koji ne žele da izađu na izbore.
– Vi svi ostali koji glasate za Aleksandra Vučića i Ujedinjenu Srbiju, imate bilo kakvo suprotno mišljenje ili ste neutralni, pa nećete da izađete na izbore, što je u demokratiji takođe dozvoljeno, vi ćete svi od 26. oktobra završiti u zatvoru – iznela je Brnabić svoje tumačenje poruka političkih protivnika.

Mali: „Otišao sam na njihovu televiziju da se suočim sa Đilasom!“ Brnabić: „Oni ne veruju u Srbiju, za njih je sve bolje u drugim zemljama!“
Siniša Mali izjavio je večeras na televiziji K1 da je svesno propustio veliki skup Ujedinjene Srbije u Novom Sadu kako bi učestvovao u televizijskoj debati sa Draganom Đilasom i Jugoslavom Ristićem. Istakao je da je želeo da građani čuju i stavove liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, dok je Ana Brnabić kritikovala ekonomske predloge predstavnika „Studentske liste“ i odnos pojedinih opozicionih političara prema Srbiji.
Mali: „Žao mi je što nisam bio u Novom Sadu, ali bilo mi je važno da odem na debatu!“
– Najpre mi je žao što nisam bio tamo, jer nijedan skup do sada nisam propustio. Ali takođe mi je bilo važno da odem na tu blokadersku televiziju i da se suočim tamo i sa Draganom Đilasom, i sa Jugoslavom Ristićem, koji je penzioner od 75 godina, student sa „Studentske liste“, i da jednostavno čujemo njihov program – rekao je Mali.
On je naglasio da mu je bilo važno da gledaoci televizije Nova S čuju i odgovore predstavnika vlasti.
– Da i građani koji to gledaju dobiju odgovor s naše strane. Jer na tim televizijama mi jednostavno ne možemo da se čujemo. Mi smo i sendvičari, i prljavi, i krezubi, i ćaci. Ono što mi radimo se i ne pominje, ali su zato oni bogomdani, od Dejana Šoškića do Jugoslava Ristića – naveo je.
Na njegove reči nadovezala se Ana Brnabić, podsećajući na izjavu jednog od predstavnika „Studentske liste“ tokom ranije debate.
Brnabić: „Predstavnik 'Studentske liste' kaže da je jedini građanin! A šta smo mi ostali?“
– Ono što mi je bilo neverovatno u jednoj od debata u kojoj je Siniša učestvovao jeste kada predstavnik „Studentske liste“ kaže: „Jedini sam ja ovde građanin.“ A šta smo mi svi ostali? To je njihova percepcija Srbije – rekla je Brnabić.
Ona je ocenila da takve poruke pokazuju kako pojedini predstavnici političkih protivnika posmatraju građane koji imaju drugačije mišljenje.
Mali je zatim istakao da njegova politička opcija želi razgovor i sa neistomišljenicima.
Mali: „Vučić je desetine puta pružao ruku, oni je nijednom nisu prihvatili!“
– Tu smo da razgovaramo. Ne plašimo se razgovora, ne samo da se ne plašimo nego nudimo razgovor. U poslednje dve godine, na svaki njihov čin terora, Aleksandar Vučić je pružao ruku. To nije bilo jedanput, to je bilo desetinama puta – rekao je Mali.
Prema njegovim rečima, Vučić je stalno pozivao na dijalog uprkos političkim sukobima.
– Na svaki njihov akt mržnje i nasilja govorio je: „Mir, stabilnost, razgovor, dajte da sednemo, da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Radi se o Srbiji, ne treba da se delimo, treba zajedno da nađemo neko rešenje.“ Oni nijedanput to nisu prihvatili – naveo je.
Mali je naglasio da će poziv na razgovor ostati i nakon izbora.
– Srbija treba da ostane suverena, nezavisna i samostalna, da ima svoj put, a ne da njome upravljaju tajkuni ili neki stranci. Ali, s druge strane, to je zemlja svih nas. I 26. oktobra, kada se završe izbori, pružićemo ruku drugoj strani i reći: „Hajdemo sada.“ Nadamo se da će tu ruku konačno prihvatiti zarad zemlje u kojoj žive – rekao je.
Mali: „U Hrvatskoj mogu da grade stadione, a u Srbiji bi da blokiraju Nacionalni stadion!“
Govoreći o prethodnim televizijskim debatama, Mali je kritikovao odnos pojedinih predstavnika „Studentske liste“ prema domaćim projektima.
– Taj arhitekta sa „Studentske liste“ sa kojim sam razgovarao radio je pet godina u hrvatskom birou, dizajnirao tamo dva stadiona za Hrvatsku, dizajnirao privatne vile i sve to može u Hrvatskoj. A ovde će da blokira izgradnju Nacionalnog stadiona – izjavio je Mali.
Osvrnuo se i na predloge Jugoslava Ristića o promenama penzijskog sistema.
– Ovaj penzioner, Ristić, kaže da ćemo promeniti penzioni model u Srbiji baš kao u Hrvatskoj. Ja kažem: „Ali nema ga nigde drugde osim u Hrvatskoj.“ Pa dobro, ali ima ga u Hrvatskoj – ispričao je Mali.
On je zatim izneo svoju ocenu da se u pojedinim predlozima političkih protivnika može prepoznati strani uticaj.
– Nekako vidite uticaj i spoljnih službi i stranaca, svakoga kome je u interesu da Srbija ne bude uspešna – rekao je.
Brnabić: „Miloš Jovanović ne veruje da bi strani profesor došao da živi u Srbiji!“
Ana Brnabić nastavila je razgovor kritikama na račun opozicionih političara, navodeći primer jedne ranije debate sa Milošem Jovanovićem.
– Kada sam bila na jednoj debati, Miloš Jovanović iz Autentične desnice kaže: „A što vi mislite da, kada otvorimo strane fakultete, neko od stranih profesora želi da dođe da živi u Srbiji?“ – ispričala je Brnabić.
Ona je ocenila da takav stav pokazuje nedostatak poverenja u mogućnosti Srbije.
– Zašto ne bi došao? Ja želim da živim u Srbiji. Meni je divan Novi Sad, Niš je prelep, Kruševac je neverovatan. Bila sam skoro, pre nekoliko dana. Neverovatno je koliko se Srbija razvija – rekla je.
Brnabićeva je dodala da u Srbiji već žive brojni strani državljani.
– Nije mali broj stranaca koji žive u Srbiji i koji su zadovoljni ovde. A vi imate ljude koji se predstavljaju kao patriote, a čude se i ne veruju da bi neko došao da živi u Srbiji. To je porazno – istakla je.
Brnabić o Šoškiću: „Oni bi da smanje plate i oslabe dinar!“
Na kraju ovog dela razgovora Brnabićeva se osvrnula i na ekonomske stavove Dejana Šoškića.
– Šoškić kaže da možemo da budemo konkurentni jedino ako smanjimo plate i oslabimo dinar – navela je Brnabić, predstavljajući svoje tumačenje njegovog ekonomskog pristupa.
Potom je uporedila takav model sa ekonomskom politikom koju zagovara lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.
– Aleksandar Vučić je pokazao u ovih 14 godina da možemo da budemo konkurentni zato što je naš narod pametan, radan, vredan i kreativan, i da smo mogli da dižemo plate, imamo stabilan dinar i istorijski najveći izvoz – rekla je Brnabić.
– To su sve fundamentalne razlike – poručila je.

Siniša Mali i Ana Brnabić govorili su na televiziji K1 o mogućim reakcijama političkih protivnika nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra, izbornim uslovima i tvrdnjama o mogućoj krađi glasova.
Mali: „Moramo ubedljivo da pobedimo, da niko ne očekuje revoluciju!“
Na pitanje zbog čega veruje da bi politička atmosfera mogla da bude drugačija nakon 26. oktobra, imajući u vidu da prethodni pozivi Aleksandra Vučića na dijalog nisu prihvaćeni, Siniša Mali je odgovorio da je važna jasna izborna razlika.
– Čuli ste ono što je Vučić rekao: „Zato moramo da ih pobedimo ubedljivo.“ Dakle, ako razlika bude ubedljiva, 200, 300, 400, 500 hiljada glasova, razgovori na tu temu su završeni. Da niko ne očekuje nakon toga neke velike pobune, revolucije i tako dalje, pošto toga neće biti – rekao je Mali.
Voditeljka ga je upitala zbog čega je siguran da neće biti novih nemira.
– Neće država dozvoliti. Ovo je demokratska zemlja, imaju poštene, otvorene izbore – odgovorio je Mali.
Na pitanje o optužbama koje politički protivnici iznose na račun vlasti, Mali je rekao:
– Mi smo i ubice, i lopovi, i... Ali hoću da vam kažem, pravi se narativ: „Pokrašće izbore oni koji su na vlasti, nemojte to da im dozvolimo.“
Mali: „Imali ste šansu, imali ste poštene izbore, šta biste još?“
Voditeljka je potom pitala Malog zbog čega smatra da bi se protivnici pomirili sa rezultatom čak i u slučaju velike razlike u broju glasova.
– Ne kažem ja da će se pomiriti, ali što se države tiče, što se demokratskog procesa tiče, kraj priče. Gospodo, imali ste šansu, imali ste poštene izbore. Vi sve vreme tvrdite da pobeđujete, vi sve vreme tvrdite da imate podršku svih građana Srbije. Evo, prebrojaćemo glasove. Samo sačekajte taj trenutak da se prebroje glasovi – istakao je Mali.
Naglasio je da izborni rezultat mora da bude osnov za utvrđivanje ko je dobio podršku građana.
– Kada su izbori u pitanju, cela kampanja i sve to je lepo, ali na kraju neko te glasove treba da prebroji. Kada prebroji glasove i kada vidi ko je dobio više, šta biste vi još? – upitao je.
Osvrnuo se i na ono što je nazvao stranim uticajem na domaću političku scenu.
– Pitanje je sada i ti stranci koji ih podržavaju kako će da reaguju. Ja znam i razumem, mnoge pare i velike pare su uložili u njih, ali s druge strane demokratski princip mora da se poštuje – rekao je Mali.
Brnabić: „Usvojili smo preporuke, sada nema priče o fantomskim listama!“
Ana Brnabić nadovezala se na razgovor, ističući da su, prema njenoj oceni, izborni uslovi sada drugačiji nego u prethodnim kampanjama.
– Postoje bitne razlike kada pričamo o izbornim uslovima u ovoj kampanji u odnosu na ranije kampanje. Sada vidite da se već negde isplatilo ono što smo implementirali – rekla je Brnabić.
Ona je navela da se tokom prethodnih izbora mnogo govorilo o takozvanim fantomskim listama, dok sada, prema njenim rečima, takvih primedbi nema.
– Oni su se pre žalili na fantomske liste. Sada nema nijedne kritike na to da li postoji neka fantomska lista ili ne postoji. Iako smo usvojili ODIHR preporuku protiv koje su oni bili – izjavila je.
Brnabićeva je objasnila da se jedna od promena odnosi na mogućnost da isti birač podrži više izbornih lista svojim potpisom.
– Prvo hoćemo sve, a onda nećemo nijedno. Dakle, da jedan glasač može da podrži više izbornih lista. Usvojili smo to – rekla je.
Brnabić: „Više ne govore ni o fantomskim glasačima ni o biračkom spisku!“
Brnabićeva je istakla da su, prema njenom mišljenju, izostale i ranije kritike na račun jedinstvenog biračkog spiska.
– Nemamo više priče o fantomskim glasačima. Nemate više priče o tome da jedinstveni birački spisak nije uređen, zato što je, kako god okrenete, ta komisija za uvid, reviziju i analizu biračkog spiska radila svoj posao – rekla je.
Ona je ocenila da bi bilo neobično da se stare optužbe ponovo pojave tek nakon glasanja.
– Ne postoje te priče koje su oni nekada pričali. Sad ni oni više ne mogu da ih pričaju. Malo bi bilo glupo da nakon izbora vrate nešto o čemu ne pričaju tokom izborne kampanje – navela je.
Brnabić: „I na lokalnim izborima su najavljivali pobunu, pa su prihvatili rezultate!“
Govoreći o mogućim reakcijama nakon 25. oktobra, Brnabićeva je podsetila na lokalne izbore održane u 15 lokalnih samouprava.
– Sve te priče smo mi slušali: „Pokrašće, mi ćemo da se bunimo“, i nakon lokalnih izbora u 15 lokalnih samouprava – rekla je.
Istakla je da su u pojedinim sredinama rezultati bili tesni.
– Negde u tih 15 lokalnih samouprava bili su, bogami, blizu rezultati, kao što je, na primer, Kula. Sevojno je isto bila ozbiljna izborna utakmica, ozbiljna borba – navela je.
Brnabićeva je ocenila da su rezultati na kraju prihvaćeni.
– Ali na kraju krajeva, svi su prihvatili rezultat i život se nastavio u tim lokalnim samoupravama – rekla je.
Dodala je da očekuje da će i posle parlamentarnih izbora biti poštovan izborni proces, posebno ako razlika u glasovima bude značajna.

 

„Uputiću zvanični prigovor Evropskom parlamentu!“ Brnabić oštro o posmatračima izbora: „Njihov šef otvoreno radi protiv Vučića!“


Ana Brnabić najavila je večeras na televiziji K1 da će, kao predsednica Narodne skupštine Srbije, uputiti zvanični prigovor Evropskom parlamentu zbog sastava njegove posmatračke misije na parlamentarnim izborima 25. oktobra.
Brnabićeva tvrdi da deo članova te misije ne ispunjava uslove nepristrasnosti, a posebno je kritikovala njenog šefa Andreasa Šidera, za kojeg je navela da se ranije otvoreno politički izjašnjavao protiv Aleksandra Vučića.
Brnabić: „Imaćemo više međunarodnih posmatrača nego ikada!“
– Imamo sada više nego ikada, čini mi se, međunarodnih posmatrača. Imamo posmatračku misiju ODIHR-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Evropskog parlamenta, OEBS-a. Imamo do sada prijavljenih preko 60 posmatrača iz Sjedinjenih Američkih Država – navela je Brnabić.
Dodala je da se očekuju i delegacije iz drugih država.
– Imaćemo posmatračku misiju iz ruske Dume, iz različitih parlamenata, kao što je, na primer, Azerbejdžan. Dakle, imaćemo sve posmatrače ovog sveta koji postoje, biće u Srbiji – rekla je.
Ona je podsetila i da su predstavnici „Studentske liste“ mesecima govorili da pripremaju kontrolore za biračka mesta.
– Hvalili su se mesecima da imaju kontrolore, da su obučeni kontrolori. Ja ne vidim na osnovu čega bi se osporavali rezultati. To će biti rezultati i to je to – istakla je.
„Posmatračka misija Evropskog parlamenta je sve osim nepristrasna!“
Brnabićeva je zatim najavila zvaničnu reakciju prema Evropskom parlamentu.
– Ja ću uputiti zvanični prigovor Evropskom parlamentu na njihovu posmatračku misiju, zato što je njihova posmatračka misija sve osim nepristrasna – izjavila je.
Kao posebno sporan primer navela je šefa posmatračke misije.
– Šef posmatračke misije je Andreas Šider iz Austrije. Znate, čovek koji svaki dan priča da Aleksandar Vučić mora da padne sa vlasti. A čekajte, kako onda vi mislite da... – rekla je Brnabić.
Ona je ocenila da takav politički angažman nije spojiv sa ulogom nepristrasnog izbornog posmatrača.
– Postoji međunarodni kodeks posmatrača. Ne može da bude neko posmatrač ukoliko se ranije direktno deklarisao da je za ili protiv nekoga. A on se deklarisao i za i protiv, jasno, otvoreno i nedvosmisleno – navela je.
Prema njenim tvrdnjama, Šider se uključio u političku borbu protiv Vučića i u korist „Studentske liste“.
– On je lobirao, odnosno politički se uključio u utakmicu protiv Aleksandra Vučića i u utakmicu za takozvanu „Studentsku listu“ – rekla je.
„Više od pola misije Evropskog parlamenta ne ispunjava uslove!“
Brnabićeva je naglasila da će na problem ukazati diplomatskim putem.
– U toj borbi da održimo i suverenitet i stabilnost Srbije, mi se borimo diplomatski i svim diplomatskim sredstvima. Ukazujemo jasno na neprimerenost određenih posmatračkih misija, da ne bude sutra, kada oni izađu sa nekim rezultatima, da mi nismo rekli – istakla je.
Potom je iznela tvrdnju da značajan deo evropske delegacije ne ispunjava potrebne kriterijume.
– Po međunarodnom kodeksu posmatračkih misija, pola ili više od pola posmatračke misije Evropskog parlamenta ne ispunjava uslove da budu posmatrači na ovim izborima – rekla je Brnabić.
Najavila je da će na to ukazati u svojstvu predsednice Narodne skupštine.
– To je nešto na šta moram da ukažem kao predsednica Narodne skupštine Republike Srbije i to ću uraditi – poručila je.
Brnabić kritikovala i CRTA: „Oni nisu nepristrasni posmatrači!“
Brnabićeva je zatim prešla na domaće organizacije koje prate izborni proces.
– Srpska napredna stranka i predsednik stranke Miloš Vučević ukazali su na potpunu, apsolutnu pristrasnost nevladine organizacije CRTA, koja od januara 2025. jasno podržava studentski pokret koji učestvuje kao „Studentska lista“ – rekla je.
Ona je ocenila da organizacija koja je, prema njenim tvrdnjama, javno podržavala jednu političku opciju ne može da bude predstavljena kao potpuno nepristrasan posmatrač.
– I onda ćete da kažete: „Super, oni su objektivni i nepristrasni posmatrači.“ Ali nisu, nisu – zaključila je Brnabić.

 

„Profesori su nahuškali studente i svrstali se među neprijatelje Srbije!“ Radenović oštro o akademskoj zajednici: „Naši fakulteti su na tankim nogama!“


Ana Brnabić nastavila je gostovanje na televiziji K1 tvrdnjama o političkoj pristrasnosti pojedinih izbornih posmatrača, nakon čega se u raspravu uključio profesor Stojan Radenović, koji je izneo oštre kritike na račun dela akademske zajednice i profesora koji podržavaju studentske proteste.
Brnabić: „Pokušavaju da utiču na izbore kroz posmatračke misije!“
– Oni učestvuju u njihovo ime u emisijama, učestvuju u njihovo ime u Republičkoj izbornoj komisiji kao zamenici članova Republičke izborne komisije i tako dalje – rekla je Brnabić, nastavljajući kritike na račun pojedinaca koje povezuje sa „Studentskom listom“.
Ona je ocenila da građani treba da budu upoznati sa, kako tvrdi, pokušajima uticaja na izborni proces.
– Ono što ljudi treba da znaju jeste da svakako postoje pokušaji i stranih i domaćih posmatrača da se direktno, i na jako podao način, kroz taj kanal utiče na rezultate izbora. Mi se sa tim diplomatskim putem borimo, kao ozbiljni i odgovorni ljudi – poručila je Brnabić.
Radenović: „Naša akademska zajednica je hroma!“
Voditeljka je potom pitala profesora Stojana Radenovića kako doživljava političku podelu unutar akademske zajednice, s obzirom na to da on podržava listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, dok deo univerzitetskih profesora podržava „Studentsku listu“.
– Ja sam od 2013. godine u penziji i onda sam se posvetio malo dubljem istraživanju matematike. U stvari, naša akademska zajednica je hroma. Ona univerzitetska je na tankim nogama – rekao je Radenović.
On je objasnio da je zbog takvih ocena već nailazio na kritike kolega.
– Mene je kritikovao neki kolega Žarko, dobar matematičar, kaže: „Kako to možeš javno da pričaš za kolege?“ Ali uzmite sve profesore na Prirodno-matematičkom fakultetu, neki od njih su doktorirali i na Berkliju, uzmite broj citata svih njih – rekao je.
Radenović: „Ja imam više od 400 radova, a ukupno preko 700!“
Profesor je zatim uporedio svoju naučnu produktivnost sa produktivnošću pojedinih univerzitetskih profesora.
– Oni prvenstveno ne rade matematiku. Redovni profesor tamo retko koji ima više od 30 radova, svi su do 20 – ocenio je Radenović.
Na pitanje koliko sam ima naučnih radova, odgovorio je:
– Ja imam preko 400, 500, a ukupan broj preko 700. Ali nije to bitno.
Voditeljka je istakla da građani treba da čuju te podatke, dok je Radenović naglasio da mu nije cilj da se hvali, već da ukaže na stanje u akademskoj zajednici.
„Među studentima ima dobre dece, ali bilo je i nasilja!“
Radenović se potom osvrnuo na studentske proteste, naglašavajući da ne želi da sve studente posmatra na isti način.
– U Srbiji ima 165.000 studenata, među njima ima dobre dece. Mnogi nisu ni učestvovali istinski u tim demonstracijama – rekao je.
Ipak, kritikovao je ponašanje pojedinih učesnika protesta, posebno u Novom Sadu i Nišu.
– Ti studenti su i u Novom Sadu, naročito u Nišu, izvodili nasilje, ne samo nad starijim ljudima. Kako su se poneli prema ministarki Dejanović! Retko ko će od tih studenata moći nju da dostigne za sledećih sto godina. Znate kakav je ona profesor po radovima – istakao je.
Radenović je podsetio da je Slavica Đukić Dejanović bila izložena zvižducima i uvredama, ocenjujući da takvo ponašanje nije naišlo na odgovarajuću osudu dela akademske zajednice.
„Profesori su nahuškali studente!“
Profesor je zatim izneo posebno oštre optužbe na račun svojih kolega koji podržavaju protestni pokret.
– Oni podržavaju studente. Oni su studente nahuškali i oni su se svrstali, moram to da kažem, u izuzetne neprijatelje Srbije – rekao je Radenović.
On je kritikovao i njihov odnos prema nacionalnim pitanjima, navodeći da među univerzitetskim profesorima vidi ozbiljan nedostatak posvećenosti naučnom radu.
– Na našim fakultetima nema pravih naučnika među profesorima, vrlo malo ih ima – ocenio je.
Radenović: „Pravi naučnik ne razmišlja prvenstveno o novcu!“
Na kraju ovog dela razgovora osvrnuo se i na pitanje finansiranja nauke.
Podsetio je na ranije izjave nekadašnje rektorke o nedovoljnom izdvajanju države za univerzitete.
– Pravi naučnik ima otklon od materijalnog. Znači, pravi naučnik, istraživač koji voli matematiku, hemiju, on ima otklon od materijalnog. U suštini, njemu nisu bitne pare – rekao je Radenović.

 

„Njima nije cilj da pobede na izborima, već da Srbiju drže u destabilizaciji!“ Radenović žestoko o delu akademske zajednice: „Ovo je eksperiment nad našim narodom!“


Profesor Stojan Radenović nastavio je gostovanje na televiziji K1 oštrim kritikama na račun dela akademske zajednice, ocenjujući da se pojedini profesori više bave politikom nego naukom. Posebno je kritikovao reditelja Gorana Markovića, a potom izneo tvrdnju da cilj dela političkih protivnika Aleksandra Vučića nije izborna pobeda, već održavanje nestabilnosti u Srbiji.
Radenović: „Na našim fakultetima je veoma malo pravih naučnika!“
– Mali je broj naučnika na fakultetima. Da biste postali redovni profesor, treba da budete naučnik. Dobro, postoji pravilnik, ali za redovnog profesora on naštancuje tih nekoliko radova – rekao je Radenović.
On je uporedio naučne kriterijume na domaćim univerzitetima sa onima na uglednim svetskim fakultetima.
– U svetu pravi profesor matematike na Berkliju mora da ima na stotine radova. Kod nas nema takvih. Oni koji su bili, oni su u inostranstvu, a čak ni tamo ih nema mnogo. To je veoma teško – naveo je.
Radenović je govorio i o svom iskustvu u komisijama koje odlučuju o akademskim zvanjima.
– Bio sam član stručnih komisija. Kada tri člana potpišu, morate da verujete profesorima. Ako biste se upustili da sve proveravate, to je mnogo teško – objasnio je.
Naglasio je da ga je stanje u akademskoj zajednici razočaralo.
– Ja sam se razočarao u tu akademsku zajednicu. Znate zašto? U suštini, ona je mnogo tanka – ocenio je.
Radenović o Goranu Markoviću: „On je tipičan neprijatelj naše zemlje!“
Profesor je zatim izdvojio reditelja Gorana Markovića, koga je kritikovao zbog njegovih javnih nastupa.
– Glavni predstavnik te naše akademske zajednice je čovek dve godine stariji od mene, 1946. godište, Goran Marković – rekao je Radenović.
On je posebno kritikovao Markovićeve izjave iznete prilikom gostovanja u Zagrebu.
– On je tipičan primer, tipičan neprijatelj naše zemlje. Ode u Zagreb i priča ono što je govorio. Svako normalan u Srbiji, čovek koji radi na njivi ili na fakultetu, mora da se stidi toga – izjavio je Radenović.
Tokom razgovora došlo je i do razmene mišljenja o tome da li je Marković kritikovao Srbiju ili predstavnike vlasti. Radenović je insistirao na svom tumačenju da su njegove izjave bile usmerene na samu zemlju.
„Zašto kod nas biti intelektualac znači biti protiv vlasti?“
Radenović je zatim izneo stav da deo akademske zajednice političko protivljenje vlasti predstavlja kao obeležje intelektualne nezavisnosti.
– Oni su izmislili te studente da izađu na ulice. A zašto? Biti intelektualac u Srbiji, to znači biti protiv vlasti – ocenio je.
Na pitanje voditeljke zbog čega smatra da postoji takav odnos, Radenović je pokušao da objasni njegov istorijski kontekst.
– To je još iz doba Nušića, iz 19. veka. Dostojevski je pisao o toj srpskoj eliti, kakva je bila sredinom 19. veka. Oni su se školovali po Evropi i kada su dolazili ovde bili su mnogo nadobudni. Zatekli su seljake, ljude u opancima – rekao je.
Prema njegovom tumačenju, deo srpske intelektualne elite kroz istoriju imao je problem sa odnosom prema sopstvenoj zemlji i narodu.
„Oni se ne bore da pobede, već da Srbiju drže u nestabilnosti!“
U nastavku razgovora Radenović je izneo svoju procenu političkih ciljeva protivnika liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.
– Oni se ne bore da pobede na izborima. Nego, zašto se bore? Oni se bore da večno drže Srbiju u nekoj destabilizacionoj situaciji – rekao je.
Kao argument za takav stav naveo je činjenicu da, prema njegovim rečima, predstavnici „Studentske liste“ ne istupaju u direktnim političkim debatama sa Aleksandrom Vučićem.
– Ako bi se oni borili da pobede na izborima, pa ovaj prvi na listi bi izašao sa Vučićem, da mu kaže šta mu ne valja. Ali njima to nije cilj – ocenio je Radenović.
„Ovo je eksperiment nad našim narodom!“
Profesor je zatim izneo tvrdnju da politička dešavanja u Srbiji imaju širu pozadinu.
– Nisu oni tu ni postavljeni. U stvari, to je jedan eksperiment nad našim narodom, kao 1914. godine, početkom 20. veka, ona carinska kriza – rekao je Radenović.
On je ocenio da se aktuelni politički sukobi ne mogu razumeti samo kroz predstojeće izbore, već ih povezuje sa istorijskim pritiscima na Srbiju.
Govoreći o Aleksandru Vučiću, Radenović je dodao da veruje da on ima širu sliku o tome šta bi moglo da se dogodi nakon 26. oktobra.
– Mi ne možemo da vidimo kao on. Ja isto razmišljam o tome šta on ima u glavi – rekao je.

 

„Šoškić nam je ostavio ekonomski ambis, a sada bi opet da smanjuje plate!“ Mali izneo podatke o kursu dinara, Radenović oštro o „Studentskoj listi“


Stojan Radenović i Siniša Mali nastavili su razgovor na televiziji K1 o predstojećim izborima, ulozi akademske zajednice i ekonomskom programu političkih protivnika. Radenović je ocenio da predstavnici „Studentske liste“ neće prihvatiti rezultate ukoliko ne pobede, dok je Mali kritikovao ekonomsku politiku bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića i izneo podatke o kretanju kursa dinara, nezaposlenosti i inflaciji u periodu pre 2012. godine.
Radenović: „Njima nije cilj da pobede, već da mrcvare Vučića i Srbiju!“
Na pitanje da li činjenica da predstavnici „Studentske liste“ izbegavaju direktne političke duele znači da neće priznati ni izborne rezultate, profesor Stojan Radenović odgovorio je da se takve poruke već mogu čuti u javnosti.
– U Danasu je jedan profesor fakulteta rekao da su ti izbori već završeni, da je izvršena krađa i da sada samo treba da se proglase rezultati – rekao je Radenović, prepričavajući tvrdnju koju je pročitao.
On je ponovio svoju ocenu da je aktuelna politička situacija deo šireg plana.
– Ovo je eksperiment nad našim narodom – izjavio je.
Radenović je naveo da je još pre nekoliko godina, kada je video spisak ljudi koji podržavaju studentski pokret, posumnjao da iza političkih događaja postoji unapred osmišljena namera.
– Meni je to odmah u početku bilo jasno, da je to nečiji plan da se Aleksandar Vučić skloni sa vlasti – rekao je.
Prema njegovom mišljenju, predstavnici „Studentske liste“ neće priznati izborne rezultate ukoliko ne ostvare željeni ishod.
– Oni nikad neće priznati izbore. Jedino ako bi oni pobedili – ocenio je Radenović.
On je zatim izneo tvrdnju da cilj dela akademske zajednice nije izborna pobeda, već dugotrajno političko iscrpljivanje Srbije.
– Nije njihov cilj da pobede Aleksandra Vučića. Njihov cilj je da mrcvare Aleksandra Vučića, Srbiju – izjavio je.
Pomenuo je i Elektrotehnički fakultet, ističući da se na njegovoj zgradi i dalje nalazi poruka „Struka da se pita“.
– Elektrotehnički fakultet nekada je bio simbol srpske nauke i učenja, gde su radili vrhunski profesori. A gore i dan-danas piše „Struka da se pita“ – rekao je Radenović.
Mali: „Moja diploma je čista kao suza!“
Razgovor je zatim prešao na Sinišu Malog i njegove ranije polemike sa Dejanom Šoškićem.
Na pitanje o osporavanju njegove diplome, Mali je odgovorio da smatra da su rezultati njegovog rada najbolji odgovor kritičarima.
– Rekao sam gospodinu Šoškiću u jednom trenutku, kada je pomenuo moju diplomu, da je moja diploma, najpre, čista kao suza, ali da nemam diplomu, da imam samo osnovnu školu, kada pogledate ekonomske rezultate danas i ekonomske rezultate koje je imao Dejan Šoškić, koji je vodio taj monetarni deo ekonomije Srbije do 2012. godine, ja sam mu rekao: „Zamisli kako bih te pobedio da imam i doktorat još“ – izjavio je Mali.
On je poručio da ekonomski pokazatelji, prema njegovom mišljenju, pružaju odgovor na kritike.
– Rezultati govore sami po sebi – naglasio je.
Mali pokazao grafikon: „Dinar je za vreme Šoškića izgubio ogromnu vrednost!“
Mali je zatim u studiju pokazao grafikon kretanja kursa evra u periodu od 2009. do 2012. godine.
– Evo, poštovani građani Srbije, rezultat rada Dejana Šoškića od 2009. do 2012. godine. Dinar je izgubio 50 odsto svoje vrednosti za vreme njegovog mandata kao guvernera Narodne banke. Sa 80 dinara otišao je na 120 za jedan evro – rekao je Mali.
Objasnio je da je slabljenje domaće valute, prema njegovoj oceni, imalo ozbiljne posledice po životni standard stanovništva.
– Zamislite kako je ovo uticalo na životni standard građana Srbije, na njihove plate, na njihove penzije, na minimalne zarade – poručio je.
„Svaki četvrti građanin bio je bez posla!“
Mali je potom izneo podatke o ekonomskoj situaciji u Srbiji u periodu pre promene vlasti 2012. godine.
– Ovo je vreme, poštovani građani Srbije, kada je 300.000 do 400.000 ljudi ostalo bez posla. Ovo je vreme kada je vrednost plata i penzija padala iz godine u godinu – rekao je.
Naglasio je da je tadašnja stopa nezaposlenosti, prema podacima koje je izneo, dostizala 25,9 odsto.
– Svaki četvrti u Srbiji bio je bez posla. Ljudi to ne smeju da zaborave – izjavio je Mali.
Osvrnuo se i na inflaciju.
– To je vreme kada je inflacija bila 12,2 odsto. Dvocifrena inflacija, iako nije bilo nikakve krize u svetu 2011. i 2012. godine – rekao je.
Mali je uporedio i stanje industrije u dva perioda.
– To je vreme kada je država imala zakatančene i zatvorene fabrike, a ne nove fabrike kao što ih imate u poslednjih 14 godina, kada je 467 novih fabrika otvoreno – naveo je.
Mali: „Šoškić bi ponovo da smanji plate i oslabi dinar!“
Mali je na kraju ovog dela razgovora izneo oštru ocenu Šoškićeve ekonomske politike.
– Taj čovek nam je ostavio apsolutni kolaps u privredi, apsolutni ambis i bankrot države 2012. godine. I sad se on javlja na „Studentskoj listi“ kao da će sada da uradi ne znam šta drugo – rekao je.
Potom je pomenuo Šoškićevo ranije gostovanje na televiziji N1.
– U julu mesecu na N1 kaže Dejan Šoškić: „Plate u Srbiji su visoke, treba ih smanjiti. Dinar je mnogo jak, treba ga oslabiti.“ Dakle, isto ono što je radio do 2012. godine, on bi to isto radio ponovo – izjavio je Mali, predstavljajući svoje tumačenje Šoškićevih ekonomskih stavova.
Razgovor je nastavljen pitanjem o ekonomskoj logici takvih predloga.

 

„Šoškićev model nas je skupo koštao, građani platili 890 miliona evra!“ Mali pokazao podatke o platama, penzijama i kursu dinara: „To je scenario na koji upozoravamo!“


Siniša Mali nastavio je gostovanje na televiziji K1 predstavljanjem ekonomskih podataka kojima je obrazložio značaj stabilnog kursa dinara i kritikovao monetarnu politiku iz perioda pre 2012. godine.
On je posebno govorio o Deјanu Šoškiću, nekadašnjem guverneru Narodne banke Srbije, optužujući ga da je njegova politika omogućavala pojedinim privrednicima da profitiraju od inflacije i slabljenja dinara, dok su građani gubili kupovnu moć.
Mali: „Stabilan kurs dinara je najvažnije sidro naše ekonomije!“
– Pogledajte kurs dinara, ravna linija poslednjih deset godina. Zašto je kurs dinara važan? Kurs dinara je najvažnije sidro makroekonomske stabilnosti – rekao je Mali.
Objasnio je da se stabilnost domaće valute, prema njegovom ekonomskom pristupu, odražava na inflaciju, investicije i životni standard.
– Sa stabilnim kursom imate niska inflatorna očekivanja, samim tim i nisku inflaciju. Imate investitore koji donose odluke da investiraju, imate plate i penzije realne vrednosti, doprinose, veći budžet, više novca za investicije, za veće plate i penzije. To je taj krug koji smo uspeli da pokrenemo – istakao je.
Voditeljka ga je upitala koliko državu košta održavanje kursa dinara i kako odgovara na optužbe da se on održava veštački.
– Nema tu cene na takav način. Kada razgovarate sa privrednicima, oni kažu: „Samo nam ne dirajte kurs.“ Kada razgovarate sa građanima, oni kažu isto – odgovorio je Mali.
Dodao je da građani pamte periode velikih oscilacija dinara.
– Svi se sećaju Dejana Šoškića, a svi se sećaju i hiperinflacije devedesetih. Od 2010. do 2012. prvo ste okretali zadnju stranu novina, gledali kurs, menjali dinare u evre jer se kurs menjao iz dana u dan – naveo je.
Mali: „Kroz 'Studentsku listu' vraćaju se reciklirani kadrovi DOS-a!“
Mali je zatim povezao ekonomske teme sa predstojećim izborima.
– Kroz „Studentsku listu“, ako dođu na vlast, vraćaju se reciklirani kadrovi DOS-a. Oni koji su već vladali Srbijom, samo sada pod kišobranom studenata – rekao je.
Pomenuo je Bojana Pajtića, Dušana Petrovića i Jugoslava Ristića, navodeći da su pojedini ljudi koji su bili povezani sa ranijim političkim strukturama sada prisutni u novim političkim okupljanjima.
– Svi su oni kao studenti sada, sa 60 ili 70 godina, i hoće da se vrate na vlast – ocenio je Mali.
Mali: „Tajkuni su uzimali kredite, banke propadale, a građani plaćali!“
Govoreći o poslovanju banaka u periodu pre 2012. godine, Mali je izneo teške optužbe na račun pojedinih privrednika i bivšeg guvernera.
– Imali ste te tajkune, setite se Bogićevića iz Šapca, uzimali su ogromne kredite. Ti krediti su gubili na vrednosti zato što je Šoškić puštao inflaciju, dvocifrenu inflaciju. Dinar pada, kredit gubi na vrednosti, i kada ga vrate banci, vrate nešto mizerno – rekao je Mali.
On je zatim nabrojao banke koje su propale ili bile predmet državnih intervencija.
– Tako su propale Privredna banka, Razvojna banka Vojvodine, Univerzal banka, Agrobanka, Nova Agrobanka – naveo je.
Prema njegovim tvrdnjama, finansijski teret njihovog propadanja pao je na državni budžet.
– Znate ko je platio cenu propasti tih banaka? Građani Srbije. Osamsto devedeset miliona evra plaćeno je iz budžeta da bi se te banke sanirale – izjavio je Mali.
Dodao je da su, prema njegovoj oceni, pojedini privrednici iz tog perioda ostvarili korist, dok su gubitke snosili građani.
Mali: „Prosečna plata pala sa 417 na 360 evra!“
Mali je potom izneo podatke o prosečnim zaradama.
– Znate kolika je bila prosečna zarada u Srbiji 2008. godine, pre vremena Dejana Šoškića? Bila je 417 evra. Znate koliko je bila na kraju njegovog mandata? Trista šezdeset evra – rekao je.
On je pad vrednosti plata izraženih u evrima povezao sa slabljenjem dinara i inflacijom.
– Kada pogledate realnu vrednost u evrima, njima je plata pala za skoro 40 do 50 evra mesečno. To znači da su gubili jednu ili dve mesečne plate godišnje – naveo je Mali.
Mali: „Penzioneri su svakog meseca gubili 10 do 15 evra!“
Mali se osvrnuo i na penzije.
– Penzija je 2008. u vrednosti izraženoj u evrima bila 217,18 evra. Na kraju mandata Dejana Šoškića bila je 204 evra – rekao je.
Prema njegovom tumačenju, slabljenje dinara umanjivalo je vrednost primanja penzionera.
– Izgubili su penzioneri svakog meseca 10 do 15 evra, zato što su primali penzije u dinarima, a dinar je padao – naveo je.
Mali upozorio na ekonomski model nakon izbora
Na kraju ovog dela razgovora Mali je poručio da bi povratak Dejana Šoškića na mesto odlučivanja o monetarnoj ili budžetskoj politici, prema njegovoj proceni, predstavljao rizik od ponavljanja ranijih problema.
– To vam je, poštovani građani Srbije, scenario na koji upozoravamo od 26. oktobra, ukoliko Dejan Šoškić ponovo preuzme dizgine monetarne politike ili, ne daj Bože, celog srpskog budžeta – rekao je Mali.

 

„Imamo četiri milijarde evra na računu, možemo da zaštitimo dinar!“ Mali odgovorio na kritike ekonomske politike: „Izvoz nam je deset puta veći!“


Siniša Mali nastavio je gostovanje na televiziji K1 objašnjavajući kako Srbija održava stabilan kurs dinara, zbog čega smatra da je upravo devizni kurs jedan od najvažnijih rezultata ekonomske politike i kako država uspeva da očuva finansijsku stabilnost uprkos smanjenju stranih direktnih investicija tokom prethodne dve godine.
Mali je istakao da Srbija, prema podacima koje je izneo, raspolaže značajnim finansijskim rezervama, da je nezaposlenost na istorijski niskom nivou i da je izvoz višestruko povećan u odnosu na period pre 2012. godine.
Mali: „Stabilan dinar je najvažnije sidro makroekonomske stabilnosti!“
– Samo vidite kako nije mala stvar taj devizni kurs. Najvažniji je za stabilnost. To je monetarno i fiskalno sidro koje vam drži makroekonomsku stabilnost. Tako čuvate penzije, tako čuvate plate. Zato je ova ravna linija koju sam pokazivao možda i najvažniji rezultat ekonomske politike koji imamo – rekao je Mali.
Voditeljka ga je zatim upitala koliko državu košta održavanje stabilnog kursa, podsećajući na kritike političkih protivnika koji tvrde da se dinar održava na veštački način, skupim finansijskim intervencijama.
Mali je odgovorio da se pitanje stabilnosti kursa mora posmatrati kroz širu ekonomsku sliku, a ne samo kroz pojedinačne intervencije.
– Kada pogledate makroekonomske pokazatelje iz 2011. i 2012. godine, malo pre sam pomenuo inflaciju. Kako se čuva devizni kurs? Između ostalog, imate takozvani deficit platnog prometa, ono što ulazi i izlazi iz države u smislu novca – objasnio je.
Mali: „Nekada je deficit bio 20 odsto, sada je između 3,5 i četiri odsto!“
Mali je zatim uporedio ekonomske pokazatelje iz dva perioda.
– Godine 2011. taj deficit je bio 20 odsto, sada je 3,5 do četiri odsto i pokriven je u potpunosti prilivima od stranih direktnih investicija. Dakle, vama devize dolaze – rekao je.
On je ocenio da je u prethodnom periodu postojao ozbiljan problem sa nedovoljnim prilivom investicija.
– Tada niste imali stranih direktnih investicija, tada je neko samo izvlačio devize, pogotovo tajkuni, izbacivali su ih van zemlje – naveo je Mali.
Objašnjavajući značaj deviznog priliva, istakao je da novac iz inostranstva stiže kroz investicije, ali i kroz doznake građana koji žive i rade van Srbije.
– Devizni priliv je kada vam dolaze strane direktne investicije, kada ljudi ulažu u vašu zemlju i donose devize. Imate i ono što naši ljudi koji žive u inostranstvu šalju u Srbiju. Ali najvažniji su prilivi stranih direktnih investicija – rekao je.
Mali: „Nezaposlenost je sada 7,2 odsto, a nekada je bila 25,9!“
Mali je naglasio da je Srbija nakon 2013. i 2014. godine sprovela teške ekonomske reforme kako bi privukla investitore.
– Nama je bilo važno da prođemo teške reforme fiskalne konsolidacije, da podignemo konkurentnost srpske privrede, da privučemo investitore koji su doneli kapital, tehnologije, otvorili nova tržišta i zaposlili ljude – rekao je.
Zatim je uporedio podatke o nezaposlenosti.
– Da vas podsetim, nama je danas stopa nezaposlenosti na istorijski rekordno niskom nivou od 7,2 odsto. Malo pre sam rekao, 25,9 odsto je bilo u njihovo vreme – istakao je Mali.
Mali: „Imamo više od 500 milijardi dinara na računu!“
Voditeljka je potom otvorila pitanje kako se stabilan kurs održava u trenutku kada je, prema njenim rečima, u prethodne dve godine smanjen priliv stranih direktnih investicija.
Mali je odgovorio da država ne zavisi od rezultata samo jedne godine, već da raspolaže finansijskim rezervama koje joj omogućavaju da reaguje u nepovoljnim okolnostima.
– Kada biste zavisili od jedne godine, onda ne biste imali takozvane bafere ili jastuke o kojima priča Međunarodni monetarni fond – rekao je.
On je naveo da država ima i mogućnost dodatnog zaduživanja ukoliko bi to bilo neophodno.
– Imate nizak nivo javnog duga, uvek možete da pokrijete zaduživanjem ukoliko je neophodno. Imamo sada preko 500 milijardi dinara na računu, dakle četiri milijarde evra, koje možemo uvek da iskoristimo ukoliko je tako nešto neophodno – izjavio je Mali.
Dodao je da međunarodne kreditne agencije upravo takve pokazatelje uzimaju u obzir prilikom procene finansijske stabilnosti zemlje.
– Nismo slučajno jedina zemlja na teritoriji Zapadnog Balkana koja ima investicioni kreditni rejting. To gledaju kreditne rejting agencije, gledaju da li ste sposobni da tu stabilnost sačuvate – rekao je.
Mali i Brnabić: „Izvoz Srbije danas je deset puta veći!“
U nastavku razgovora otvoreno je pitanje izvoza i tvrdnji da stabilan kurs dinara šteti domaćim izvoznicima.
– Nama je izvoz danas desetostruko veći nego 2011. i 2012. godine – istaknuto je tokom razgovora, na šta se Mali nadovezao dodatnim podacima.
– Kada im pokažem grafikon kako izvoz raste... Nama je pokrivenost uvoza izvozom danas preko 80 odsto. Bila je oko 50 odsto 2011. i 2012. godine. Da li to razumete? – rekao je Mali.
On je naglasio da strane kompanije koje otvaraju fabrike u Srbiji ne proizvode samo za domaće tržište.
– Ljudi koji otvaraju fabrike ovde ne proizvode samo za Srbiju. Srbija je relativno malo tržište, oni izvoze u ceo svet – naveo je.
Mali: „Sporazumi o slobodnoj trgovini otvaraju nam ogromna tržišta!“
Mali je zatim podsetio na trgovinske sporazume koje Srbija ima sa drugim državama i ekonomskim blokovima.
– Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropom, Turskom, Evroazijskom unijom, Kinom, Egiptom i Emiratima. Ogroman potencijal za investitore – rekao je Mali.
On je objasnio da izvoz robe proizvedene u Srbiji donosi devizni priliv, koji predstavlja jedan od elemenata stabilnosti domaće valute.
– Oni izvoze te proizvode. Da bi izvezli te proizvode, imamo devizni priliv. Taj devizni priliv čuva kurs – naveo je.
Na kraju je ocenio da je stabilnost dinara rezultat ekonomskog modela razvijanog tokom prethodnih godina.
– Sa te strane mi nemamo nikakav problem, upravo zahvaljujući ekonomskom modelu koji smo pokrenuli nakon tih teških mera fiskalne konsolidacije – poručio je Mali.

 

„Srbija među tri najbrže rastuće ekonomije do 2031!“ Mali pokazao projekciju MMF-a: „Plate su 1.034 evra, a inflacija 1,9 odsto!“


Siniša Mali izjavio je večeras na televiziji K1 da su, prema projekciji Međunarodnog monetarnog fonda koju je predstavio u studiju, pred Srbijom godine značajnog ekonomskog rasta. On je naveo da bi srpska ekonomija do 2031. godine mogla da poraste za 23,4 odsto i da se, prema njegovom tumačenju prikazane projekcije, nalazi među tri najbrže rastuće evropske ekonomije.
Tokom razgovora Mali je odgovorio i na kritike političkih protivnika o jeftinoj radnoj snazi, inflaciji i ekonomskom modelu Srbije.
Radenović: „Vučić vidi dalje od svih nas!“
Stojan Radenović osvrnuo se na jučerašnji govor Aleksandra Vučića u Novom Sadu, ističući da je posebno važna njegova poruka o borbi za Srbiju.
– Juče u Novom Sadu Aleksandar Vučić izgovorio je nešto mnogo važno, jer on vidi dalje od svih nas – rekao je Radenović.
Podsetio je na Vučićevu poruku da će se, dok bude disao, boriti protiv onih za koje smatra da ugrožavaju Srbiju.
Radenović se našalio i na račun prethodne rasprave Siniše Malog i Dejana Šoškića, rekavši da politički protivnici gotovo žele da Mali promeni prezime u Šoškić.
Mali: „I MMF i kreditne agencije potvrđuju naše ekonomske rezultate!“
Siniša Mali istakao je da se stanje srpske ekonomije može sagledati kroz međunarodne finansijske izveštaje.
– Imate Međunarodni monetarni fond koji to kaže, imate kreditne rejting agencije koje to kažu. Ne kaže to ni Vučić, ne kaže to ni Siniša. Samo pogledajte izveštaje onih koji najobjektivnije gledaju naše javne finansije – rekao je Mali.
Govoreći o tome da li njegovi politički protivnici čitaju takve izveštaje, izneo je oštru kritiku.
– Sumnjam da čitaju, a ako čitaju, verovatno ne razumeju šta u njima piše, jer oni i dalje žive u svom mehuru kako je bilo 2010, 2011. i 2012. godine – ocenio je.
Mali: „Od kada je Srbija zemlja jeftine radne snage? Prosečna plata je 1.034 evra!“
Mali je zatim pomenuo prethodne televizijske debate, u kojima su predstavnici „Studentske liste“ i Dejan Šoškić govorili o potrebi promene ekonomskog modela Srbije.
– Dođu mi ovi blokaderi studenti i kažu da moramo da izađemo iz toga da je Srbija zemlja jeftine radne snage. Šoškić mi je isto rekao. Od kada je Srbija više zemlja jeftine radne snage? Prosečna zarada je 1.034 evra – izjavio je Mali.
On je naveo da je industrija informacionih i komunikacionih tehnologija jedan od sektora koji najbrže raste.
– Najbrže rastuća industrija je industrija vezana za IKT, informacione i komunikacione tehnologije. Sedamdeset odsto našeg BDP-a čine usluge, uslužne delatnosti koje najbrže rastu – rekao je.
Prema njegovoj oceni, struktura privrede pokazuje da se Srbija više ne oslanja prvenstveno na jednostavnu i jeftinu proizvodnju.
– To govori o sofisticiranosti ekonomije i pokazuje da sve što oni pričaju apsolutno nije tako. Njihova prva pretpostavka je pogrešna – poručio je.
Mali: „Optužuju nas za hiperinflaciju, a inflacija je 1,9 odsto!“
Mali se potom osvrnuo na optužbe iz jedne od prethodnih debata.
– Jedan iz blokade, Đilasov, kaže mi: „Vi ste izazvali hiperinflaciju.“ Ja sad gledam, inflacija 1,9 odsto, u Nemačkoj 2,2 odsto, preko četiri, preko pet odsto u Francuskoj – naveo je Mali.
Govorio je i o uticaju međunarodnih energetskih prilika na cene u Srbiji.
– Nismo mi izazvali rat u Persijskom zalivu, pa je otišla cena sirove nafte. Plus, mi smo smanjili akcize, držimo pod kontrolom i cene benzina i cene dizela, a ovaj kaže da smo izazvali hiperinflaciju – rekao je.
Mali: „Dva stuba naše ekonomije su investicije i rast životnog standarda!“
Mali je potom objasnio na čemu se, prema njegovom mišljenju, zasniva domaći ekonomski model.
– Naša ekonomija je izuzetno stabilna, počiva na čvrstim osnovama. Dva su najvažnija stuba – rekao je.
Prvi stub su, prema njegovim rečima, investicije u infrastrukturu i razvoj privrede.
– Investiramo u infrastrukturu, puteve, brze pruge, industrijske parkove, naučno-tehnološke parkove, velike superkompjutere. Tako dižemo konkurentnost i atraktivnost našeg tržišta – naveo je.
Drugi stub je povećanje životnog standarda.
– Privlačimo investitore, otvaraju se nova radna mesta, veći su prilivi u budžet, a onda drugi stub čine veće plate i penzije, podizanje životnog standarda građana Srbije – objasnio je.
Naglasio je i značaj domaće tražnje.
– Domaća tražnja znači da ljudi imaju kupovnu moć, jer nam plate i penzije rastu daleko iznad inflacije. U realnom iznosu nam plate i penzije rastu i time doprinose obimu ekonomske aktivnosti – rekao je Mali.
Mali pokazao projekciju MMF-a: „Srbija među prve tri ekonomije po rastu!“
Na kraju ovog dela razgovora Mali je u studiju pokazao još jedan grafikon, za koji je rekao da predstavlja najnoviju projekciju Međunarodnog monetarnog fonda.
– Pogledajte šta kaže Međunarodni monetarni fond pre dva dana. Ovo vam je projekcija rasta naše ekonomije do 2031. godine. Srbija je među top tri ekonomije po stopi rasta – izjavio je.
Na pitanje šta znači takva pozicija, Mali je objasnio:
– Projekcija rasta u narednih pet godina je da će srpska ekonomija u realnom iznosu porasti 23,4 odsto. Samo će dve ekonomije biti ispred nas, Malta i Turska – rekao je.
Napomenuo je da je, prema njegovom tumačenju, turizam važan razlog za poziciju Malte.Razgovor je nastavljen pitanjem šta predviđeni rast znači za životni standard građana Srbije.

 

„Plate rastu do 12 odsto, penzije 7,5 odsto!“ Mali najavio povećanja od 1. decembra, pa otkrio šta Srbiji donosi rast od 23,4 odsto do 2031. godine!


Siniša Mali izjavio je večeras na televiziji K1 da će, prema projekciji Međunarodnog monetarnog fonda koju je predstavio, ekonomija Srbije u narednih pet godina rasti približno tri puta brže od ekonomije evrozone. On je najavio povećanje plata u javnom sektoru od osam i 12 odsto, kao i povećanje penzija od 7,5 odsto od 1. decembra, naglašavajući da rast primanja mora da bude zasnovan na realnom rastu ekonomije.
Mali: „Srbija će rasti tri puta brže od evrozone!“
– Prosek evrozone projektovan je na 7,2 odsto. Dakle, mi ćemo u narednih pet godina rasti tri puta brže nego što će rasti evrozona. Tri puta brže, Jovana! Ne 10 odsto, ne 20 odsto, nego tri puta brže – rekao je Mali.
On je podsetio da je projekcija kumulativnog rasta srpske ekonomije do 2031. godine 23,4 odsto, dok je za evrozonu naveo 7,2 odsto.
– To znači da nam je, s jedne strane, ekonomski model ispravan, s druge strane da smo na dobrom putu, a s treće strane da i stranci, investitori, veruju u ono što radimo – ocenio je Mali.
Istakao je da ne smatra da su svi ekonomski problemi rešeni.
– Ne kažem da je sve idealno i da je ovde sve najbolje. Mnogo toga smo dobrog uradili, na dobrom smo putu, ali treba još puno, puno toga da uradimo. Zato izlazimo na nove izbore, tražimo poverenje građana da nastavimo, uz mir i stabilnost, sa intenzivnim i ubrzanim ekonomskim rastom i razvojem naše zemlje – naveo je.
Mali: „Od 1. decembra povećanje plata osam i 12 odsto, penzija 7,5 odsto!“
Voditeljka Jovana upitala je Malog šta projektovani ekonomski rast konkretno znači za građane, njihove zarade, penzije i svakodnevni život.
– Mi ćemo ove godine imati stopu rasta oko 3,5 do 3,6 odsto. Mi smo već sada najavili od 1. decembra povećanje plata za osam i 12 odsto u javnom sektoru, a povećanje penzija 7,5 odsto – izjavio je Mali.
On je naglasio da su najavljena povećanja primanja veća od očekivane godišnje stope ekonomskog rasta.
– Dakle, dva ili tri puta više od stope rasta. Ako je ova stopa rasta od 23,4 odsto realna, evo samo primer iz ove godine, koliko onda mogu penzije i plate da se povećaju u narednih pet godina? To su ogromna povećanja – rekao je.
Dodao je da je važno da se takva povećanja finansiraju iz stvarnog rasta privrede.
– To je na potpuno realnim osnovama. Povećavaju se na osnovu rasta naše ekonomije – objasnio je.
Mali: „Plate i penzije uvek moraju da rastu iznad inflacije!“
Mali je zatim izdvojio pravilo koje smatra ključnim za očuvanje životnog standarda.
– Plate i penzije uvek moraju da budu iznad nivoa inflacije. Uvek – naglasio je.
On je istakao da nominalno povećanje zarada nije dovoljno ukoliko rast cena istovremeno umanjuje kupovnu moć građana.
Govoreći o međunarodnim ekonomskim okolnostima, ponovio je da je rat u Persijskom zalivu uticao na inflatorne pritiske i cene energenata.
– Ovu inflaciju koja je sada u svetu zbog rata u Persijskom zalivu nismo mi izazvali – rekao je Mali.
Mali: „EXPO, autoputevi i metro stvaraju novu vrednost!“
Mali je potom objasnio zašto smatra da je potrebno ulagati u velike infrastrukturne projekte.
– Sve što su uradili 2008, 2009. i 2010. godine, uradili su pogrešno, jer su pare koje su uzimali kao kredite davali u potrošnju, bez kreiranja nove vrednosti – ocenio je.
Naglasio je da ekonomski razvoj zahteva stalno pronalaženje novih izvora rasta.
– Morate da stvarate novu vrednost. Zato nam je taj EXPO važan. Morate stalno da pronalazite i iznalazite nove izvore rasta. Izvori rasta su novi autoputevi, metro u Beogradu, EXPO, na primer – rekao je.
Prema njegovom objašnjenju, izgradnja saobraćajne i tehnološke infrastrukture otvara prostor za nove privredne aktivnosti.
– Kada napravite autoput, narednih 10, 20, 30 godina ga koristite. Tu se grade nova naselja, novi gradovi, novi industrijski parkovi – naveo je.
Mali: „Evropa ne zna gde da pronađe nove izvore rasta, Srbija zna!“
Mali je ocenio da je jedan od najvećih problema evropske ekonomije nedovoljna aktivnost u pronalaženju novih razvojnih mogućnosti.
– Najveći problem u Evropi sada je ta pasivnost. Jednostavno, oni ne znaju da nađu nove izvore rasta. Srbija zna – rekao je.
Kao primere naveo je otvaranje novih tržišta kroz trgovinske sporazume i ulaganja u infrastrukturne projekte.
Posebno je izdvojio najavljena ulaganja u zdravstvo.
– Ono što je Vučić najavio, milijardu i trista miliona evra dodatnih ulaganja u zdravstvo. Evo, poneo sam program za istok Srbije, program za jug Srbije – rekao je Mali.
Naglasio je da su ulaganja u zdravstvo, poljoprivredu, turizam i energetiku osnova daljeg regionalnog razvoja.
– Ovo su izvori rasta. Konkretne investicije u zdravstvo, poljoprivredu, turizam, energetiku, u sve ono što podiže kvalitet infrastrukture, čini Srbiju jačom i atraktivnijom za investicije – istakao je.
Mali: „Sve to boli blokadere, nemaju odgovor na ekonomske rezultate!“
Mali je na kraju ovog dela razgovora ponovo kritikovao ekonomske poruke političkih protivnika.
– To je ono što boli blokadere. Oni se trude iz petnih žila da nam nešto kažu o ekonomiji, a pošto ne znaju šta da kažu, krenu u izmišljanje – ocenio je.
Posebno se osvrnuo na tvrdnje da je Srbija i dalje zemlja jeftine radne snage.
– Plate i dalje nisu visoke koliko želimo da budu. Jesu više nego što su nekada bile. Zato se borimo da iz godine u godinu budu još veće, ali na realnim osnovama – poručio je Mali.