U večerašnjoj emisiji „Takovska 10“ na Radio-televiziji Srbije vođena je žestoka debata o obrazovanju, stanju na fakultetima i posledicama blokada, a posebnu pažnju izazvalo je izlaganje Ane Brnabić, predstavnice liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.

Pored Brnabić, u debati su učestvovali Ana Dimitrijević ispred Studentske liste, Branko Rakić ispred liste „Ivica Dačić – faktor stabilnosti“ i Miloš Stanković, predstavnik liste „Autentična desnica – Dr Miloš Jovanović“.

Brnabić je već na početku emisije otvorila pitanje političkog nasilja, govoreći o napadu na Ninu Kuburović, kandidatkinju liste „Ujedinjena Srbija“, i još dve devojke u Valjevu.

„Ponovo se dogodio akt nasilja nad ženama!“

Brnabić je optužila pristalice Studentske liste za nasilje nad ženama, naglašavajući da očekuje jasnu osudu takvog ponašanja od političkih predstavnika blokadera.

– U popodnevnim časovima desio se ponovo akt nasilja nad ženama od strane pristalica i podržavalaca Studentske liste. Jedna od kandidatkinja sa liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, Nina Kuburović, i još dve devojke napadnute su u Valjevu – rekla je Brnabić.

Ona je ocenila da se posebno zabrinjavajući obrazac nasilja nastavlja i da su žene česta meta.

– To nasilje ne prestaje, posebno targetirano nasilje nad ženama. Želim još jednom na to da upozorim i da kažem da je to nešto što je zaista apsolutno nedopustivo – poručila je.

Brnabić je zatim pomenula Iliju Srdanovića, prvog na Studentskoj listi, optuživši ga za neprimereno obraćanje novinarki Vesni Radosavljević.

– Nadam se da će nekada neko od kandidata Studentske liste osuditi to nasilje. A pre svega, to nasilje kreće od onog tvita prvog na Studentskoj listi Ilije Srdanovića, koji se na najgrublji mogući način obratio vašoj koleginici Vesni Radosavljević. To ni do danas niko nije osudio, pa onda i ne čudi što napadaju dalje žene – istakla je Brnabić.

Predstavnica Studentske liste: „Ne mogu da prihvatim zdravo za gotovo“

Ana Dimitrijević odgovorila je da osuđuje svaki oblik nasilja, ali da nema dovoljno informacija o događajima u Valjevu.

– Ja nasilje osuđujem uvek. Ali moram da kažem da ne znam šta se dogodilo u Valjevu i ne mogu zdravo za gotovo da prihvatim ovo što je gospođa Ana Brnabić rekla. Svakako nisam pristalica nasilja, ni sa koje strane i ni u jednoj situaciji – rekla je Dimitrijević.

Ona je izbegla da komentariše nastup Ilije Srdanovića, navodeći da o njemu ne želi da govori.

„Oni su od škola i fakulteta napravili izborne štabove“

Govoreći o visokom obrazovanju, Brnabić je istakla da je dobro što je akademska godina počela na vreme i što se najavljene dodatne blokade nisu ostvarile.

Naglasila je da obrazovne ustanove moraju da služe svojoj osnovnoj svrsi – obrazovanju, a ne ostvarivanju stranačkih i političkih ciljeva.

– Nadamo se da će se fakulteti vratiti onome čemu služe, u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, a to je obrazovanje, a ne politika – rekla je.

Brnabić je upozorila da najveću opasnost vidi u mogućem ponovnom korišćenju studenata i fakulteta za političke aktivnosti.

– Najveću bojazan vidim od toga da neko ponovo želi da zloupotrebi fakultete i studente u cilju postizanja svojih isključivo političkih ciljeva. To je nedopustivo, suprotno Ustavu i zakonima Republike Srbije – poručila je.

„Uništavamo obrazovanje tako što smo utrostručili budžet?!“

Kada je predstavnica Studentske liste Ana Dimitrijević izjavila da se javno obrazovanje uništava, Brnabić je odgovorila konkretnim podacima o državnim ulaganjima.

Prema njenim rečima, budžet za obrazovanje porastao je sa 140 milijardi dinara 2012. godine na 425 milijardi dinara.

– Tako što smo od 2012. godine tri puta uvećali budžet za obrazovanje, sa 140 milijardi na 425 milijardi dinara? Tako, verujem, pokušavamo da uništimo obrazovanje – ironično je upitala Brnabić.

Dodala je da su i plate profesora na fakultetima značajno povećane.

– Plate nastavnika na visokoškolskim ustanovama povećali smo sa 77.000 dinara 2012. godine na 191.000 dinara 2026. godine. To su dva i po puta veće plate – naglasila je.

Podsetila je i na izgradnju novih fakultetskih objekata i naučno-tehnoloških parkova, ističući da takva ulaganja jasno pokazuju odnos države prema obrazovanju.

– Ne pokušava država da uništi obrazovanje. Oni koji su veliki udarac zadali našem javnom obrazovanju jesu oni koji su blokirali škole i fakultete i od njih pravili svoje izborne štabove – rekla je Brnabić.

Dolazak stranih univerziteta otvorio novu raspravu

U nastavku debate Brnabić je govorila o mogućnosti dolaska stranih univerziteta u Srbiju, ocenivši da u tome nema ničeg spornog.

Podsetila je da države članice Evropske unije omogućavaju stranim obrazovnim institucijama da osnivaju svoje ogranke i izvode nastavu.

Miloš Stanković, predstavnik „Autentične desnice“, primetio je da se Brnabić školovala u inostranstvu i upitao da li smatra da bi profesori uglednih stranih univerziteta dolazili da predaju u Beogradu, Nišu ili Čačku.

Brnabić je odgovorila da veruje da bi takva saradnja bila moguća.

Kao primer navela je Singapur i Maleziju, gde se obrazovanje i usavršavanje talentovanih mladih ljudi u inostranstvu smatraju važnim državnim ulaganjem.

– Zamislite da je u Singapuru, kao jednoj od najuspešnijih zemalja na svetu, vladi toliko važno obrazovanje da izdvaja novac da šalje najtalentovanije na Oksford i Kembridž, da se vrate i rade za tu vladu – rekla je Brnabić.

Žestok okršaj oko Kosova i Metohije

Debata se zatim prenela na pitanje srpskog obrazovanja na Kosovu i Metohiji.

Miloš Stanković upitao je Brnabić šta će se dogoditi sa srpskom decom i školama ukoliko 2027. godine budu primorani da prihvate dokumenta i pečate institucija u Prištini.

Brnabić je odgovorila da se država svim snagama bori da spreči stupanje na snagu spornog zakona o strancima.

– Mi se borimo svim snagama da Zakon o strancima ne stupi na snagu – poručila je.

Ona je zatim optužila Stankovića za zamenu teza, podsećajući na položaj studenata tokom blokada fakulteta.

Prema njenim rečima, dok većina studenata Ekonomskog fakulteta nije mogla redovno da pohađa nastavu, studenti stranog obrazovnog programa imali su nesmetana predavanja.

– Studenti koji su pohađali Open University Berlin imali su redovno svoja predavanja. Odjednom tu nisu postojale blokade, dok su ostali studenti Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu bili diskriminisani – rekla je Brnabić.

„Vaša stranka je bila na vlasti kada je Priština proglasila nezavisnost!“

Brnabić je potom oštro odgovorila Stankoviću, podsećajući na događaje iz 2004. i 2008. godine i ulogu stranaka koje su tada bile na vlasti.

– Fascinantan stepen licemerja i besramnosti je to što meni o tome priča čovek koji je u stranci koja je bila na vlasti kada je Priština proglasila otcepljenje, jednostrano, a prstom nije mrdnula ta vlada – poručila je.

Ona je ukazala i na martovski pogrom 2004. godine, ocenivši da je tadašnji odnos vlasti ostavio teške posledice po srpski narod na Kosovu i Metohiji.

– Da su bilo šta uradili, možda bi još uvek bilo Srba u Prištini, pa ne bi morao univerzitet da se izmešta u Kosovsku Mitrovicu – rekla je Brnabić.

Podsetila je i na oslobađanje 800 albanskih zatvorenika 2001. godine, koje je nazvala teroristima, optužujući tadašnje vlasti da su takvu odluku donele kako bi se dodvorile Zapadu.

„Početna plata prosvetara od 1. decembra biće 120.384 dinara“

Jedna od centralnih tema debate bile su plate u obrazovanju.

Ana Dimitrijević govorila je o razgovoru sa učenicom kojoj je objasnila da plate gimnazijskih profesora još nisu dostigle republički prosek, kao i da su odeljenja prevelika.

Brnabić je odgovorila da država ima još mnogo posla u obrazovanju, ali da se ne smeju zanemariti ostvareni rezultati.

Istakla je da su prosveta i zdravstvo dva velika javna sistema u kojima su promene posebno zahtevne.

Zatim je iznela podatke o povećanju plata.

– Mi smo u srednjem obrazovanju podigli platu sa 44.000 dinara, kolika je bila pre 14 godina, na 120.000, koliko će biti od 1. decembra. Početna plata biće 120.384 dinara – navela je Brnabić.

Objasnila je da se na osnovnu platu dodatno obračunavaju naknade za razredno starešinstvo i druge obaveze.

– Da li mislim da je dovoljno 120.384 dinara? Ne. Mislim da moramo da nastavimo da podižemo standard ljudi koji su zaposleni u prosveti i da je to zaista izuzetno važno – rekla je.

Prema njenim rečima, gotovo trostruko povećanje plata pokazuje da država namerava da nastavi ulaganja u zaposlene u obrazovanju.

„Za stalno zaposleno 30.000 ljudi“

Brnabić je govorila i o rešavanju statusa zaposlenih koji su godinama radili na određeno vreme.

Kako je navela, od 2017. godine, kada je postala predsednica Vlade, čak 30.000 ljudi prevedeno je sa ugovora na određeno na stalno zaposlenje.

Taj podatak predstavila je kao još jedan dokaz da je država radila na poboljšanju položaja prosvetnih radnika.

„Škola mora da bude srećna zajednica, a politika deli ljude“

U završnom delu debate Brnabić je istakla da obrazovni sistem mora ponovo da bude usmeren na znanje, rad i potrebe učenika.

Prema njenim rečima, škola može da funkcioniše kao zdrava i srećna zajednica samo ukoliko se iz nje uklone politički sukobi.

– Škola može da bude srećna zajednica samo kada nema politike u njoj. Zato što politika deli ljude – rekla je.

Ona je kritikovala i odnos pojedinih dekana i rektora prema zahtevu za smanjenje školarina za 50 odsto.

Kako je objasnila, predstavnici fakulteta insistirali su na tome da zadrže postojeće školarine, a da država pokrije polovinu troškova.

Brnabić je ocenila da se pri odlučivanju o finansiranju i upisnim kvotama često zanemaruju stvarne potrebe studenata.

„Na softverskom inženjerstvu samo 30 budžetskih mesta“

Kao primer navela je Elektrotehnički fakultet, gde na smeru Softversko inženjerstvo postoji samo 30 budžetskih mesta.

Nasuprot tome, kako je rekla, na pojedinim programima Filozofskog fakulteta postoji znatno više budžetskih mesta, pa je pomenula 81 mesto za istoriju i umetnost i 56 za arheologiju.

Brnabić smatra da bi promene takvog sistema izazvale snažan otpor dela akademske zajednice.

– Kada bismo to promenili u korist studenata, vi biste imali još jednu revoluciju – rekla je.

Naglasila je da država mora da ima hrabrosti da obrazovnu politiku prilagodi potrebama mladih ljudi i tržišta rada.

– Moramo u budućnosti da budemo dovoljno hrabri i da menjamo ove stvari dodatno u korist studenata i dece u osnovnim školama. Ta deca treba negde da se zaposle. Ona žele da upišu FON, ETF, a mi im ne dozvoljavamo zato što neko želi da čuva svoje radno mesto tamo gde deca ne žele da se upisuju – zaključila je Brnabić.