Kako njegov prijatelj priča za Blic, Nenad je nakon završene srednje škole hteo da ima "svoj dinar" te su mu  sagovornik Blica i njegov kolega pomogli da nađe posao.

- Radio je sa nama. Popravljao je mašine. Bio je dečkić koji je imao ogromnu volju za radom, stvarno vredan i redovan na poslu - kaže  sagovornik.

On dodaje i da je Nenad nedavno proslavio 18.rođendan.

- Bio je srećniji nego ikad. Ne znam da li postoji trenutak u kom nije bio nasmejan i spreman za neke nove šale - kaže sagovornik.

Kako kaže, Nenad je uvek bio vedar, nasmejan, ništa nije davalo znakove da ima neki problem ili da ga nešto muči. Nije se skrivao.

- Išao je i sam i sa društvom i sve je bilo sasvim normalno. U toku dana, nakon posla, dolazio je na piće. Sa svima je mogao da sedi. Uvek je častio i bio čašćen kada se pojavi - kaže sagovornik.

Prema njegovim rečima, Nenad je krenuo na časove u autoškoli.

- Išao je svaki dan sam u autoškolu - kaže prijatelj.

On se potom osvrnuo na kobno veče kada je ubijen.

- On je palio vatru sa nama ispred kuće. Bio je veseo, sa svima pričao, slikao se, šalio.. Posle ponoći se išlo, kao i svake godine, u kafić na piće kako bi proslavili Božić sa ostalom omladinom. Ja sam došao kući u toku noći, ujutru sam ustao i kada sam saznao šta se desilo... Ne znam, to osećanje ne može da se opiše - kaže  sagovornik  Blica i dodaje da će zauvek pamtiti Nenadov "mladi i topao osmeh".