Srbija je među pet vodećih zemalja u svetu, a evo o čemu se toliko pričalo!

Blokčejn je baza podataka koja se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koje su međusobno digitalno povezani, a koji sadrže informacije o digitalnim transakcijama bilo koje vrste: od vlasničkih listova, preko podataka iz knjige rođenih, do ugovora kojima se regulišu autorska prava.

Prilikom njihove razmene nema nikakvog regulatora osim same mreže koja sadrži informacije o svim transakcijama koje su ikada izvedene.

Blokčejn ima oblik niza binarnih bitova, jedinica i nula koje računari mogu da obrađuju i pojednostavljuju tako da ih ljudi mogu čitati.

On može biti korišćen za bilo šta što podrazumeva i zahteva transakcije, da bi se te transakcije zabeležile na siguran način.

To uključuje:

- Čuvanje državnih zapisa kao što su venčani listovi, poslovne registracije, zdravstveni dokumenti i sl. Vlade zemalja kao što su Južna Koreja, Estonija ili Ujedinjeni Arapski Emirati (tačnije grad Dubai) su već uvele ove koncepte.

- Praćenje celokupnog kretanja svih vrsta robe – od hrane do dijamanata – dok ta roba prolazi kroz lanac trgovine, počevši od proizvođača, preko distributera, pa do kupca. Mnoge renomirane kompanije, kao što su "Walmart" i "De Beers", već koriste blokčejn tehnologiju kako bi osigurali da proizvodi u njihovom trgovačkom lancu dolaze iz pravih izvora.

- Verifikovanje i praćenje vlasništva nad pravima intelektualne svojine, od zapisivanja i praćenja prava intelektualne svojine za muzičare do prava za fotografije.

- Ostale aplikacije uključuju omogućavanje pametnih ugovora, digitalnu identifikaciju i sisteme potpisa, patente, distribuciju energije proizvedene na lokalnom nivou, veću transparentnost u dobrotvornim organizacijama, trgovinu nepokretnostima i još mnogo, mnogo toga.