Gejmer, igrice
Shutterstock
Gejmer, igrice

Shutterstock

Gejmer, igrice, Foto: Shutterstock

Većina roditelja itekako zna koliko je teško ograničiti decu da koriste telefone, tablete, igraju igrice. Nedavno su roditelji nekoliko dečaka iz Kanade tužili kompaniju koja proizvodi video igrice uz tvrdnju da su njihova deca postala zavisna.

Video-igre štetne su isto kao droga - tako su nedavno roditelji dva dečaka opisali uticaj digitalnog sveta na njihovu decu.
Ne kao drogu, ali kao zavisnost, video-igre je označila Svetska zdravstvena organizacija.

"S mozgom dece se manipuliše. Deci se kroz video-igre zadovoljavaju određene potrebe koje ne mogu zadovoljiti svakodnevnom životu. Moramo imati u vidu da se igrice lepe na psihološku osnovu, a imaju efekat na mozak kao da uzimaju kokain", kaže Milan Radovanović iz Savetovališta "Entera".

Šefica Dnevne bolnice Centra za nehemijsku zavisnost Milica Repac kaže da nehemijske zavisnosti dovode do određenih fizioloških promena u funkcionisanju centralnog nervnog sistema.

Više od 77 odsto dece video-igre igra iz zabave, skoro 13 odsto zbog uzbuđenja, a 10 odsto jer iz video igrica, kako kažu, mogu nešto da nauče.

Devojčica kompjuter internet igrice pedofilija društvene mreže

Shutterstock

Devojčica kompjuter internet igrice društvene mreže, Foto: Shutterstock

Međutim, sa pojavom tableta i pametnih telefona mlađa populacija je sve ugroženija - zavisnost se prosečno javlja kod jedanaestogodišnjaka dok je prethodnih godina donja starosna granica bila 16 godina, upozoravaju stručnjaci.

"Zavisnost je onda kada ne može više da se kontroliše, kada se prekomerno provodi vreme na mrežama i kada se zapostavljaju ostale obaveze, kada su deca manje efikasna u školi", objašnjava Milica Repac.

Od knjige akcione video-igre odvajaju 44 odsto dece u Srbiji, virtuelne strategije 22 odsto, a sportske video igre 19 odsto.

"Detetu treba ograničiti, to je ono na čemu insistiramo, ali nasilno oduzimati kompjuter i slične stvari kod osobe koja je formirala zavisnost, mogu da dovedu do niza negativnih efekata i da onda imamo veću štetu nego korist", ističe Milan Radovanović.

Milica Repac kaže da se sa mlđim pacijentima rade porodične terapije i savetovanje sa roditeljima.

Savet je i da dete ne provede više od trećine slobodnog vremena za kompjuterom i da mu se ponudi nešto zanimljivije.