SKORO NIKO NE ZNA KAKO SE "GUGL" RANIJE ZVAO Ovo je prvobitan naziv mreže koju danas svi koristimo

BIZ

27.09.2023

11:41

Pre više od 25 godina, dva studenta na Univerzitetu Stanford su u svom studentskom domu osmislila i došli na ideju – da naprave internet pretraživač koji bi organizovao web stranice i rangirao ih

SKORO NIKO NE ZNA KAKO SE "GUGL" RANIJE ZVAO Ovo je prvobitan naziv mreže koju danas svi koristimo — Foto: Shutterstock

prethodna vest

PLATA PREKO 150.000 ZA OVE POSLOVE U SRBIJI Ne treba diploma fakulteta, poslodavci VAPE za radnicima!

18:12

BIZ 0

sledeća vest

SJAJNE VESTI ZA RUSIJU Putin objavio sve

13:47

BIZ 0

Prvobitno nazvan BackRub, startup je izrastao u jednu od najvrednijih i najuticajnijih svetskih kompanija, Google.

Google" proizvode, uključujući Gmail i pretragu, sada koriste milijarde ljudi širom sveta, a njegovi suosnivači, Lari Pejdž i Sergej Brin, spadaju među najbogatije ljude na svetu.

25 godina kompanije "Google"

"Rojters" donosi tabelarni pregled ključnih nekih prekretnica u istoriji tehnološkog giganta, čija se krovna kompanija sada zove "Alfabet":

1995-1996. Page i Brin se sastaju na Univerzitetu Stanford i kreiraju pretraživač pod nazivom BackRub.
1998. Startup, sada preimenovan u "Google", dobija 100.000 dolara finansiranja od suosnivača "Sun Microsystemsa" Endija Bechtolsheima.
1999. "Google" najavljuje 25 miliona dolara u finansiranju od "Sequoia Capital" i Kleiner Perkins u svom prvom saopštenju za javnost, i službeno objavljuje pojam “Googlers” svetu.
jun 2000. "Google" postaje zadati dobavljač pretraživača za "Yahoo", jednu od najpopularnijih web stranica u to vreme.
oktobar 2000. Pokreće "AdWords", platformu za online oglašavanje koja će kasnije postati jezgro njihovog poslovanja.
2001. Erik Šmit imenovan je za glavnog izvršnog direktora kompanije "Google" i predsednika odbora direktora.
april 2004. "Google" najavljuje da testira puštanje Gmaila, sa do 1GB kapaciteta za čuvanje podataka.

avgust 2004. Pokreće inicijalnu javnu ponudu od otprilike 19,6 miliona deonica, po početnoj ceni od 85 dolara po deonici.
februar 2005. Pokreće "Google Maps" za desktop.
avgust 2005. Nabavlja Android za pokretanje mobilnog uređaja.
Pokreće uslugu razm ene trenutnih poruka Google Talk.
2006. Kupuje onlajn video servis "YouTube" za 1,65 milijardi dolara.
april 2007. Najavljuje kupovinu dobavljača web oglasa "DoubleClick" za 3,1 milijardu dolara.
maj 2007. Uvodi univerzalnu pretragu koja korisnicima omogućava pristup rezultatima pretraživanja svih vrsta sadržaja, poput slika, videozapisa i vijesti, odjednom.
septembar 2008. Debituje prvi Android telefon, T-Mobile G1 ili HTC Dream.
Pokreće Google Chrome web pretraživač.
januar 2010. Lansira pametni telefon, Nexus One, koji je zajednički razvijen sa HTC-om.
mart 2010. Prestaje da cenzuriše rezultate pretraživanja u Kini, što dovodi do zabrane u toj zemlji.
oktobar 2010. "Google" testira svoja prva samovozeća vozila s malom flotom "Toyota Prius" automobila u Kaliforniji.
juna 2011. Pokreće uslugu društvenog umrežavanja "Google+", koja je ugašena 2018.
avgust 2011. Najavljuje akviziciju "Motorola Mobility", koja uključuje Motorola-ine kompanije za mobilne telefone i TV prijemnike, za 12,5 milijardi dolara.
2012. Pokreće "Google Glass".
2013. Najavljuje kupovinu izraelske kompanije za mapiranje "Waze" za oko milijardu dolara.
2014. U januaru najavljuje da će preuzeti AI firmu "DeepMind".
U istom mesecu, objavljuje ugovor vredan 3,2 milijarde dolara za kupovinu pametnog termostata i proizvođača dimnih alarma "Nest Labs".
2015. Najavljuje planove za stvaranje nove kompanije na berzi, "Alfabet", u kojoj će se nalaziti "Google" i druge jedinice, uključujući "YouTube" i preduzeća za istraživanje i rizični kapital. Sundar Pichai imenovan za izvršnog direktora Googlea.
oktobar 2016. Lansira prvi "Pixel" pametni telefon.
novembar 2016. Pokreće "Google Home" pametni zvučnik.
jun 2017. Evropska komisija kaznila je "Google" sa 2,42 milijarde eura zbog kršenja “neutralnosti pretrage”.

februar 2018. "Google" po prvi put izveštava o prodaji u celoj godini od preko 100 milijardi dolara godišnje.

jul 2018. Evropska komisija kaznila je "Google" sa 4,34 milijarde evra zbog nekonkurentne prakse u vezi sa njegovim operativnim sistemom Android.
mart 2019. Evropska komisija izriče kaznu od 1,49 milijardi evra zbog nekonkurentne prakse u vezi s poslovanjem kompanije na mreži oglašavanja.
jun 2019. Google najavljuje kupovinu analitičkog startupa "Looker" za 2,6 milijardi dolara.
novembar 2019. Najavljuje kupovinu "Fitbita" za 2,1 milijardu dolara.
decembar 2019. Suosnivači Page i Brin najavljuju da se povlače s mesta izvršnog direktora i predsednika; Sundar Pichai postaje izvršni direktor Alphabeta.
2020. "Alfabet" dostiže tržišnu kapitalizaciju od 1 bilion dolara.
januar 2023. Kompanija otpušta 12.000 radnih mesta ili 6% svoje radne snage.
februar 2023. "Google" najavljuje "Bard" generativni chatbot sa AI-om koji može proizvoditi tekstualni sadržaj i preuzimati informacije s interneta. Međutim, činjenična greška u demo rezervoarima "Alfabet" alata za veštačku inteligenciju, izbrisala je 100 milijardi dolara iz tržišne kapitalizacije kompanije.
Susan Wojcicki, jedna od prvih zaposlenih "Google-a", odstupila je s mesta izvršnog direktora "YouTube-a"; Zamenjuje je Neal Mohan.
mart 2023. Počinje uvođenje "Barda" nekim korisnicima.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI