"KUPUJMO EVROPSKO" Makron spreman da Americi objavi ekonomski rat!
Foto: EPA/Ludovic Marin Pool

Makron će, uz simboličnu posetu Nju Orleansu, gradu koju su Francuzi osnovali 1718. u tadašnjoj francuskoj teritoriji Luizijani, nastojati da smanji, izgladi trvenja koja među saveznicima s dve strane Atlantika postoje i oko sve većeg uverenja da Evropa postaje gubitnik u ukrajinskom ratu.

Jer, smatraju mediji i analitičari u EU, Amerika sad ekonomski stoji bolje od Evrope, masovna prodaja američkog oružja evropskim saveznicima i Ukrajini je snažno ojačala američku industriju, Vašington je glavnom ulogom u ukrajinskom ratu stekao i bitne geopolitičke prednosti.

Rat u Ukrajini, 279. dan - Alo.rs

Dok Amerika nije osetila nikakve posledice zbog zapadnih sankcija Rusiji i, štaviše, ne samo da je samodovoljna kad su u pitanju energenti, vech svoj tečni gas prodaje Evropi tri puta skuplje nego što ga plaćaju američki potrošači, kako primećuje francuski nedeljnik "Ekspres".

Makron treba da dobije i dodatna uveravanja da Vašington ne nastavlja baš Trampovu politiku vrednovanja isključivo američkih interesa, naročito kad je u pitanju mimo znanja Pariza i Berlina sklopljeni odbrambeni sporazum SAD, Velike Britanije i Australije na indo-pacifiku, kao i "nož u leđa", kako su to okvalifikovali francuski zvaničnici, nagodba s Australijom da raskine ugovor o kupovini francuskih i nabavi američke podmornice.

U analizama u EU se posebno ukazuje na nespojivost proklamovane volje Vašingtona da jača strategijsko partnerstvo s Evropom i sadašnjeg protekcionizma koji SAD sprovode kroz zakon o slamanju inflacije, od koje su izuzeti Kanada i Meksiko, a što sužava prostor za ulazak evropskih proizvoda i investija na američko tržište.

Suštinski problem za Evropljane su ogromne, slobodnom tržištu oprečne američke subvencije domaćoj privredi od ravno 370 milijardi dolara, što direktno ugrožava poštenu konkurenciju.

A evropske vlade i poslovni krugovi sad strahuju da che jeftinija energija, manja inflacija i bolji uslovi privući svetske i evropske firme da sele svoju proizvodnju u Ameriku.

Jer između EU i SAD, koje čine 46 odsto svetske trgovine, još nije sklopljen sporazum o slobodnoj trgovini, upravo zato što se lome koplja oko toga koje privredne grane i "osetljive industrije" bi ipak bile pod domaćom zaštitom.

Jedan savetnik francuskog predsednika Makrona je izjavio da će "biti jako važno da Vašington pristane da ublaži posledice zakona IRA".

Nemački kancelar Olaf Šolc je ocenio da američke ogromne subvencije "izvitoperuju slobodnu trgovinu", dok je francuska premijerka Elizabet Born izjavila da Evropa nema kud već da i ona državnim sredstvima i subvencijama pokrene energetski i ekološki preobražaj i suzbije inflaciju.

Francuska premijerka je posle razgovora sa Šolcom i nemačkim ministrom ekonomije Robertom Habekom izjavila da treba uvesti politiku i zakon "Kupuj evropsko".

Berlin je s tim u vezi ipak znatno oprezniji, jer mnogo veće investije ima Nemačka nego Francuska u američku privredu, posebno kad je reč o automobilskoj industriji i energetici.

Ministri trgovine Evropske unije su na upravo okončanom zasedanju zatražili da evropska preduzecha, baš kao kanadska i meksička, budu izuzeta od američkog zakona IRA kojim su uvedene i više carine i kvote za uvoz, upozorivši da su time "posebno evropska automobilska industrija i proizvodnja baterija za vozila teško pogođene".

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

Komentari (0)

Loading