Takođe, od 1. januara počinje oporezivanje uvoza proizvoda u EU sa visokom emisijom ugljen-dioksida, dok Srbija istovremeno uvodi naplatu nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni. Na taj način smanjuje se obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija.

Ovo su najznačajnije novine u domaćoj ekonomiji koje donosi 2026. godina.

Kada je reč o platama, primanja zaposlenih u javnom sektoru biće povećana za 5,1 odsto, dok će minimalna zarada porasti za 10,1 odsto.

Minimalac je tokom 2025. godine povećavan u dva navrata, najpre od 1. januara, zatim od oktobra. Sa najnovijim povećanjem, koje stupa na snagu u januaru 2026. godine, minimalna cena rada bez poreza i doprinosa iznosiće 371 dinar po radnom satu, pa će prosečna minimalna neto zarada za mesečni fond od 174 radna sata iznositi 64.554 dinara.

U 2026. godini biće povećan i neoporezivi iznos zarade, sa 28.423 dinara na 34.221 dinar.

Osim radnika, veća primanja očekuju i penzioneri, kojima će povišica biti isplaćena od 5. januara, kada počinje isplata decembarskih penzija uvećanih za 12,2 odsto.

Sa ovom povišicom prosečna decembarska penzija biće za oko 6.180 dinara veća u odnosu na novembarsku i iznosiće približno 56.838 dinara.

Nova godina donosi i izmene kada je reč o uslovima za penzionisanje žena. Prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, za odlazak u penziju biće neophodne 64 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Uslovi za penzionisanje muškaraca ostaju nepromenjeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Od 1. januara počinje i primena Zakona o e-bolovanju, prema kojem su poslodavci u obavezi da se do tog datuma registruju i pristupe sistemu kako bi dokumentaciju primali i obrađivali elektronskim putem.

Kako je ranije objasnio direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, sistem e-bolovanja omogućiće da izabrani lekar od 1. januara izdaje elektronsku doznaku, o čemu će poslodavci biti blagovremeno obaveštavani elektronskim putem.

Na ovaj način ukida se potreba za dostavljanjem papirne dokumentacije.

Za zaposlene to znači jedan odlazak manje na šaltere, dok se za zdravstveni sistem prednosti ogledaju u smanjenju administrativnog opterećenja, eliminaciji duplih unosa i smanjenju grešaka koje nastaju ručnim popunjavanjem podataka o bolovanjima.

Sistem će nastaviti da se unapređuje, pa će se od 1. aprila 2026. godine primenjivati digitalizovani sistem produžavanja bolovanja nakon 30 dana.

Zakonom o korišćenju e-bolovanja propisano je da od 1. aprila svi poslodavci prelaze isključivo na elektronsku komunikaciju sa RFZO, što će doneti manje administrativne troškove i brže obračune naknada za građane koji produžavaju bolovanje posle 30 dana.

Od nove godine uvodi se i nacionalni porez na ugljen-dioksid, u iznosu od četiri evra po toni, u dinarskoj protivvrednosti.

Ova oblast regulisana je sa dva zakona usvojena u decembru, Zakonom o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Zakonom o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda utvrđen je porez na uvoz proizvoda kao što su gvožđe i čelik, cement, đubrivo i aluminijum.

Porez se obračunava i plaća na uvoz ovih proizvoda u Srbiju, pri čemu poresku osnovicu čini ukupna količina emisije ugljen-dioksida nastala tokom procesa proizvodnje proizvoda koji se uvoze.

Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte uveden je porez na emisije gasova kao što su ugljen-dioksid, azot-suboksid i perfluorougljenici.

Porez se odnosi na pet delatnosti, proizvodnju veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, proizvodnju cementa, proizvodnju sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, proizvodnju aluminijuma, kao i proizvodnju električne energije.

Sa 1. januarom biće povećane i akcize na cigarete, duvan i tečnost za punjenje elektronskih cigareta, kako na uvozne proizvode tako i na one proizvedene u Srbiji.

U prvoj polovini 2026. godine akciza na cigarete iznosiće 106,90 dinara po paklici, a novo povećanje sledi nakon šest meseci.

Akciza na tečnost za punjenje elektronskih cigareta plaća se po mililitru, a tokom 2026. godine iznosiće 13,12 dinara.

Kada je reč o nesagorevajućem duvanu, akciza se plaća po kilogramu duvanske smese i trenutno iznosi 100 odsto minimalne akcize na 1.000 komada cigareta. U 2026. godini taj iznos će biti povećan na 110 odsto.

Još jedna novina koja počinje da se primenjuje od 1. januara jesu elektronske otpremnice.

Zakonom o elektronskim otpremnicama, donetim u novembru 2024. godine, propisano je uvođenje centralizovanog sistema elektronskih otpremnica uz faznu primenu obaveza.

Obaveze subjekata javnog sektora da šalju i primaju elektronske otpremnice, kao i obaveze koje se odnose na kretanje dobara koja se smatraju akciznim proizvodima, počinju da se primenjuju od 1. januara 2026. godine.

Puna primena sistema, odnosno obaveza da privatne firme međusobno razmenjuju elektronske otpremnice, počeće od 1. oktobra 2027. godine.