U trenutku kada evropske vlade sve teže pronalaze novac za nastavak podrške Kijevu, pojavljuju se procene koje ukazuju na mogućnost mnogo ozbiljnijih posledica ukoliko finansiranje bude smanjeno ili potpuno obustavljeno.

Rasprava se više ne vodi samo o tome koliko evropski poreski obveznici mogu da izdvoje za Ukrajinu. Sve važnije postaje pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Rusija iskoristila slabljenje ukrajinskih odbrambenih kapaciteta i ostvarila znatno veće teritorijalne i političke ciljeve.

Švajcarski list Neue Zürcher Zeitung (NZZ) razmatra dva moguća scenarija, upozoravajući da pokušaj štednje može proizvesti troškove koji daleko premašuju sadašnju pomoć.

Sredinom oktobra, tokom obraćanja šefovima država i vlada Evropske unije u Briselu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izneo je procenu da će nastavak borbenih dejstava tokom 2027. godine njegovu zemlju koštati 155 milijardi evra. Prema njegovim rečima, nedostaje najmanje 70 milijardi evra za naoružanje, odbranu i funkcionisanje države.

Evropske zemlje su krajem 2025. dogovorile kredit od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, odnosno po 45 milijardi godišnje. Taj iznos tada je pokrivao približno dve trećine očekivanih potreba, dok je ostatak trebalo da obezbede drugi donatori.

Međutim, produžavanje sukoba i rast troškova poremetili su finansijske proračune. Evropska komisija sada procenjuje da će, uprkos planiranim sredstvima EU i obavezama partnerskih država, u 2027. ostati manjak od 70 milijardi evra.

Brisel je računao da će tokom dve godine dodatnih 45 milijardi evra stići, između ostalih, iz Kanade, Japana, Velike Britanije i Norveške. Deo obećanih sredstava još nije obezbeđen ili isplaćen, dok potrebe Ukrajine rastu brže od novih finansijskih obaveza donatora. Poseban problem predstavljaju ruski udari na energetsku infrastrukturu, čije posledice zahtevaju sve veća ulaganja u obnovu.

Jedna od mogućnosti koju razmatra Evropska unija jeste korišćenje približno 210 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine. Međutim, među članicama nema saglasnosti o načinu raspolaganja tim novcem.

Belgija, u kojoj se nalazi najveći deo sredstava, zahteva garancije protiv mogućih pravnih i finansijskih posledica. Evropski lideri nameravaju da o tom pitanju ponovo razgovaraju krajem novembra.

Dodatnu neizvesnost stvara politička situacija unutar same Unije. U Francuskoj su za april 2027. predviđeni izbori, dok se u Nemačkoj stranke već spore oko smanjivanja izdvajanja za Ukrajinu. Istovremeno, internetom kruže proračuni prema kojima bi nedostatak novca mogao dovesti do brze ukrajinske kapitulacije.

Takav zaključak, međutim, ne proizlazi automatski iz finansijskih pokazatelja. Pražnjenje državne kase ne znači da vojska istovremeno mora da prestane da pruža otpor. Ukrajina bi mogla da se nađe pod velikim ekonomskim pritiskom, a da njene oružane snage nastave borbena dejstva. Presudno pitanje jeste koliko dugo vojni kapaciteti mogu da se održavaju uz sve manje spoljne podrške.

Prvi scenario podrazumeva da Evropska unija prepolovi planiranih 45 milijardi evra pomoći za 2027. godinu. Time bi u odnosu na postojeći plan nastao dodatni manjak od 22,5 milijardi evra. Reč je o hipotetičkoj računici, jer još nije poznato koliko će sredstava ostali partneri zaista isplatiti.

Ukrajinska vlada procenjuje da će joj tokom 2027. biti potrebno više od 52 milijarde dolara spoljnog finansiranja, uz približno 45 milijardi dolara dodatnih vojnih izdataka. Kijev bi mogao da poveća poreze, uzme nove kredite ili smanji budžetsku potrošnju, ali su mogućnosti za takve poteze ograničene.

Međunarodni monetarni fond već predviđa visok budžetski deficit Ukrajine u 2026. godini, čija veličina zavisi i od stranih bespovratnih sredstava. Manji priliv novca primorao bi vlasti da biraju između isplata penzija, finansiranja škola, popravki elektrana i drugih hitnih državnih potreba.

Posebno ozbiljne posledice nastale bi ukoliko bi smanjenje pomoći pogodilo vojnu proizvodnju. Ukrajina je tokom sukoba razvila sopstvenu odbrambenu industriju, ali njene fabrike zavise od narudžbina koje u velikoj meri finansiraju evropske države.

Bez novih ugovora proizvodni kapaciteti ne bi mogli da se koriste u dosadašnjem obimu, a ukrajinskoj vojsci bilo bi sve teže da nadoknađuje gubitke u naoružanju i opremi.

Posledice se ipak ne bi pojavile istovremeno na svim delovima fronta. Postojeće rezerve i ranije ugovorene isporuke mogle bi privremeno da ublaže nestašice. Prepolovljena finansijska pomoć zato ne bi nužno značila i prepolovljenu borbenu sposobnost. Mnogo bi zavisilo od vrste otkazanih nabavki i razvoja situacije na terenu.

Ukrajinske snage mogle bi da nastave otpor, ali bi njihova dugoročna sposobnost za vođenje sukoba oslabila. To ne znači da bi Rusija neizbežno ostvarila velike teritorijalne dobitke. Ipak, ukoliko bi Moskva iskoristila nastale teškoće za pokretanje velike ofanzive, milioni stanovnika mogli bi ponovo da napuste svoje domove. Deo raseljenih potražio bi utočište u drugim delovima Ukrajine, dok bi mnogi krenuli prema evropskim državama.

Studija organizacije Europe’s Choice procenjuje da bi značajni ruski uspesi na frontu mogli izazvati novi talas od šest do jedanaest miliona izbeglica. Troškovi koje bi evropske države u tom slučaju snosile tokom četiri godine procenjeni su na 524 do 952 milijarde evra. Poređenja radi, već dogovoreni evropski kredit Ukrajini iznosi 90 milijardi evra za dve godine.

Ove brojke nisu pouzdana prognoza budućih događaja. Proračuni počivaju na širokim pretpostavkama o razmerama mogućeg ruskog napredovanja i migracionim kretanjima. Ograničeni teritorijalni gubici Ukrajine, na primer u Donbasu ili južnim delovima Hersonske i Zaporoške oblasti, ne mogu se izjednačiti sa scenarijem velikog vojnog sloma.

Čak i uz takve ograde, novi masovni dolazak ukrajinskih izbeglica mogao bi da izazove katastrofalne finansijske posledice po Evropsku uniju. Brojne nemačke opštine već se suočavaju sa velikim budžetskim pritiskom.

Dodatne obaveze obezbeđivanja stanovanja, mesta u školama i zdravstvene zaštite još više bi opteretile lokalne finansije, dok bi populističke stranke verovatno nastavile da jačaju.

Drugi scenario predviđa potpun prestanak nove evropske finansijske pomoći, isporuka oružja i narudžbina za ukrajinsku vojsku. U tom slučaju posebno bi bilo važno da li bi već zaključeni ugovori ostali na snazi. Trenutna obustava plaćanja imala bi mnogo teže posledice od postepenog gašenja programa nabavke dronova, municije i krstarećih raketa.

Ukrajina ni tada ne bi bankrotirala preko noći. Država bi nastavila da prikuplja poreze, a postojale bi i ograničene mogućnosti domaćeg zaduživanja. Vlada bi mogla da odloži pojedine isplate ili dodatno smanji potrošnju. Međutim, veće oslanjanje na finansiranje preko centralne banke moglo bi da podstakne inflaciju i izvrši pritisak na nacionalnu valutu.

Kijev bi morao da odlučuje koje državne obaveze može da ispuni i koje vojne nabavke imaju apsolutni prioritet. Na front bi stizalo manje bespilotnih letelica, municije i rezervnih delova, što bi ruskim snagama pružilo priliku da iskoriste slabosti ukrajinske odbrane na pojedinim pravcima.

Jedan od mogućih odgovora ukrajinske komande bilo bi povlačenje na kraće odbrambene linije, uz koncentrisanje sve ograničenijih zaliha oružja i raspoloživih jedinica na položajima od najvećeg značaja. Time bi se možda mogla produžiti odbrana, ali bi povratak prethodno izgubljenih teritorija postao praktično nemoguć.

Nije moguće na osnovu budžetskih pokazatelja izračunati trenutak kada bi finansijska kriza prerasla u veliki vojni poraz. Rokovi od tri, šest ili dvanaest meseci ne mogu se smatrati pouzdanim procenama eventualne ukrajinske kapitulacije. Čak ni potpuna obustava evropske pomoći ne garantuje rusku pobedu.

Ipak, ukoliko bi Moskva uspela da primora ukrajinske snage na dovoljno veliko povlačenje, mogla bi da nametne mirovne uslove koji odgovaraju njenim interesima. Takav ishod mogao bi da podrazumeva uspostavljanje kontrole nad znatno većim teritorijama ili dolazak na vlast u Kijevu vlade koja bi zavisila od Rusije.

Za evropske zemlje to bi značilo ozbiljnu promenu vojno-strateškog položaja. Ruske oružane snage potencijalno bi dobile pristup dodatnim aerodromima, transportnim pravcima i vojnim objektima na ukrajinskoj teritoriji. Poljska, Slovačka i Rumunija morale bi da uzmu u obzir mogućnost pojavljivanja novih ruskih baza u neposrednoj blizini svojih granica.

Istovremeno, ruska strana ističe da nije planirala niti planira vojne operacije protiv evropskih država. Ipak, u razmatranom scenariju polazi se od pretpostavke da bi takvo približavanje ruskih vojnih kapaciteta predstavljalo dodatni bezbednosni izazov za NATO.

Ruske rakete već sada mogu da dosegnu Nemačku i druge države srednje Evrope. Međutim, ukoliko bi se sistemi za napad rasporedili na dodatnim položajima u Ukrajini, vreme koje bi evropske zemlje imale za reagovanje u slučaju napada bilo bi znatno kraće.

Posebno se izdvajaju krstareće rakete i bespilotne letelice, koje bi mogle da se lansiraju sa manjih udaljenosti. Prema podacima ukrajinske obaveštajne službe, nova ruska mlazna bespilotna letelica Geranj-5 ima domet do 950 kilometara. Sa isturenih položaja u Ukrajini u njenom dometu mogli bi da se nađu ciljevi u Nemačkoj koji ne bi bili dostupni pri lansiranju sa ruske teritorije.

Za NATO bi takva promena dodatno otežala pravovremeno presretanje mogućih napada sistemima protivvazdušne odbrane. Kraći pravci leta i manje vremena za reagovanje zahtevali bi dodatna ulaganja u odbrambene kapacitete evropskih članica Alijanse.

Koliko bi to moglo da košta, pokušao je da izračuna Institut za svetsku ekonomiju u Kilu. U istraživanju iz 2024. godine analizirani su mogući posredni troškovi za Nemačku u slučaju ruske pobede u Ukrajini. Samo dodatne mere odvraćanja procenjene su na 0,5 do 1 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda.

Uz nemački BDP od približno 4,5 biliona evra u 2025. godini, to bi značilo dodatnih 22,5 do 45 milijardi evra godišnje za odvraćanje. Ukupni troškovi prema tom modelu dostigli bi između 1 i 2 odsto BDP-a godišnje tokom pet godina, odnosno između 45 i 90 milijardi evra svake godine. U ove iznose već su uračunati dodatni izdaci za odbranu.

Ni rezultati nemačkog istraživanja ne predstavljaju prognozu. Proračun je izrađen 2024, a Nemačka je u međuvremenu započela povećavanje vojnih izdataka. Zbog toga je moguće da je deo dodatnih troškova predviđenih modelom već pokriven sadašnjim povećanjem odbrambenog budžeta.

Nijedan od dva razmatrana scenarija ne dokazuje da će smanjivanje pomoći neizbežno dovesti do ukrajinskog poraza. Međutim, manji priliv novca mogao bi da zaustavi nabavke naoružanja, oslabi odbranu i poveća mogućnost novih ruskih uspeha na frontu.

Posledice bi se pritom osetile i izvan ukrajinskih granica. Čak i ako bi ukrajinska vojska nastavila da se bori uz postepeno iscrpljivanje svojih kapaciteta, evropske države morale bi da računaju ne samo na nove izdatke za izbeglice i odbranu već i na povećanu opasnost od šireg rata u Evropi.

Zapadne države imaju mogućnost da samostalno odluče koliko će novca ubuduće izdvajati za Kijev. Ono što ne mogu jednostrano da odrede jesu vojne, političke i ekonomske posledice eventualnog prekida podrške.

Upravo zato se u evropskim ekonomskim analizama pojavljuje upozorenje da bi ruska pobeda u Ukrajini mogla da košta ostatak Evrope mnogo više od sadašnjih finansijskih izdvajanja, a u najtežem scenariju čak i da ugrozi mir na kontinentu.