Mugoša na je na platformi Iks napisao da kratkoročni efekti administrativnih mera povećanja neto zarada, kroz smanjenje doprinosa, koje nisu bile bazirane na sveobuhvatnim, detaljnim i dugoročno održivim analizama, pokazuju već sada evidentne nedostatke.

"Građani Crne Gore na kraju maja 2026. godine dugovali su bankama istorijski maksimum od 2,55 milijardi evra, 390 miliona evra više nego prošle godine a gotovo milijardu evra nego pre par godina.", naveo je Mugoša.

Ukazao je da se građani Crne Gore sve više oslanjaju na banke kako bi pokrili svakodnevne troškove, pri čemu su krediti građana premašili njihove depozite. Odnos kredita i depozita građana dostigao je, navodi Mugoša, 103,3 odsto, odnosno na svakih 100 evra položenih na bankarske račune dolazi 103,3 evra duga prema bankama.

"Krediti stanovništva za godinu su porasli 18,6 odsto, dok su depoziti uvećani 13,4 odsto. Za tri godine krediti su porasli 59,1 odsto, a depoziti 46,9 odsto. Obe kategorije rastu, ali zaduženost raste znatno brže", kaže Mugoša i dodaje:

"Iako prosečna plata raste i prešla je hiljadu evra (mada i ovaj statistički podatak 'krije' činjenicu da preko 2/3 građana prima ispod 1000 evra i da se prosečna plata računa samo u preduzećima u kojima je zaposleno preko 10 ljudi), zaduženost je za dve godine porasla za gotovo milijardu evra". 

Ono što, prema njegovim rečima, posebno zabrinjava je struktura zaduženosti građana jer oko 50 odsto čine nenamenski gotovinski krediti odnosno krediti građana za zadovoljenje tekućih svakodnevnih potreba. Tokom 2025. godine čak 60,2 odsto novih kredita fizičkim licima bili su gotovinski krediti, dok se 22 odsto odnosilo na stambene kredite, kaže Mugoša.

"Zato sam i upozoravao da će mere fiskalne politike svedene na smanjenje doprinosa, definisanje dve minimalne zarade a sa druge strane povećanje gotovo svih poreskih stopa osim opšte stope PDV-a, uvođenje novih akciza i sl. dovesti do ovakve situacije. Glasao sam za određene segmente fiskalnih mera i stojim iza toga ali sam ukazivao na negativne posledice drugih segmenata i po sistem zdravstva, sistem PIO, kupovnu moć građana. Priča kako je bilo ranije, a moralo je mnogo bolje, ne može biti kontraargument na sve ono na što smo kao ljudi koji imaju i stručnog znanja dobronamerno ukazivali i upozoravali", naveo je Mugoša i ukazao:

"Nažalost, fokus je izostao sa onoga sto je ključna boljka našeg sistema, a to su produktivnost i konkurentnost. Umesto da smo se bavili uzrokom odnosno strukturnom ranjivošću naše ekonomije, populizam je po ko zna koji put prevagnuo"Na .

Na kraju Mugoša kaže završava krilaticom koju često potenciira, a to je da crnogorska ekonomija raste, ali se ne razvija. 

"Zato, koliko god se radujem našem članstvu za nadam se dve godine u EU, toliko me zabrinjava činjenica da se malo bavimo suštinom unutrašnjih izazova koje imamo", zaključio je Mugoša.