Jedna od prvih osoba u Velikoj Britaniji kojoj je ugrađen moždani čip Ilona Maska opisala je iskustvo kao "magično" i veruje da bi ova tehnologija mogla da transformiše živote ljudi sa teškom paralizom.

Sebastijan Gomez-Penja, volonter u prvom britanskom ispitivanju uređaja Neuralink, ostao je paralizovan od vrata nadole nakon teške nesreće.

Jedan od sedam učesnika u ispitivanju

Vodeći neurohirurg uključen u ispitivanje rekao je da je nivo kontrole koji čip omogućava "zapanjujući" i da bi mogao da predstavlja „prekretnicu“ u medicini, prenosi Sky News.

"Vaš život se potpuno promeni kada iznenada ne možete da pomerite ud", rekao je Gomez-Penja, koji je nesreću doživeo nakon završetka prvog semestra medicinskog fakulteta. "Ova vrsta tehnologije vam na neki način vraća nadu."

On je jedan od sedam učesnika u britanskom ispitivanju, čiji je cilj procena bezbednosti i pouzdanosti uređaja.

Kako funkcioniše Neuralink čip

Tokom petočasovne operacije u Univerzitetskoj koledž bolnici u Londonu (UCLH), Sebastijanu je u lobanju implantiran čip povezan sa 1.024 elektrode ugrađene u njegov mozak.

Iako su u proceduri učestvovali britanski hirurzi i inženjeri kompanije Neuralink, sam uređaj implantirao je Neuralinkov robot R1, razvijen za precizno postavljanje mikroskopskih elektroda u osetljivo moždano tkivo.

Elektrode, čije su niti oko deset puta tanje od ljudske dlake, ubacuju se oko četiri milimetra u površinu mozga, u regiju koja kontroliše pokrete ruku. Nervni signali se prenose na čip, a podaci se bežično šalju na računar.

Softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji zatim "uči" kako da tumači te signale, prevodeći Sebastijanove namere da pomeri ruke - koje su bile onemogućene nakon nesreće – u pomeranje kursora na laptopu ili telefonu.

"Samo pomislim i to se desi"

- Svi u mojoj situaciji pokušavaju da pomere bilo koji deo tela kako bi videli da li postoji oporavak. Sada, kada samo pomislim da pomerim ruku, neverovatno je videti da se nešto zaista dešava - rekao je Sebastijan. "Samo pomislim i to se desi."

Tokom razgovora demonstrirao je tehnologiju tako što je mislima kontrolisao kursor na ekranu laptopa. Brzo je listao stranice istraživačkog rada koji koristi za univerzitetske ispite, označavao tekst i otvarao i zatvarao prozore, jednako brzo ako ne i brže nego osoba koja koristi miš ili tačped.

"Ovo će promeniti pravila igre"

Njegovi lekari, iskusni neurohirurzi, bili su podjednako impresionirani.

"Neverovatno je. Možete jasno da vidite nivo kontrole koji ima", rekao je Harit Akram, neurohirurg u UCLH i glavni istraživač britanskog ispitivanja.

Iako je projekat još u ranoj fazi, Akram ocenjuje da su prvi rezultati veoma ohrabrujući.

Kompaniji Neuralink bilo je potrebno gotovo deset godina da razvije čip, hirurškog robota i alate veštačke inteligencije, kako bi regulatorima dokazala da je tehnologija dovoljno bezbedna za testiranje na ljudima.

Prvi uređaj ugrađen je američkom dobrovoljcu pre dve godine, a do sada je čip implantiran kod 21 osobe u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Svi učesnici pate od teške paralize izazvane povredom kičmene moždine, moždanim udarom ili neurodegenerativnim bolestima poput ALS.

- Ova tehnologija bi mogla da bude prekretnica za pacijente sa teškim neurološkim oštećenjima - rekao je Akram. "Oni imaju veoma malo opcija koje zaista mogu da poboljšaju njihovu nezavisnost, naročito u svetu koji je danas toliko zavisan od tehnologije."

Budućnost Neuralinka

Rezultati ispitivanja još nisu objavljeni u recenziranim naučnim časopisima niti dostavljeni regulatorima. Neuralink je odbio da daje intervjue, ali je omogućio pristup samom ispitivanju.

Misija kompanije, kako navode, jeste da "vrati autonomiju osobama sa nezadovoljenim medicinskim potrebama i otključa nove dimenzije ljudskog potencijala".

Neki korisnici već su savladali tehnologiju do te mere da mogu da kucaju na virtuelnoj tastaturi "razmišljajući" o pritiskanju tastera, dok su drugi pomoću čipa kontrolisali robotsku ruku kako bi se samostalno hranili.

Pored ovog ispitivanja, koje cilja delove mozga zadužene za kretanje, planirano je i novo, usmereno na regije odgovorne za govor, sa ciljem da se govor vrati osobama koje su ga izgubile nakon moždanog udara ili povrede mozga.

Kompanija takođe planira da ispita mogućnost vraćanja vida slanjem podataka sa kamera, putem čipa, direktno u centre za vid u mozgu.

Mask ima još veće ambicije

Osnivač kompanije Neuralink, Ilon Mask, ima i znatno ambicioznije planove. Na jednom događaju prošle godine izneo je ideju da korisnici mogu da povežu svoj moždani čip sa robotom Optimus, kojeg razvija njegova kompanija Tesla.

- Trebalo bi da budete u mogućnosti da imate potpunu kontrolu nad telom i senzorima robota Optimus. U suštini, mogli biste da ‘naselite’ robota. Ne radi se samo o ruci, već o celom telu - rekao je Mask.

"To bi bilo prilično kul. Budućnost će biti čudna, ali i na neki način sjajna."