Od dolaska Aleksandra Vučića na čelo države, položaj penzionera u Srbiji dobio je pažnju kakvu za vreme bivše vlasti nije imao, penzioneri u Srbiji više nisu zaboravljena kategorija, odnos države prema najstarijima suštinski promenio.

Redovna i značajna povećanja kao i razne beneficije i pomoći za penzionere sada šalju jasnu poruku da država stoji uz svoje najstarije građane pokazali, ali pre svega da Aleksandar Vučić ne daje prazna obećanja, već da vodi politiku koja daje konkretne rezultate. 

Penzije nekad i sada

Danas, kada se govori o penzionerima, govori se o stabilnosti, sigurnosti i vidljivoj brizi države za svoje građane, ali pre dolaska Aleksandra Vučića na čelo države, penzioneri su po svemu sudeći bili „poslednja rupa na svirali“ državne politike. 

Prosečna penzija je tada, 2012. godine, iznosila 204 evra.

Dovoljno je istaći da prosečna penzija danas iznosi 485 evra da bismo videli kakav zaokret u odnosu prema penzionerima je načinjen.

Prostom računicom, primanja primanja najstarijih građana su više nego duplirana, odnosno zabeleženo je povećanje od čak 138 odsto.

Kako je današnja politika prema penzionerima pokazala jasan raskid prema praksi zanemarivanja najstarijih građana pokazuje i jasan trend konstatnog povećanja penzija. 

Dovoljno je uzeti podatke u poslednih 8 godina da vidimo kako su penzije konstatno rasle, a što sa druge stane pokazuje jačanje države Srbije. 

Prema zvaničnim podacima, 2018. godine zabeležen je rast od 5,9 odsto,koji je nastavljen 2019. godine sa novih  4,1 odsto. Tokom 2020. i 2021. godine zabeležena su povećanja od 5,4, odnosno 5,9 odsto, dok je 2022. godina donela novo dvocifreno povećanje, tj. dva povećanja – najpre od 5,5, a potom i dodatnih 9 odsto.

Posebno snažan rast nastavljen je 2023. godine sa povećanjima od 12,1 i 5,5 odsto, dok su u 2024. godini penzije uvećane za 14,8 i 10,9 odsto. U 2025. godini usledilo je novo povećanje od 12,2 odsto, čime je još jednom potvrđeno da briga o penzionerima nije jednokratna mera, već dugoročna i dosledna politika države.

Jasan trend povećanja penzija, vidi se iz činjenice da su za godinu dana penzioneri imali dva puta značajno povećanje penzija. Naime, penzije su 1. decembra 2024. godine povećane za 10,9 odsto dok je nova povišica u decembru koju su penzioneri već primili na svoje račune početkom januara ove godine iznosila dodatnih 12,2 odsto.

Dakle penzioneri su u roku od oko godinu dana imali dva dvocifrena povećanja penzija.

Blokaderska propaganda

Ovu jasnu činjenicu, da je briga o najstarijima postala jedno od ključnih pitanja državne politike, politike koja se pre svega fokusira na brigu o svojim građanima pokušala je da prljavom kampanjom ospori blokaderska propaganda.

Setimo se samo kako su iz blokaderskih redova danima pokušavali da obmanu javnost da obećanog povećanja koje je Vučić najavio neće biti.

Ne samo da su o ovome lagali, već je njihova propaganda išla do toga da su montirali slike koje bi trebalo da predstavljaju vesti i naslove u kojima se saopštava da povećanja neće biti.

Međutim, ova blokaderska propaganda nije prošla kod građana Srbije koji dobro znaju u čije reči treba verovati.
Kao što je Vučić obećao uvećane penzije ne samo da su isplaćenje, već su isplaćene pre roka, odnosno pre Božićnih praznika.

Podsetimo,odluka o povećanju penzija i isplati istih izazvala je veliko zadovoljstvo među penzionerima, pre svega zbog činjenice da su novac dobili pre Božićnih praznika, kada su troškovi tradicionalno veći.

"Mnogo nam znači što će isplate stići baš pred Božić. Moći ćemo deci i unucima da kupimo poklone, da ih obradujemo'', rekla je za Alo! jedna sagovornica iz Beograda, dodajući da je ove godine prvi put posle dugo vremena uspela da ode na more zahvaljujući, kako ističe, većoj penziji.

Sagovornici sa kojima su naši novinari razgovarali istakli su i da su prilivi u kućne budžete ''osetno stabilniji nego ranije''.

Jedna sugrađanka je napomenula ''nijedna vlast nije ovoliko često podizala penzije'' i da, kako kaže, ''ni Tito, ni Milošević, ni Tadić, ni Koštunica nisu davali toliko najstarijim građanima kao sadašnji predsednik''.

U razgovoru sa našom reporterkom penzioneri su jasno su rekli i šta misle o politici koji vodi predsednik Vučić.

 - Obožavam Vučića. Obožavam gospodina - rekla je gospođa za Alo! i dodala:
 - Jedan sposoban čovek i vrlo pametan. Iz dobre porodice i lepo vaspitan. brine o svima. Ja mislim da je to fenomenalno. Svaka mu čast na njegovom radu. Vrlo pametan i organizovan...

Drugi penzioner rekao je za Alo! da država danas veoma brine o penzionerima

 - Ne može bolje biti, nikad bolje nisam živeo nego sad ni za vreme Tita - istakao je on.

Dodatak na penziju

Pored uvećanja penzija, podsetimo država je donela odluku i povodom dodataka na penziju

Naime, Vlada Srbije donela je uredbu kojom se uređuju uslovi, visina, obuhvat korisnika i dinamika isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, a pravo na ovaj dodatak imaju penzioneri sa nižim primanjima u periodu od decembra 2025. do novembra 2026. godine.

Pravo na novčani iznos do pet odsto, kao uvećanje uz penziju imaju korisnici starosne, prevremene starosne, invalidske i porodične penzije čija penzija, počev od isplate za decembar 2025. godine pa zaključno sa penzijom za novembar 2026. godine, iznosi do 73.734,14 dinara.

U ovu grupu ubrajaju se i korisnici posebnih prava propisanih Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, uključujući pojedine kategorije korisnika iz ranijih zakonskih rešenja.

Kako se isplaćuje novčani dodatak

Kako se navodi, novčani iznos kao uvećanje uz penziju isplaćivaće se mesečno, zajedno sa penzijom, u periodu od decembra 2025. do novembra 2026. godine i biće posebno iskazan na isplati.

Visina ovog dodatka obračunava se tako što se uzima iznos koji su korisnici primili uz penziju za novembar 2025. godine, a zatim se taj iznos uvećava za procenat redovnog usklađivanja penzija od 1. decembra 2025. godine.

Šta penzioneri mogu da očekuju: Buduća povećanja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pored zacrtanog cilja da do kraja 2027. godine prosečna penzija dostigne 650 evra obradovao je penzionere sa najavom da će ove 2026. godine moći da očejuju još jedno značajno povećanje.
Naime,  Vučić je najavio da će rast penzija biti nastavljen i tokom 2026. godine, uz poruku da najstariji građani ne treba da brinu jer će njihov životni standard nastaviti da se poboljšava.

„Penzioneri mogu da budu mirni. Sa stopama rasta koje nas čekaju, živeće samo bolje. I to ne samo nominalno, već će penzije rasti i realno, u značajnoj meri“, rekao je Vučić u izjavi za TV Informer, odgovarajući na pitanje da li penzije mogu da rastu iz godine u godinu čak i kada su već na istorijskom maksimumu.

Nova pravila, razne pogodnosti: Evo šta još očekuje penzionere u 2026. godini

Kako je zvanično istaknuto iz Republičkog fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) donet je novi Pravilnika o društvenom standardu.

Naime, navodi se da je razlog za donošenje novog Pravilnika o društvenom standardu veliki broj izmena u odnosu na prethodni, a jedna od najznačajnijih izmena odnosi se na novi vid društvenog standarda.

S obzirom na to da je krajem 2023. povećan i procenat sredstava koji se izdvaja za društveni standard od prihoda od doprinosa, došli u Fondu PIO odlučili su da se novim Pravilnikom uvede jedan novi vid društvenog standarda. U pitanju je međugeneracijska solidarnost i društvena inkluzija korisnika penzija, a kako ističu ciljevi, ideje i realizacija ovog vida društvenog standarda potpuno su usklađeni sa Strategijom aktivnog i zdravog starenja u Republici Srbiji.

Međugeneracijska solidarnost i društvena inkluzija

Prema novom Pravilniku, međugeneracijska solidarnost i društvena inkluzija korisnika prava obuhvata sve aktivnosti kojima se zadovoljavaju socijalne, kulturne, duhovne i obrazovne potrebe korisnika prava: međugeneracijske radionice, konferencije, susreti i različite kreativne forme razmene iskustva i znanja korisnika penzija i mlade generacije, aktivnosti prepoznavanja i podsticanja interesovanja korisnika penzija i aktivnosti koje za cilj imaju zadovoljavanje socijalnih, fizičkih, kulturnih i duhovnih potreba korisnika penzija.

Iz Fonda PIO istuču da je ideja u vezi sa ovim vidom društvenog standarda zajednički razvijana i usaglašena sa predstavnicima Saveza penzionera Srbije.

Druga značajna izmena u Pravilniku odnosi se na novi naziv već postojećeg vida društvenog standarda, pa će se dosadašnje kulturne i sportsko-rekreativne manifestacije od sada zvati regionalne i godišnja manifestacija Sabor penzionera – olimpijada sporta, zdravlja i kulture trećeg doba. Dosadašnji naziv je preimenovan, da ne bi došlo do preklapanja u aktivnostima sa novim vidom društvenog standarda, dok je sve drugo ostalo nepromenjeno.

Za besplatnu rehabilitaciju 74 procenta ukupnih sredstava

Novim Pravilnikom izmenjeni su i procenti sredstava koja se izdvajaju za različite vidove društvenog standarda, pa će se tako od sada za besplatnu rehabilitaciju korisnika izdvajati 74 procenta ukupnih sredstava, dok će preostalih 26 odsto sredstava biti raspoređeno na druge vidove društvenog standarda, a u skladu sa odlukama Upravnog odbora Fonda.

Direktorka Sektora za finansijske poslove Fonda PIO, Bojana Popović, naglasila je da će i ubuduće isti broj korisnika u skladu sa maksimalnim kapacitetima u banjama biti upućivan na rehabilitaciju o trošku Fonda, kao i da će za ovaj vid društvenog standarda biti izdvojeni još viši iznosi sredstava nego ranije.

Prijava penzionera za oporavak u banjama do 28. januara

Podestimo, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je Oglas za prijem zahteva za upućivanje korisnika penzija na rehabilitaciju za 2026. godinu. Pravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija, koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i čija penzija iznosi do 56.834 dinara.

Pravo da se jave na oglas imaju svi korisnici penzija koji, osim penzije koja je do 56.834 dinara, nemaju druga lična primanja, kao i korisnici koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i koji primaju penziju iz inostranstva (preračunato po srednjem kursu NBS na dan 8.1.2026. godine 1€ = 117,3227 dinara), pod uslovom da zbir tih penzija iznosi do 56.834 dinara.

Uz prijavu je potrebno podneti: penzijski ček; dokaz o visini penzije iz inostranstva (izvod banke, potvrda inostranog nosioca socijalnog osiguranja i drugo); popunjenu prijavu sa izjavom, na propisanom obrascu, gde želi da koristi rehabilitaciju, da osim penzije korisnik nema drugih ličnih primanja, da nije koristio rehabilitaciju po oglasu u 2020, 2021, 2022, 2023,  2024. i 2025. godini; da ovlašćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje da u njegovo ime i za njegov račun zaključi ugovor o poslovnoj saradnji sa ustanovom u kojoj će koristiti pravo na rehabilitaciju i raspoloživu medicinsku dokumentaciju, ukoliko je korisnik poseduje (nije obavezna), koju predaje u zatvorenoj koverti ili po želji korisnika penzija.

Fond snosi troškove smeštaja i putne troškove pratioca korisnika koji je ostvario pravo na pomoć i negu drugog lica i u drugim izuzetnim slučajevima.

Prijave se podnose udruženjima, odnosno odborima korisnika penzija sa područja filijale Fonda na kojoj korisnik ima prebivalište, a korisnici sa teritorije AP Kosovo i Metohija sa prebivalištem, odnosno boravištem van teritorije AP Kosovo i Metohija, prijave podnose najbližoj organizacionoj jedinici Fonda prema mestu prebivališta, odnosno boravišta. Prijave se mogu podneti i u najbližoj organizacionoj jedinici Fonda, ukoliko penzioner u vreme podnošenja prijave boravi van svog mesta stanovanja. Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava.

Kako je ranije naglašeno, prijave na oglas se podnose počev od 12. januara, a zaključno sa 28. januarom 2026. godine.

Preliminarne rang-liste korisnika penzija objavljuju se dvadeset petog radnog dana od dana isteka oglasa, a na preliminarnu rang-listu korisnik penzija može da podnese prigovor nadležnoj komisiji u roku od pet radnih dana od dana objavljivanja rang-liste na oglasnoj tabli.

Komisija je dužna da u roku od pet dana razmotri podnete prigovore, obavesti podnosioce prigovora i utvrdi konačnu rang-listu korisnika penzija koji su ostvarili pravo na rehabilitaciju, koju objavljuju na oglasnim tablama udruženja, odnosno odbora korisnika, (Saveza penzionera Srbije i Udruženja penzionera Srbije „Nezavisnost”), Direkcije Fonda, filijala Fonda, odnosno službama filijala i ispostavama.

Paketi solidarne pomoći

Kada je reč o ostalim vidovima društvenog standarda, i dalje će najviše sredstava biti opredeljeno za pakete solidarne pomoći, a novina u Pravilniku je i to što je pomerena granica za korišćenje ovog vida društvenog standarda, pa će uslov za dobijanje paketa ubuduće biti iznos najniže penzije uvećan za 10 procenata.

Pored navedenih, u novi Pravilnik su unete i određene tehničke izmene koje će doprineti tome da se realizacija, praćenje i izveštavanje u vezi sa svim vidovima društvenog standarda obavljaju na još svrsishodniji način.

Penzionerske kartice

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje oglasio se sa nedavno sa novom objavom povodom penzionerskih kartica.

Kako ističu iz Fonda PIO potpisivanjem skoro 900 sporazuma o saradnji sa partnerskim firmama radi obezbeđivanja popusta uz penzionarsku karticu, do sada je omogućeno penzionerima da na 6,5 hiljada lokacija u Srbiji ostvare popuste pri plaćanju roba i usluga.

Ustanove i institucije, banke, banje, sportski centri, pozorišta, biblioteke, muzeji, bioskopi i ostala pravna lica koje nemaju opciju popusta na kasi, obezbeđuju popuste uz penzionarsku karticu trošenjem bodova koji se korisnicima generišu na osnovu svakodnevne potrošnje, navodi se u objavi.

Ovim pravnim licima je dostupna aplikacija fonda "PIO Partneri" koji pristupaju uz dodeljene kodove i umanjaju bodove predviđene za određenu uslugu. Ovo je dodatni benefit za korisnike penzionerskih kartica, dodaju iz Fonda PIO.
-    Vodeći računa o potrebama penzionera, Fond PIO gradi sistem podrške kroz razvijanje programa koji će starijim sugrađanima ulepšati i olakšati penzionerske dane – navode iu Fonda PIO.