MALI RAZMONTIRAO ŠOŠKIĆA STATISTIKOM, BROJEVI SU JASNI "Građani vreme njihove vlasti žele da zaborave"

- Jer, valjda je u njihovo vreme bilo bolje. Za one na vlasti sigurno i jeste, dok su se enormno bogatili na račun građana. Građani, sa druge strane, vreme njihove vlasti jedino žele da zaborave.

 

 

Stigao je profesor Šoškić da iskritikuje i strane direktne investicije, i državne investicije, i da se pozove na različite statistike. A statistika je opet, veoma jasna. I ona kaže da je nezaposlenost 2012. godine iznosila 25,9 odsto. To znači da svaki četvrti građanin Srbije nije imao posao, jer su fabrike zatvarane, a investitori su bežali glavom bez obzira. Uostalom, kaže i to statistika, stopa zaposlenosti je bila na nivou od 36 odsto, a nivo stranih direktnih investicija je te 2012. godine iznosio 800 miliona evra.

I valjda je to, po mišljenju profesora Šoškića, bilo bolje vreme – vreme bez novih fabrika i proizvodnih pogona, vreme nezaposlenosti i otpuštanja radnika. Ponavljam još jednom, svaki četvrti građanin Srbije 2012. godine nije imao posao. Od tada, nezaposlenost je spuštena na rekordno nizak nivo od 9,1 odsto, dok je zaposlenost povećana na 51,4 odsto. Dakle, Srbija danas ima više od 500.000 novozaposlenih u odnosu na vreme prethodne vlasti. A tome su svakako doprinele, od strane profesora Šoškića, toliko omražene strane direktne investicije. Izgleda da nekima ne odgovara što je naša zemlja postala lider u privlačenju SDI, koje su u prošloj godini dostigle rekordnih 5,2 milijarde evra. Smeta im što Srbija nezaustavljivo napreduje i razvija se, što su nam otvorena nova tržišta, što spoljnotrgovinska razmena raste.

Neumoljiva je statistika u još jednom domenu, za građane izuzetno važnom – u rastu njihovih primanja. Prosečna plata je 2010. godine iznosila 331 evro, dok je u aprilu ove godine bila 932 evra. Dakle prosečna plata je danas skoro tri puta veća, nego u vreme njihove vlasti koja je građane dovela do ivice prosjačkog štapa.

Pritom, napominjem, u periodu od 2020. do 2025. godine, realan rast prosečnih zarada u Srbiji je iznosio 36,6 odsto. Uprkos inflaciji i svim globalnim nestabilnostima, zarade rastu u realnom iznosu, a samo u ovoj godini, prema trenutnim procenama, rast realnih zarada iznosiće oko sedam odsto što direktno doprinosi rastu kupovne moći. Pritom, cilj nam je, da do kraja ove godine prosečna plata dostigne 1.022 evra, a u decembru sledeće godine 1.174 evra, a što nas sve približava cilju i obećanju koje smo dali da će do kraja 2027. godine prosečna plata biti 1.400 evra.

Dakle, izjave da su podaci „samo statistika“ ili da građani nisu ništa osetili po pitanju rasta životnog standarda ne odgovaraju istini.

Kada je reč o BDP-u, brojevi su još jednom, veoma jasni. Vrednost BDP-a, dakle svega što je Srbija proizvela u 2012. godini, iznosila je 35 milijardi evra, dok u ovoj godini očekujemo da ta vrednost dostigne 88 milijardi evra, što je više nego duplo. Pritom, Srbija je ostvarila realni rast BDP u navedenom periodu od 40,7 odsto, uprkos brojnim globalnim krizama izazvanih pandemijom, sukobom u Ukrajini, energetskom krizom.

Struktura realnog rasta BDP-a je na zdravim osnovama budući da su i investicije (privatne i javne) i privatna potrošnja gotovo podjednako doprinosile ekonomskom rastu. A rast privrede je, ponavljam, praćen rastom životnog standarda građana, što se najbolje vidi kroz realni rast zarada koje su u posmatranom periodu kumulativno povećane za 52,4 odsto, kao i kroz još brži rast minimalne neto zarade od 67,5 odsto.

Podsetiću i da je Srbija prošlu godinu završila u top tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi, te da je prvi put u svojoj istoriji dobila investicioni kreditni rejting.

Kada se sve sagleda, zaista su, u najmanju ruku začuđujuće, ali i zlonamerne, tvrdnje da su “rezultati ispod onih koje je Srbija imala nakon 2000. godine”.

Srbija danas ima rekordno nisku stopu nezaposlenosti, rekodno visoku zaposlenost, nivo javnog duga koji je daleko ispod nivoa Mastrihta na nivou od 43,7 odsto. Prošla godina je bila rekordna u privlačenju SDI, a devizne rezerve, koje su u vreme kad je Šoškić bio guverner, bile 10,9 milijardi, danas iznose 27,4 milijarde evra. Pritom, Srbija ima najveće rezerve zlata u istoriji od 50,5 tona, dok smo 2012. godine imali 15 tona zlata, što pokazuje da su u prethodnih 12 godina rezerve zlata više nego utrostručene.

I da ne nabrajam dalje. Građani su ti koji najbolje vide i znaju ko radi u njihovom interesu i za dalje poboljšanje kvaliteta njihovog života. Vreme zakatančenih fabrika, teranja investitora, nezaposlenosti, Srbije koja srlja u bankrot je ostalo u prošlosti, zajedno sa prethodnom vlašću. I nisu tu potrebna nikakva dalja objašnjenja - dodao je Siniša Mali u svojoj objavi.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI