Svi slave zajednički rođendan

 

 

- Raduju se toplim prostorijama, odeći, obući, obrocima i celokupnom tretmanu. S druge strane, postoje oni koji će uvek naći razlog da se na nešto požale - kaže Nevena Nikić, direktorka „Prihvatilišta“, koja nas je srdačno dočekala uprkos povredi noge.
U „Prihvatilištu“ privremeni smeštaj traje šest meseci. Kako kaže Nikićeva, neki ostanu sve vreme, neki nađu posao i odu, a neki dolaze samo da se presvuku i dobiju obrok, pa se vrate na ulicu.

- Imamo korisnika koga je centar za socijalni rad smeštao kod nas 17 puta i on je svakog puta napuštao prihvatilište. On je poznat čitavom gradu, a boravi kod Vukovog spomenika. Navikli su da prose i tako žive. Nikoga ne možemo da zadržimo ako to ne želi - kaže naša sagovornica i dodaje da se najveći broj starijih osoba smešta u gerontološke centre, za koje država uplaćuje boravak, ukoliko nemaju sopstvena primanja i ako nemaju decu.

 

 

- Imamo korisnicu koja je dementna, ima četvoro dece, koja ne žele da vode računa o njoj. To su strašne priče na koje se nikada ne naviknete. Neko o kome ste vi brinuli dok je bio mali, više ne želi da brine o vama - kaže Nikićeva.
U prihvatilištu ima ljudi koji su zavisni od alkohola, kocke, ili psihoaktivnih supstanci. Neki su došli iz porodica s poremećenim odnosom. Neki imaju psihijatrijska oboljenja.

- Neki od njih su ostali bez posla u svojim četrdesetim ili pedesetim godinama, pa je došlo do odavanja porocima i malo-pomalo, oni su se našli na ulici. Ima ljudi koji krenu napred posle doticanja dna. Oni su za nas uspeh i satisfakcija - kaže Nikićeva i dodaje da su mnogi korisnici, kad dođu, higijenski i zdravstveno zapušteni i da je veliki broj njih zahvalan kad dobije porodičnu toplinu. 

 

Kako kaže Nikićeva, od prošle godine, 26. decembra u Kumodraškoj se slavi zajednički rođendan.

- Na veliku tortu postavili smo sve brojeve od nula do devet, tako da je svako mogao da pronađe svoj broj. Kada sam ih pitala kada su poslednji put slavili rođendan, većina njih je ćutala, dok je jedna žena odgovorila da je to bilo kada je imala sedam godina. Presrećni su kada im dovedemo muzičare ili kada učestvuju u jogi smeha. Neki od njih slikaju, ali teško ih je podstaći da rade nešto kreativno i da nađu smisao u aktivnostima. Uglavnom uz televizor čekaju da prođe dan. Teško je naći zajedničko interesovanje za sve. Pre nekog vremena, imali smo nastup stendap komičara, što je mlađe oduševilo, dok su se stariji naprosto iznervirali. Mislim da je muzika nešto što ih najviše privlači i što ih najviše povezuje.