Dolaze IZUBIJANE i u modricama, držeći dete za ruku, OVDE PRONALAZE SPAS!

Pored nas prolazi žena, koja u rukama nosi bebu. Baca pogled uplašene ptice i gubi se u uskom hodniku, koji vodi do velike prostorije u kojoj je trpezarijski sto, a pored trosed i komoda sa televizorom. Nekoliko dečaka gleda u ekran. Na njima se ne vidi šta su preživeli do momenta prelaska praga Sigurne kuće.

Među zidovima tri identične zgrade kriju se užasavajuće sudbine žena i dece. Neke od žrtava bukvalno su spasle svoje živote otvarajući vrata Sigurne kuće. Ona nema adresu, a nećete je ni pronaći ukoliko vas neko ne odvede, makar pročešljali ovaj dvomilionski grad uzduž i popreko.

- Imamo tri dnevna boravka, a svaka zgrada ima po sedam soba s kupatilima. Jedino je u trećoj i osma za osobe s invaliditetom. Tu je i vrtić. Za poslednja tri dana stigle su četiri žene koje su pobegle od porodičnog nasilja. Mnoge od njih dolaze bez dokumenata, odeće i bilo čega drugog - saznajemo na licu mesta.

Naš vodič nam opisuje da su žene potpuno izgubljene kada pređu prag Sigurne kuće.

- Bez samopouzdanja, iznurene, izmučene. Do dolaska nisu znale za miran dan, niti prespavanu noć. Mnoge samo zgrabe decu i pobegnu od nasilnika. Dolaze s modricama, isprebijane - navodi on.

Magacini Sigurne kuće puni su hrane, kućne hemije, pelena, mlečnih formula... Tiho je, bez buke, a skriveno dvorište uređeno je za odmor. Pored je vrtić. Deca su krenula na spavanje. Gledaju nas ljubopitljivo. Ne progovaraju.

- Sve me pogađa. Svaka sudbina. Kada su one spremne da progovore o svojim užasima, sednemo i pričamo. Svaka žena i dete imaju psihologa, uz besplatnu pravnu pomoć. U obližnjem domu zdravlja svakoj je dostupna zdravstvena zaštita bez obzira na to da li ima knjižicu ili ne. Kada prođu dva-tri dana po dolasku, tek tada shvate da više nema batina po nekoliko puta dnevno, vređanja, čupanja, strahota... Danju, noću... Opuste se. Počnu da učestvuju u životu kuće - kuvaju, spremaju - saznajemo od našeg domaćina, koji dodaje da žene imaju i besplatne časove joge.

Sve imamo, poveravaju nam se žitelji ovog utočišta, ali nam fali jedan plastični sto i klupe za dvorište.

- Drveni nam je propao skroz - pokazuju na dvorišni inventar.

Kada odu, kaže nam domaćin, žene nam se javljaju, posećuju nas i ne zaboravljaju. Na panou u dnevnom boravku to potvrđuje i kolaž fotografija nasmejane dečice koja su boravila u Sigurnoj kući. U njegovoj sredini stoji poruka: „Na svetu postoji samo jedno savršeno dete, a ima ga svaka majka“.