Parče raja u gradskoj vrevi, nalazi se upravo OVDE! (FOTO)

Prizor kao iz bajke. Brat i sestra, Milan i Ljubica, svako jutro započinju kafom u nesvakidašnjem vrtu, uz cvrkut ptica i žubor vode, a ekipi „Alo!“ dozvolili su da zaviri u njihovo parče raja.

Na samom ulazu u kuću, obraslom puzavicom, dočekuju nas nasmejani domaćini. Vrt iza porodičnog zdanja, izgrađenog 1936. godine, okružen je višespratnicama.

- Odmalena smo naučili da volimo baštovanstvo. To nam je u krvi i gde god da odemo, vratimo se s nekim pelcerom. Naši roditelji su ovu kuću kupili davne 1936. i počeli da uređuju dvorište, koliko su mogli. Te godine su zasadili bor, koji i danas širi hladovinu - započinje priču Ljubica Radulović Sofronić (82).

Od tog vremena, naši sagovornici negovali su svoju oazu i uz nju odrastali. Čak i ne znaju koliko biljaka imaju. Od komšija ih odvaja 25 Pančićevih omorika, 10 srebrnih jela i ruski kedar. U sredini dvorišta nalaze se dva mala jezera sa žutim, belim i crvenim lokvanjima, a oko njega je zasađena lavanda, koja, kako kaže naša sagovornica, tera dosadne komarce.

- Nama je najlepši deo dana jutro. Na terasu iznesemo po šoljicu kafe i smišljamo koju ćemo biljku sledeću da kupimo. Naravno, pre kafe se zasladimo domaćim slatkim od majskih ruža. Obožavam da pratim biljku kako sazreva, naročito lotos. Ovde kod nas je poseban doživljaj kada padne kiša, jer zbog ovolikog zelenila sve zamiriše. Komšije kažu da čim kiša prođe, otvaraju prozore da se nadišu čistog vazduha, kao da su na Zlatiboru - priča Ljubica.

Dok probamo slatko od ruža, pažnju nam privlače dva velika kamena. Saznajemo da je i priča o njima posebna.

- Belo kamenje kraj jezerceta doneo sam s Hilandara. Kada smo se vraćali u Srbiju, auto se toliko spustio da nas je policajac zaustavio, mislivši da švercujemo neku robu. Kada je otvorio gepek i ugledao kamenje, šokirao se. Kaže, svašta je video da ljudi nose, ali kamenje nikada! - priča Ljubičin brat Milan Obradović (67).

Prema rečima sagovornika „Alo!“, ne postoji biljka koja nije uspela u njihovoj oazi, jer sve gaje s puno ljubavi. Imali su stablo ruže visoko preko 10 metara, koje se zbog težine naslonilo na terasu. Milan je stablo morao da poseče da ne bi izazvalo štetu.

Dok šetamo baštom (dva puta proglašenom najlepšom u Beogradu), Milan i Ljubica nam pokazuju crvene i žute lokvanje, lavandu, žalfiju, majčinu dušicu, ruže, žuti božur, ruzmarin, zimzelenu mangoliju, paprat, japanske trešnje i drugo bilje.

Za svaku biljku znaju odakle je doneta i za šta je dobro da se koristi, jer se, kako kažu, leče samo biljkama koje gaje.