Otkrijte tajne zabranjenog grada

U okviru obilaska Kraljevskog dvora, Belog dvora i dvorske crkve Svetog Andreja Prvozvanog, uz profesionalne turističke vodiče, posetioci će moći da vide vredna umetnička dela, ali i da se upoznaju s našom istorijom i kulturom. Ekipa „Alo!“ bila je na promotivnom obilasku dvorskog kompleksa, a ovo su naše preporuke.

Soba šapata

Kralj Aleksandar tražio je arhitektama da mu naprave intiman prostor u kojem će moći da se opusti. Oni su to učinili od podruma Kraljevskog dvora, gde je zidno slikarstvo autentično, odnosno nije restaurirano. U njemu nema dnevne svetlosti i to je razlog zašto boje nisu izbledele.

Kralj Aleksandar je tražio da u podrumu ima prostoriju u kojoj će moći da razgovara u tajnosti i da bude siguran da niko neće moći da ga prisluškuje. Pošto je podrum već bio urađen u tipu otvorenih prostorija između kojih nema vrata, arhitekta Nikolaj Krasnov dosetio se da u ovu prostoriju ugradi česmu. Kada bi kralj želeo da razgovara u tajnosti, puštao bi vodu s ove česme. Žubor vode stvarao bi zvučnu izolaciju, tako da se nije moglo čuti šta se u njoj razgovara. Zato je prostorija dobila ime Soba šapata.

Bioskop

U podrumu Kraljevskog dvora, upečatljivom po kontrastima, bojama i dekoraciji, inspirisanim ruskom tradicijom i ruskim bajkama, nalazi se i bioskopska sala. Pošto je dvor građen početkom 20. veka, kada se film kao umetnost tek pojavio, bilo je vrlo moderno da svi evropski dvorovi imaju svoje bioskope.

Posle Drugog svetskog rata bioskop je koristio Josip Broz Tito, koji je bio veliki zaljubljenik u kaubojske filmove sa Džonom Vejnom. Gledao bi i po dva filma dnevno.

Globus iz 17. veka

Čuveni Koronelijev globus je delo poznatog italijanskog kartografa Vičenca Koronelija. On je bio francuski dvorski kartograf kralja Luja Četrnaestog i izradio je ovaj globus krajem 17. veka. On ne prikazuje planetu Zemlju, već nebo iznad nje, druge planete i sazvežđa. Ispisan je na nekoliko evropskih jezika: latinskom, arapskom, francuskom, španskom, italijanskom, grčkom…

Bio je besprekorno očuvan sve do 1999. godine, kada je tokom NATO bombardovanja, zbog detonacije od koje su stakla pukla, došlo do oštećenja na vrhu globusa.

Zlatni salon

Ovaj salon inspirisan je italijanskom renesansom i u njoj je sve staro oko 500 godina. Tavanica je pozlaćena i zbog toga i salon nosi takav naziv.

U toj prostoriji Kraljevskog dvora nalazi se najvrednija slika u dvoru. Zove se „Sveti razgovori“, a naslikao ju je Jako Popalmo Vekio.

Crkva Svetog Andreja Prvozvanog

Crkva se nalazi u sklopu Belog dvora i posvećena je Svetom Andreju Prvozvanom, svecu zaštitniku kraljevske porodice Karađorđević i njihovoj krsnoj slavi. Dvorska kapela izgrađena je po uzoru na Kraljevu crkvu u manastiru Studenica, zadužbinu Kralja Milutina.

U periodu okupacije, kada su komunisti ušli u dvor, neko je pucao u kupolu gde je oslikana freska Hrista, tako da se na njegovom čelu danas nalazi rupa od metka. Nakon toga narednih 10 godina crkva je korišćena kao skladište.