ALO! U DRUŠTVU NAJAUTENTIČNIJEG VODIČA U BEOGRADU Opancima i medovačom osvaja turiste

Licencirani turistički vodič Željko Petrović svakoga dana u narodnoj nošnji upoznaje turiste sa dražima Beograda. O žutom kišobranu, čarobnom plavom rancu, opancima i šajkači proneo se glas čitavom Evropom. Ekipa „Alo!” pratila ga je na njegovoj jubilarnoj 2.250. turi.

Željko Petrović
Željko Petrović, Foto: E Stock Milos Rafailovic

Željko, inače diplomirani geograf, srpsku prestonicu promoviše sa takvom strasti da ga čak i van turističke sezoni tokom jedne ture prati pedesetak ljudi. Često mu dolaze stranci iz Italije, Nemačke, Turske i drugih zemalja kako bi slušali priče o našem gradu koje malo Beograđana zna.

- Iako je svaka tura jedinstvena, jer su i interesovanja gostiju drugačija, trudim se da svakog turistu makar malo zaljubim u naš Beograd. Ako uspem u tome, priča o prestonici ići će u svet, a to je najbolje predstavljanje našeg grada. Šetnja kroz istoriju i atrakcije Beograda traje dva do tri sata, a često radim i po tri ture na dan, i u tome uživam. Tako da ni sam više ne znam koliko sam kilometara prepešačio pričajući o našem gradu - kaže Željko i priseća se da ga je do sada slušalo oko 37.000 ljudi, kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku.

Vole zelenilo, ne i gužvu

Ekipa „Alo!“ je tokom dvočasovne šetnje razgovarala sa turistima i saznala da su oduševljeni kvalitetom domaće hrane, kao i da ih fascinira koliko se mesa jede u Srbiji. Posebno su očarani činjenicom da je Beograd grad zelenila, zatim Dunavom i Savom, pogledom sa Kalemegdanske tvrđave... Ono što im ne prija jesu gužva i (ne)kultura u saobraćaju, kao i pušenje u zatvorenim prostorijama.

Okupljanje je uvek na Trgu republike, gde predstavlja tri simbola tog dela grada: Narodni muzej, Narodno pozorište i spomenik knezu Mihailu Obrenoviću. Nakon toga se ide u obilazak Skadarlije, gde Željko svoje goste uvodi u boemsku istoriju grada, uz priče o Đuri Jakšiću i umetnicima koji su voleli da se opuštaju uz razgovor i čašu pića. Zatim sledi iznenađenje iz čarobnog ranca - rakija.

Željko Petrović
Željko Petrović, Foto: E Stock Milos Rafailovic

- Najčešće donosim medovaču, da bi, osim priče, turisti mogli da degustiraju i naše tradicionalno piće. Onda se lakše nauči i pokoja srpska reč, poput „živeli“ i „rakija“ - kaže Željko i dodaje da nakon te popularne lokacije turiste obično vodi na Dorćol, gde ih upoznaje i s pričom o najstarijoj turskoj kući, koja je pretvorena u muzej Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića.

Priča o „Pobedniku“

- Skulptura „Pobednik” Ivana Meštrovića trebalo je da bude postavljena u centru grada. Međutim, pobunio se ženski deo populacije, smatrajući da će figura nagog muškarca loše uticati na javni moral Beograda, naročito kod mlađe populacije. Posle decenije diskutovanja gde da se postavi spomenik rešeno je da to bude učinjeno na Kalemegdanu - daleko od očiju javnosti, pošto je tvrđavu koristila samo vojska. I da bude okrenut leđima gradu. U jednoj ruci drži pticu, sivog sokola, koja predstavlja slobodu. Ona ujedno simbolično motri da li neprijatelji dolaze u grad. U drugoj ruci je mač, koji je spušten - i to je znak mira, ali i opomene da će „Pobednik“ uvek braniti Beograd - objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, ta lokacija mu je interesantna da strancima objasni kako se u Srbiji koristi i latinično i ćirilično pismo.

- Inostranim turistima interesantno je kad vide ćirilična slova, a posebno kada ih povezuju s latiničnim. Kada to prebrodimo, onda počne smeh pošto izlome jezik na rečima sa slovima š, č, ć, dž - ističe sagovornik „Alo!“, dok objašnjava strancima funkciju popularnog čokanjčića iliti unučića za rakiju.

Nakon tih lekcija, sledeća lokacija je Kalemegdan, gde se tura završava pričom o „Pobedniku”.

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi