Marko u gvožđe život udahne

Sagovornik novina „Alo!“ ističe da je do sada radio oklope, ukrasne detalje od gvožđa za enterijer, nakit... a najviše uživa u umetničkom kovanju, kada pravi sečiva i ruže.

Prvu ružu napravio je pre šest godina, za dva dana. A danas mu treba dva sata.

- Gvožđe mora da se zagreje kako bi omekšalo. Za to se koriste posebna klešta i vatra. Važno je da se tačno zna trenutak kada je gvožđe spremno za obradu. Iskusni majstori po boji znaju da je dostiglo pravu temperaturu. Tada se uzima veći čekić i počinje s grubom obradom. Što se više oblikuje, prelazi se na manje čekiće i finije radove. Gvožđe mora dostići i određenu temperaturu kako ne bi puklo ili se istopilo - objašnjava Marko.

Prema njegovim rečima, za kovački zanat ranije su bile potrebne četiri godine da bi se savladala osnova. Prve tri godine šegrt samo posmatra majstora i dodaje mu stvari. Četvrte godine postaje kalfa - majstor pripravnik. Nakon toga je potrebno još pet godina prakse, dok se ne otvori samostalna radionica.

- Ovaj zanat se uglavnom krade očima, jer majstori ne objašnjavaju postupke. Ja sam imao sreće da učim od čoveka koji mi je objašnjavao svaki korak, pa sam osnove savladao za godinu dana. Nakon toga, potrebno je mnogo rada, jer talenat nije dovoljan. Samo kovanje je fizički dosta teško, pa je potrebno naučiti kako se pravilno drži čekić. On treba da skakuće, a ne da se strogo kontroliše, jer se tako štede snaga i vreme. Kada vidite majstora sa čekićem, izgleda kao da ga nikada nije držao u rukama. U tome je i poenta. On se igra njime - kaže Marko i dodaje da je svoj alat napravio sam.

I dok nam je otkrivao tajne zanata, ruža od gvožđa bila je skoro završena. Usledilo je otvaranje latica kleštima.

- Ovo je razlog zašto volim kovanje. Usijam komad gvožđa i od njega napravim masu poput gline. Od neverovatno čvrstog materijala napravim ono što sam zamislio. Gvožđe je fenomenalan materijal, jer može da se preoblikuje. Za mene su to izbacivanje energije, relaksacija, nešto što me ispunjava. Zato je kovanje rokenrol među zanatima. Da ne spominjem i tu mističnost, jer ovaj zanat potiče još iz srednjeg veka. Istovremeno, ispunjavam i ekološki deo svoje ličnosti jer sav materijal pronalazim na otpadu i u radionici mu dajem nov život - zaključuje Marko Stojanović.

Na kraju našeg razgovora još jedna ruža je završena. Lepotice od gvožđa najviše se prodaju kao poklon za rođendan ili Dan zaljubljenih.