Josip Broz Tito je kao domaćin zasadio svoj platan 7. septembra i tada je sve počelo!

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić i generalni direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević obišli su danas potpuno obnovljeni Park prijateljstva na Novom Beogradu. Obilasku parka prisustvovali su zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović, pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Marković, član Gradskog veća Stevo Marušić i v.d. sekretara za kulturu Ivan Karl.

Vesić je podsetio da je obnovom Parka prijateljstva završena obnova Ušća.

– Pre dve godine počeli smo obnovu kompletnog parka Ušće, koji zauzima oko 95 hektara. Prva 33 hektara su oko Muzeja savremene umetnosti i taj prostor je prvi obnovljen sa posebnim stazama, a potom i 52 hektara u pravcu hotela „Jugoslavija”. Sada park Ušće po prvi put ima sadržaje koje ljudi koriste i postao je uređeni park u koji se rado dolazi. Sledeći korak je uređenje keja, Obale kralja Aleksandra, od Brankovog mosta ka hotelu „Jugoslavija” i onda ćemo moći da kažemo da će time ceo ovaj prostor biti završen – kazao je zamenik gradonačelnika.

Prostor površine 10,05 hektara je potpuno obnovljen, poštujući stepen zaštite koji uživa ovaj park (znamenito mesto, kulturno dobro). Iz tog razloga se postojeća matrica staza nije menjala u većoj meri. Radovi su obuhvatili popravku postojećih zastora i obnovu travnjaka uz staze i platoe.

Stare kamene ploče krečnjačkog porekla zamenjene su svetlo sivim i svetlo crvenim granitnim pločama istih dimenzija: 40x80 cm i 17x40 cm, a debljine – 8 cm. Ukupna površina zastora pod novim kamenim pločama je blizu 8.000 m².

Zamenjeni su i krečnjački ivičnjaci novim granitnim u dužini od 1.843 m. Novi granitni ivičnjak postavljen je u nivou zastora, kako bi se omogućilo nesmetano odvodnjavanje površinskih voda sa zastora u zelenu površinu, što je omogućeno i novim nivelacionim rešenjem površina.

Izvršeno je nekoliko manjih promena u odnosu na staru prostornu matricu parka. Na centralnoj aleji, otvorena je nova zelena površina od 846 m², koja postoji u inicijalnom projektu arhitekte Milana Pališaškog, koji je autor prvonagrađenog arhitektonskog rešenja uređenja prostora Parka prijateljstva.

Plato bliži ulici Bulevar Nikole Tesle novom stazom je komunikacijski spojen sa ovom ulicom, u pravcu planirane Filharmonije. Prostor oko spomenika "Večna vatra" koji je podignut radi postavljanja podnog osvetljenja, nivelisan je tako da više ne postoji stepenik ka postamentu.

Na asfaltnim stazama obnovljen je sloj asfalta ukupne površine od oko 10.500 m² i postavljene su nove granitne ivične trake u dužini od 4.500 m.

Postojeće fitnes igralište je zadržano na prostoru parka, a plato od lomljenog kamena koji ga okružuje je takođe obnovljen. Veza između parka i šetališta uz reku, koju čine stepeništa i skalinete sanirane su, kako bi se olakšao pristup Parku prijateljstva sa keja.

Napravljeno je više mesta za odmor posetilaca, pa umesto dosadašnjih 19, park sada ima 24 nove klupe. Na prostoru parka postavljeno je 15 novih đubrijera.

Kamena obeležja „stabala mira“, njih 191, koja u sadili strani državnici i ostale značajne ličnosti, izdignuta su i očišćena. Umesto stabala koja nedostajala, zasađene su nove sadnice. Zasađena je 61 nova sadnica "stabla mira".

Na slobodnim površinama u parku zasađeno je još 80 novih stabla. Vegetacija je dopunjena sa još 3.440 sadnica dekorativnog šiblja.

Travnjak je obnovljen postavljanjem travnog busena na površini od 3.300 m² i setvom semena na površini od 16.000 m².

Formiran 1961. godine, uoči Prvog samita nesvrstanih u Beogradu, Park prijateljstva je po svom konceptu i danas jedinstven.

Glavni motiv parka je Aleja mira sa sadnicama koje su zasadili najviši svetski državnici i istaknuti pojedinaci. Aleja mira je dugačka 180 m što ujedno predstavlja broj zemalja koje su kao svoj politički prioritet imale zalaganje za mir.

Svi učesnici Prve konferencije zasadili su istu biljku – platan. Izbor platana leži u njihovoj dugovečnosti, što oslikava ideju o uspostavljanju trajnog mira u svetu. Pored svakog zasađenog drveta postavljena je kamena ploča sa imenom državnika, zemlje iz koje dolazi, godinom sađenja i latinskim nazivom drveta. Sadnice platana su postavljene na međusobnoj udaljenosti od osam metara sa idejom da se njihove krošnje na određenoj visini spoje i tako formiraju jedinstven zeleni niz koji je takođe nosio simboliku o povezanosti svih naroda kroz zajedničku ideju.

Prvi od predsednika koji je zasadio „drvo mira“ bio je šef delegacije Saudijske arabije, princ Ibrahim Soveil. Soveilova sadnja 3. septembra 1961. godine se smatra „kamenom temeljcem“ Parka prijateljstva.

Drugi platan zasadio je tuniski predsednik Habib Burgiba. Tako redom, narednih šest dana trajanja konferencije, državnici su u parku sadili simbole mira.

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Grad Beograd

Pogledaj galeriju

Tokom trajanja Prve konferencije Park su posetili i ostavili trajnu uspomenu šefovi delegacija: Hasim Džavad (Irak), Džavaharlal Nehru (Indija), Saib Salam

(Liban), Muhamed Daua (Avganistan), Felman Velade (Bolivija), Adem Abdulah Osman (Somalija), Modibo Keita (Mali), Kvame Nkrumah (Gana), Makarios (Kipar), Benheda (Alžir), Dortikos (Kuba), Sirimavo Bandaranike (Cejlon), Ibrahim Abud (Sudan), Haile Selasije (Etiopija), Bir Bikram Mohendra (Nepal), Hoze Hoaken (Ekvador), Sejful Islam el Hasan (Jemen), U Nu (Burma), Norodom Sihanuk (Kambodža), Ahmed Sukarno (Indonezija), Siril Adula (Kongo) i Gamal Abdel Naser (UAR).

Josip Broz Tito je kao domaćin zasadio svoj platan 7. septembra 1961. god. i taj datum se smatra zvaničnim početkom formiranja Parka prijateljstva.

Danas na uređenoj površini parka postoji oko 200 stabala koje su zasadili državnici i druge javne ličnosti.