Veliki broj Srba podvrgava se jezivom ritualu: Lekari i crkva ga zabranjuju, ali opstaje i u 21. veku!

U situaciji kada savremena medicina ne pomaže, niti psihijatri, onda kada čovek nema sreće u finansijama, porodu, ljubavi, razni vidovnjaci i vračevi lako će vas ubediti da vam je to "neko nešto ugatao" ili vas je neko "urekao" na rođenju.

Očajni ljudi lako poveruju u svakakve besmislice, samo da bi se što pre dokopali rešenja i isplivali iz nekog problema.

Tako je na hiljade ljudi pribegavalo jednoj metodi, za koju se ispostavilo da je široko primenljiva svuda, u svakom kraju naše zemlje, bez obzira na to što je 21. vek, bez obzira kog su ti ljudi obrazovanja, statusa u društvu ili čak verske pripadnosti.

U pitanju je takozvano "salivanje strave". Nju koriste osobe koje često imaju noćne more, anksioznost, depresiju, nesanicu, jake strahove neutvrđenog uzroka. Čak i decu koja su malo više nemirna ili pate od raznih (prirodno dečijih) strahova roditelji odvode kod vračara "da im saliju strave".

Naime, u ovom obredu u vodu se baca topljeno olovo. U dodiru rastopljenog metala sa olovom nastaju olovni oksidi, koji su veoma toksični i mogu da izazovu trovanje. Gatare, čak, preporučuju da se ova voda pije. Ali, olovo u jonizovanom obliku se deponuje u kostima umesto kalcijuma.

U stanjima stresa, olovo se pokreće i vezuje za hemoglobin umesto gvožđa, što može izazvati teške hemolitičke "olovne anemije", objašnjava jedna lekarka. Da ne pominjemo i to da vrelo olovo može lako greškom da završi na delovima tela.

Obred najčešće vrši osoba ženskog pola. Strava se saliva tri puta na telu, počevši od glave do kolena. Osobi se tri puta rastopljeno olovo izliva iznad glave, na prsima i na kolenima u posebnoj posudi. Vrelo olovo u vodi "pukne" i stvara razne oblike.

Na osnovu tih oblika "čita se" (kao iz kafene šoljice) kakva je nevolja pogodila tu osobu, koja je u trenutku sipanja olova prekrivena po telu crvenom tkaninom. Ukoliko je olovo bačeno u vodu sjajno, osoba je zdrava.

Ritual često prate i bajalice : "Beži stravo iz glave", "Hajde uroci niz potoci", "Šalij da ga nije". Na kraju olovo se još jednom topi i baca. Nad posudom se nožem prekrsti, jer se tako "presecaju sve zle oči".

Ovaj ritual je u našem narodu preuzet iz islama, a čak i islamski propovednici tvrde da je u njihovoj praksi zabranjen šerijatom.

Hrišćanska crkva oštro osuđuje svaki vid bajanja, gatanja i raznih proricanja sudbine. Zar pored crkve i njenih svetih tajni neko ima potrebu da idete kod takvih prevaranata, pitanje je koje će vam svaki sveštenik postaviti.

Bog je još u Starom zavetu proklinjao one koji se time bave i to važi i dan danas. Otkrovenje Jovanovo govori nam da će najoštrije na onom svetu biti kažnjeni vračari i gatari.

Nema "dobrih tj. belih" i loših magova, svi oni dobijaju svoju “veštinu” iz istog izvora koji nije Božiji.

Preporuka svim ljudima jeste da, umesto raznih amajlija, uroka, magijskih rituala i obreda, odlaze redovno u crkvu, pričešćuju se i mole. Na verujuće hrišćane, koji ispunjavaju svete tajne pričešća, nikakva magija sa ovog ili onog sveta nema nikakav uticaj.

Magija je uspela da se infiltrira u sve društvene slojeve, a u zapadnom svetu je, čak, uzdignuta i na nivo religije. U susednoj Grčkoj, tvrdi episkop Nikolaj, ordinira čak 2000 vračeva, a postoje i škole za magiju.