Sveštenik Aleksandar objasnio šta je crna magija i koje vam UŽASNO ZLO MOŽE DONETI!

Sveštenik Aleksandar Jermolin iz Rusije napisao je tekst u kojem se pozabavio temom koja se često čuje u Srbiji - a to su vidovnjaci, čini i uroci.

Oglasi za raznorazne proroke i ljude koji se diče moćima kao što su "skidanje urorka" i "otklanjanje magije" vidimo svakodnevno, a koliko u tome ima istine i kakav odnos crkva ima prema tome otkrio je Jermolin u svom teksu koji prenosimo u celosti:

-"Skidam čini“, „bacam čini“ – ovi i slični oglasi su 90-ih godina punili reklamne stranice novina skoro svake vrste. I reklama je donela svoje „rezultate“. „Oče, bacili su na mene zle čini“, – ili: „Oče, preporučite mi dobru ikonu protiv uroka“, – posle dve decenije ove fraze često čuješ od raznih ljudi, koji dolaze u crkvu. I ne samo od onih što prosto „zađu“ u crkvu – dešava se i da baka, koja više godina ide u crkvu, uzdahne na ispovesti: „Eto, bacili su čini na mene, teško mi je da hodam“.

Pojmovi kao što su „urok“ i „čini“ su se čvrsto ustalili ne samo kao reči koje se često koriste, već su postali sastavni deo pogleda na svet mnogih naših sugrađana i zauzeli svoje mesto negde pored pojmova „dobre i zle energije“ i mnogih drugih ezoteričnih termina. Ovde treba pridodati i celu grupu „vidovnjaka“, koji u svojim procedurama „skidanja i bacanja čini“ koriste pravoslavnu simboliku: sveće, ikone i još mnogo toga. Posle svega toga običnom čoveku može da se učini da zaista i postoje te čini. I tu je neophodno razjasniti kako se Pravoslavna Crkva odnosi prema takvim pojmovima.

Ono što ne postoji

„Čini“ i „uroci“ – to je ono što ne postoji. Postoji samo ono što čovek dopušta zlim silama da mu učine. Prepodobni Pajsije Svetogorac je govorio: „Crne snage tame su nemoćne. Samo ih ljudi, udaljavajući se od Boga, čine snažnima, zato što daju đavolu pravo na sebe.»

Svaki hrišćanin je pozvan da ispoveda svoju veru u praksi. „Vera bez dela je mrtva“, – govori apostol Jakov (Jak. 2:20). I zaista, veoma često možemo da vidimo kako čovek koji se udaljio od Crkve, počinje da se zanosi različitim „paranormalnim događanjima“. Navešću još jedan citat. „Svaki čovek u svojoj duši ima prostor veličine Boga, i svako ga ispunjava kako može“, – ove reči pripadaju nepokolebljivom ateisti Žanu Polu Sartru. Čak i on je to razumeo! Isti je slučaj i ovde: ako se čovek udaljava od Boga, on može da se primakne samo jednom – ka Njegovom neprijatelju, tojest ka đavolu.

„Ko nije sa mnom protiv mene je; i ko ne sabira sa mnom, prosipa“ (Mt. 12:30).

Savremeni čovek ima san – da bude kao svi. Verovatno su svi čuli rasuđivanja mnogih naših savremenika, u stilu: „ja nisam uradio ništa loše“ i „radio sam ono što i svi“. Ali u duhovnom životu ne možeš da budeš osrednji – nema „sivog“ u Pravoslavlju. Postoji ili dobro, ili zlo. A kada čovek naivno rasuđuje, misleći da nije ništa loše uradio, dok pritom veruje „kao i svi ostali“, tojest „u duši“, a bez Crkve, onda treba da postavi sebi iskrenu dijagnozu – od Hrista je takav čovek otišao. A to znači samo jedno – on je sada otvoren za svakakve napade zlih sila, koje neće oklevati.