Evo zašto neki ljudi dobijaju RAK, a drugi ne!

Najveća količina sredstava u svetu usmerena u medicinske studije odlazi na istraživanje raka, trećeg najčešćeg uzročnika smrti na svetu.

Svesnost postojanja raka i tradicionalne terapije koja se primenjuju produžavaju agoniju ove bolesti u proseku na dve godine, dve godine ispunjene nadom i idejom da smrt može da se spreči.

Međutim, naučnici za razliku od farmaceuta, sve češće postavljaju pitanje na temu raka koje može da otkrije puno toga čega nismo svesni - a to je zašto svi nemamo rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?

Oboje puše, ali samo jedan je dobio rak

Svi su čuli ili poznaju nekog ko je po svemu sudeći trebao da dobije rak - komšija Pera koji je pušio tri kutije cigareta na dan, tetka koja je ceo život pretila i uz to pije kao smuk, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne osim sopstvenog stresa, primera je bezbroj i često se koriste kao izgovor da sami nastavimo sa sopstvenim lošim navikama.

Priča poprima dublju dimenziju kad od raka u 50-oj oboli žena komšije Pere koja nikad nije pušila, pila, bila debela... Sve i da je pušila, zašto je ona dobila rak, a Pera nije? Krajnja istina se ipak krije u našim genima, a ne u stilu života. Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili kako je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su nazvali "genima dugovečnosti".

- Otkrili smo niz genetskih markera koji se tiču dugovečnosti, a ti isti geni mogu da se nađu i kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako da podstiču ćelije na brži oporavak od negativnih bio-hemijskih uticaja - objašnjava prodesor Morgan Levin.

To se smatra i evolucijskom mutacijom, a srećnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 posto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih verovatnoća od 40 do 60 posto.

Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup. Uopšteno, postoji pet faktora koji su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim time i raka.

To su preterano sunčanje, pušenje, debljina, hormonske terapije, konzumiranje prerađene hrane/unos premalo vlakana.