Zvuk violine razgalio beogradsku pijacu
Alo!/Masanori Jošida
Danilo Anđelković, Foto: Alo!/ Masanori JošidaZvuk violine na pijaci u Bloku 44 u Novom Beogradu juče je iznenadio mnoge prolaznike, koji su navikli da tamo čuju samo reči poput: „Još malo pa nestalo”, i nadmetanje trgovaca. Rutinu pijačnog dana potpuno je promenio Danilo Anđelković (37), profesor violine, koji je svirao u više od 60 gradova širom sveta. Uz zvuke klasične muzike, ali i nekih popularnih pesama, prolaznici su, uprkos hladnom vremenu, sa osmehom pazarili namirnice.
Atmosfera koju muzika stvara, osim uživanja, donosi i dobrobit trgovcima, čak toliko da su sa violinistom kontaktirali menadžeri pijace kako bi ostvarili saradnju. Prodavci na pijaci su za „Alo!” komentarisali da ovakva promena pozitivno utiče na posao i da su ljudi opušteniji kada je reč o tro šenju novca. Takođe, i mušterije priznaju da im ovakva promena prija i da bi voleli da češće slušaju violinistu.
- Ovo je fantastično. U uslovima u kakvim danas živimo, kada je šund postao svakodnevica, ovo je zaista otkrovenje. Veće je zadovoljstvo kupovati uz ovakvu muziku - rekao je prolaznik Darkoza „Alo!”.
Violinista Anđelković od šeste godine svira ovaj instrument, ali tek odskora to čini na pijacama. Razlog je, kako sam kaže, interak-
cija sa ljudima, zbog koje se stalno usavršava.
Violina iz 1905.
Violina Danila Anđelkovića ima uzbudljivu istoriju. Istrument koji je nasledio od svog pradede izrađen je 1905. u Beču. - Moj pradeda Danilo Janković, po kome sam i dobio ime, u mladosti je bio student medicine, ali je pisao pesme i voleo da svira. Njegova žena Anđelija, koja pradedu nije najbolje razumela u vezi sa njegovim sviranjem, često je umela da se našali da je Danilo „stalno nekud išao i stalno svirao sa tim Ciganima”. Nakon njega, violina je dugo stajala nekorišćena i kada sam upisao muzičku školu, obnovili smo je, a na njoj je ostalo ugra- virano ime moga pradede, zbog čega instrument za mene ima po- sebnu vrednost.
- Efekat kontrasta violine i pijace je promena i to je dobar iskorak, jer muzika treba da bude tamo gde su ljudi. Kada ulovite ljude u njihovoj spontanosti i ostvarite neku konekciju sa njima, to je nešto što pridobija i muzičare i slušaoce. Sviranje uživo je za muzičara veoma značajno jer je to prilika kada umetnik na licu mesta dobija povratnu informaciju, koja je dobar način da se radi na sebi, da se unapredi znanje i umeće - kaže Anđelković za „Alo!” i dodaje da su reakcije prolaznika raznovrsne- od osmeha, preko neke lepe reči, do poruka na papiriću koje dobija uz bakšiš.
Violinista, koji je otac četvoro dece, napustio je posao da bi se posvetio uličnom sviranju. Ideja se rodila dok je još radio u školi. Poželeo je da motiviše učenike i izveo ih je pred školu kako bi osetili interakciju sa prolaznicima. Međutim, nije očekivao da će mu se to toliko dopasti.
Pročitajte i:
povezane vesti
