Živeću, iz inata!

Ne kaže se slučajno da bolest ne bira. Ponekad nije bitno da li se hranite ispravno, da li ste sportista, da li ste ceo život posvetili zdravlju, jednostavno, desi se. Stvari često pođu u pogrešnom pravcu.

Upravo to se dogodilo Nađi Higl (30), bivšoj svetskoj šampionki u plivanju. Njena ispovest od pre nekoliko dana, kada je objavila da boluje od ulceroznog kolitisa, dotakla je mnoge, a Pančevka u razgovoru za „Alo!” kaže da nije mogla da pretpostavi da će dobiti ovoliku podršku.

- Prijatelji i kolege sa kojima sam u kontaktu su uglavnom znali od čega bolujem i kada sam bila u kritičnom stanju, održavali su vezu sa mojim roditeljima ili suprugom. Da sam znala da ću dobiti ovoliku podršku ljudi, odlučila bih se na ovaj korak mnogo ranije, jer dosta znači kada vam neko uputi lepu reč - kaže Nađa.

Šta je za vas značilo saznanje da ste oboleli od ulceroznog kolitisa, za koji medicina tvrdi da je neizlečiv? Da li možete da opišete kako ste se tada osećali?

- Sećam se da sam bila šokirana, razočarana, kao i svi, upitala sam se: „Zašto se to meni dešava?”, a onda sam i odgovorila: „A zašto ne baš tebi?”

Bila sam uplašena, jer otkako sam postala majka, nisam bila odgovorna samo za sebe, bila sam odgovorna i za te male bebe, koje su upućene na mene. Na sreću, roditelji su mi bili velika podrška, kao i suprug i kum. Bez njih ne bih uspela da dođem do ovog stadijuma.

Zvanično, nema leka za ulcerozni kolitis, ali verujete li u čuda? Verujete li da jednog dana možete biti izlečeni?

- Volela bih da sam imala lakši stadijum ove bolesti, ali to nije istina. Ovaj stadijum zahtevao je nadzor lekara i medicinskog osoblja i nije bilo načina da se reši na lakši način. Verujem da ću uspeti da uđem u stanje remisije i živeti kao da se ovo nikada nije desilo, ali znam da mi se bolest može naknadno vratiti. Bitno je da mogu normalno da funkcionišem, a za to je zaslužna moja glava i moj pozitivni inat.

Da li u lošem vidite i nešto dobro?

- Iz ovog ugla, smatram da je možda i dobro što se sve desilo jer će me naterati da redovno proveravam stanje debelog creva. To je dobra prevencija od kancera debelog creva. Da se ovo nije dogodilo, nikada ne bih otišla ni na jednu kolonoskopiju. Zahvalna sam što nije u pitanju bolest sa smrtonosnim ishodom, već se uz kontrolu može živeti normalno, kada uđete u remisiju.