Zemlju čeka mračna sudbina!

Sunce se trenutno nalazi na polovini životnog ciklusa. Nastalo je pre 4,5 milijardi godina, a nešto malo više od toga ostalo mu je do kraja.

Sunce je, kao i sve zvezde, nastalo tako što su se ogromni oblaci gasova, koje mahom čini vodonik, pod uticajem gravitacije zgušnjavali, sve dok nije nastala takozvana proto-zvezda.

Ta prva faza života zvezde potom se usled ogromnog pritiska istih tih gasova zagreva sve dok gasovi ne pređu u stanje plazme.

Atomi vodonika, koji u jezgru imaju jedan proton, spajaju se fuzijom i tako nastaje helijum, koji ima dva protona i dva neutrona. Fuzija oslobađa energiju u obliku svetlosti i toplote, koja stvara spoljašnji pritisak i onemogućava gasovima da se dodatno urušavaju.

Tako je rođeno i naše Sunce.

Tokom milijardi godina svog postojanja naše sunce će preći dug put, preko crvenog džina do belog patuljka.

A na tom putu uništiće Merkur,Veneru i Zemlju, planete unutrašnjeg dela Sunčevog sistema, najbliže našoj zvezdi.

To će se desiti nakon što Sunce potroši sav vodonik, koji će fuzijom preći u helijum, uz nešto malo drugih elemenata.

Kada masa više ne bude mogla da se održava u ravnoteži, jer neće biti vodonika, jezgro Sunca će početi da se urušava, ali pošto nema dovoljnu masu da postane supernova i nestane u spektakularnoj eksploziji, naša zvezda će doživeti drugačiju transformaciju.

Sunce će, naime, početi da se širi i postaće crveni džin.

Tokom tog širenja ono će progutati tri sebi najbliže planete, Merkur, Veneru i Zemlju.

Ipak, taj proces će trajati milionima godina, pa nećemo doživeti da budemo živi skuvani.

Ali ako ostanemo na Zemlji, mogli bismo da budemo dinstani do smrti...

Naime, tokom Sunčevog širenja toplotno zračenje s nama najbliže zvezde uzrokovaće isparavanje vodenih masa. Usled isparavanja doći će do razdvajanja vode na vodonik i kiseonik.

Vodonik će ispariti u svemir, a kiseonik će se mahom vezati sa površinskim stenama.

A to će se desiti za nešto više od milijardu godina.

U jednom delu te, za sada još daleke budućnosti, Mars će biti idealno mesto za život. Ali ne predugo.

Pošto će Sunce postati crveni džin, Mars će nakon perioda blagostanja biti takođe pakleno mesto.

Ali u Sunčevom sistemu će ipak moći da se živi.

Naučnici predviđaju da će Pluton i druge papuljaste planete, asteriodi i druga nebeska tela u Kujperovom pojasu (oblast na spoljnjem rubu Sunčevog sistema, iza Plutona), zahvaljujući tome što će naša zvezda postati crveni džin biti mesta koja će uz malo ljudske pomoći moći da budu pogodne za život kakav poznajemo.

Ipak, ni epizoda crvenim džinom neće biti kraj našeg Sunca.

Nakon otprilike dve milijarde godina te faze, Sunce će početi da se smanjuje, pošto će da odbacuje spoljnje slojeve svoje atmosfere.

U sredini tih slojeva ostaće mali beli patuljak, podsetnik da je u ovom delu Mlečnog puta nekada postojala jedna, u kosmičkom redu vrednosti, malena zvezda.