Zdravo, ukusno, a nije kalorično!

U našim kuhinjama koristi se na bezbroj različitih načina. Voće i povrće najbolje je jesti kada im je sezona, jer se samo tada njihovi zdravstveni potencijali u potpunosti ispoljavaju. Zato, pre nego što opet postanu „paprene“ navalite na paprike svih boja i oblika!

Paprika potiče iz Južne Amerike. Španci su je doneli u Evropu u 15. veku, odakle se proširila sve do Turske, a danas se najviše uzgaja u Mađarskoj. U narodnoj medicini vekovima se koristila kao lekovito sredstvo, naročito za jačanje imuniteta.

Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C i bioflavonida, paprika predstavlja izvrstan antioksidans, međutim, da bi se u potpunosti zadržali nivoi ovih važnih supstanci, mora da se jede sirova i seče neposredno pre same konzumacije jer su biološki vredne materije sadržane u njoj nestabilne na vazduhu!

Za buđenje strasti

Veruje se i da je paprika, posebno ljuta papričica, savršeni afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast kod ljudi. Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačani rad krvotoka. Antelm Savarin, francuski gastronom iz 17. veka, u svojoj knjizi „Fiziologija ukusa“ napisao je da paprike i papričice „čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim“.

Odlična je za mršavljenje

Paprika sadrži malo masnoće i kalorija, pa se ne povećava nivo lošeg holesterola u telu. Izuzetno je delotvorna kada je u pitanju gubljenje kilograma, jer sadrži vrlo malo kalorija. Takođe, ubrzava metabolizam snižavanjem triglicerida, što pomaže u sagorevanju kalorija i održavanju holesterola pod kontrolom. Energetska vrednost sveže crvene paprike iznosi samo 26 kcal na 100 grama.

Razlike u bojama

Paprike se razlikuju ne samo po obliku, već i po veličini, boji, ljutini i debljini jestivog dela ploda. Boja paprike varira od maslinastozelene i žute do crvene i crnoljubičaste. Najčešće se koriste zelene i crvene paprike. Međutim, zanimljivo je istaći da među njima postoji razlika po količini pojedinih hranjivih sastojaka, s tim što je po nutritivnom sastavu vrednija crvena paprika. Ova razlika je utoliko veća ukoliko je boja paprike crvenija, a paprika zrelija, krupnija i mesnatija.

Zelene paprike su nesazrela verzija crvenih, narandžastih ili žutih. Pošto još nisu potpuno zrele, pomalo gorče, a nekim ljudima mogu da izazovu probleme sa varenjem. Crvene paprike imaju čak 11 puta više karotena nego žute. Taj sastojak je odličan u borbi protiv ćelija raka. Žute paprike pak imaju više vitamina C od zelenih, ali imaju manje vitamina A.

Semenke pune ulja

Količina eteričnih ulja u semenkama paprike zavisi od količine alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je sastavni deo eteričnih ulja roda Capsicum, a daje ljutinu plodovima paprike. Prema količini kapsaicina, koja je obrnuto proporcionalna veličini ploda, sprovedena je klasifikacija na slatke i ljute sorte paprike.

Da vidite kao soko

Paprika je veoma bogat izvor luteina i zeaksantina, dva antioksidansa koji igraju važnu ulogu u prevenciji katarakte, kao i bolesti srednjeg dela mrežnjače. Naučnici su otkrili da ove supstance za čak 79 odsto umanjuju rizik od pojave očnih bolesti kod osoba sa visokom stopom rizika. Lutein i zeaksantin pripadaju grupi karotenoida, pigmenata koji paprici daju žutu i crvenu boju, a ima ih i u mrežnjači, koju štite od negativnog uticaja svetlosti. Mada luteina i zeaksantina ima u zelenom povrću kao što su zelje ili brokoli i voću narandžaste ili žute boje, paprika je njihov najveći izvor!

Gde se krije vitamin C?

Količina vitamina C nija ista u svim delovima paprike. Najviše ga ima u delu oko peteljke, a manje na vrhu paprike. U prošlosti se smatralo da ljuta paprika ima više vitamina C, što nije tačno, jer količina vitamina ne zavisi od ljutine, već od vrste i stepena zrelosti. Paprika je bogata vitaminom C i to stimuliše leukocite u borbi protiv infekcija, što dovodi do jačanja imunog sistema. Vitamin C i flavonoid, prisutni u paprici, takođe sprečavaju probleme kao što su upala pluća, astma i teško disanje. Paprika je jedan od najboljih izvora vitamina C, a sadrži čak četiri puta više tog vitamina nego pomorandža.