Zagrebački davitelj ubio čak i tetku!

Lopov, provalnik i brutalni ubica koji nije prezao da napadne ni svoje najbliže.

Mnoge Zagrepčanke drhtale su na sam pomen njegovog imena, jer je to bio period kada nije bilo pametno da žena ide ulicom sama. Međutim, zbog Stankovića žene nisu bile bezbedne ni u svojim kućama, jer on nije prezao ni da uđe u njihove stanove, a zatim ih usput i hladnokrvno opkljačka. Ubio je i opljačkao dve žene, što je bilo dovoljno za strah na ulicama glavnog grada jugoslovenske republike Hrvatske. Stanković je, kao i većina monstruma, odrastao u problematičnoj porodici. Njegov otac bio je nasilnik i alkoholičar, koji je gotovo svakodnevno tukao njega i majku. To je uticalo na njegov razvoj i stvaranje mržnje prema ljudima do te mere, da je već sa 14 godina postao maloletni delinkvent. To su najpre bile provale stanova, pljačke, tuče, da bi njegovo poremećno ponašanje kulminiralo ubistvima.

 

Prvo ubistvo počinio je sa 33 godine, na Badnje veče 1982. u Zagrebu! Prva žrtva bila je doktorka u penziji Ljudmila Broliš.

- Na Badnje veče Stanković je pozvonio na vrata lekarke Ljudimile Broliš u ulici Tuškanova broj 3. Predstavio se kao električar „Elektre Zagreb“ i ubedio nesrećnu ženu da ga pusti u kuću. Kada je ušao u prostorije i ostao sam s njom, snažno ju je udario. Od udarca nesrećna žena izgubila je svest, međutim, izgrednik se nije tu zaustavio. Počeo je da davi doktorku, a kasnije je priznao da nikad veće zadovoljstvo u životu nije osetio, nego dok ju je davio. Kada je usmrtio Ljudmilu, pokrao je sav njen novac, nakit i druge dragocenosti iz stana - navodi se u izveštajima.

Stanković se nije dugo suzdržavao, a već je napao i drugu svoju žrtvu. Najšokantnije je to što njegova sledeća žrtva nije bila nepoznata žena, već njegova rođena tetka Magdalena Sirc (56). Posetio je tetku, sekirom je udario po glavi i onesvestio je. Gotovo po istom receptu i nju je zadavio, a zatim joj pokupio sve dragocenosti.

 Stvari koje je krao u toku pljački ali i ubistava, prodavao je po ulicama i na crnom tržištu Varaždina, u čemu je imao pomagače. Neki od njih su posle davali izjave da su znali da su dragocenosti verovatno bile rezultat pljačke, ali da nisu ni sanjali da su pripadale, između ostalog, i ženama koje su brutalno ubijene.
Njegova ubistva bilo je teško istražiti, jer kao i većina jugoslovenskih serijskih ubica bio je vrlo inteligentan i spretan u sklanjanju dokaza, a pritom se vrlo slabo kretao po gradu, izuzev noću. Ranije je radio u jednom zagrebačkom preduzeću, međutim, dao je otkaz i nigde nije bio zaposlen. Živeo je od prevara i pljački.