Za plate žrtvuju gole živote

Od juče odbijaju da primaju i redovne terapije i lekarsku pomoć koju im je obezbedio Klinički centar.

Štrajkači su uputili otvoreno pismo Vladi Srbije – "Usled višednevnog štrajka glađu naše zdravstveno stanje se pogoršalo. Niko od nadležnih ne preuzima odgovornost da reši našu situaciju i razmotri zahteve. Imajući u vidu da se zahtevi ne rešavaju prinuđeni smo da radikalizujemo štrajk: ne uzimanjem svoje redovne terapije! Jedino što imamo je goli život, pa ćemo se njime i boriti".

Ljubosava Vranić, je jedan od štrajkača. Ima tešku sistemsku bolest, izgubila je vid.

"Mi smo uvek bili neki višak, slali su nas na plaćeno odsustvo, sa 65 odsto plate. Ima nas petoro u porodici, jedino muž radi na povremenim poslovima, dve ćerke studiraju. Teško nam je, i borimo se za život, odustala sam i od terapije, jer zbog nejela ne smem da pijem jake lekove", kaže Ljubosava Vranić.

Radonja Mandić je ratni vojni invalid. Radi kao magacioner.

"Patim od posttraumatkskog ratnog sindroma, lečio sam se na psihijatriji. Odlučio sam se da ne uzimam terapiju, koju pijem od 1999. godine. Gladovanje nije dalo rezultate, a sada nećemo ni lekove. Imam prelom kičme, psihički sam nestabilan. Izdržaću do kraja, ne trebaju mi ni lekari ni lekovi. Hoću pravo na rad, i da imamo plate, da nas ne teraju sa posla bez odlaska u penziju, kaže Radonja Mandić.

Danilo Jezdić je radnik koji radi na kontroli kvaliteta.

"Ne jedem sedam dana, teško mi je… Moja porodica je ugrožena, ali neću da odustanem, za naša prava ću da žrtvujem i svoj život. Ovde smo ograđeni, u fabrici, kao indijanci. Bila je Hitna pomoć, hteli su da me vode u Urgentni centar. Odbio sam, i ako imam tumor na kučmenoj moždini. Molim za pomoć sve institucije, da nam pomognu, jer smo očajni. Nemamo sa čim da hranimo decu", kaže Danilo Jezdić, dok plače… a jedini radi u celoj porodici.

Stevan Pušonja, član štrajkačkog odbora, kaže da se "niko iz vrha države nije obratio štrajkačima".

"Posetio nas je gradonačelnik Radomir Nikolić, i obećao da će neko doći kada se završi zasedanje vlade u Nišu. Mi smo invalidi, nemamo mogućnosti da zaradimo novac sa strane. Plate kasne od avgusta, i nemamo dinar u džepu. Mnogi nemaju novca ni da spreme najskromniju slavu, koje sada dolaze. Troje radnika je zbog zdravlja moralo na lečenje, ali ni oni nisu odustali", kaže za Alo! Stevan Pušonja, koji je invalid rada, sa 40 odsto telesnog oštećenja usled povrede na poslu.

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva"Nezavisnost" pozvao je prekjuče nezadovoljne radnike kragujevačke Zastave INPRO da prekinu štrajk glađu i da ispunjenje zahteva traže kroz pregovore sa resornim ministarstvima.

"Nastavak protesta putem radikalnih mera kao što je štrajk glađu, može negativno uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja invalida rada, pa smo iz tih razloga pozvali predstavnike resornih ministarstava i rukovodstvo lokalne samouprave da odmah počnu pregovore sa Štrajkačkim odborom invalida rada Zastava INPRO", piše u saopštenju.

U Zastavi INPRO 11. oktobra, štrajk glađu počelo je 28 invalida rada, od ukupno 132 zaposlenih u tom preduzeću. Oni štrajkuju zbog neisplaćenih zarada, protiveći se najavi proglašavanja tehnološkog viška. Radnici sumnjaju i u malverzacije rukovodstva, a jedan od zahteva bila je i smena direktora.

Direktor fabrike Branko Veljović juče je podneo ostavku pravdajući je "moralnim razlozima", ali to nije bilo dovoljno da radnici sa invaliditetom nastave štrajk glađu.