Za pet godina u Niš se doselilo 11.000 Albanaca?

U tekstu se dodaje da je razlog tome besparica Srba i cilj Albanaca da se prošire van administrativne linije Srbije i Kosova, te podseća da su Albanci sa Kosova masovno od 2010. do 2015. godine kupovali stanove, zemljište i obradive površine u Nišu, Leskovcu, Vranju, Kuršumliji, Prokuplju...

Ta pojava je trenutno u stagnaciji, bar kada je reč o ovim gradovima, ali su sela iz tih opština još na meti trgovaca nekretninama sa Kosova.

Albance najviše zanima oblast oko Vranja duž granice sa Bujanovcem, ali i Toplički okrug (Prokuplje, Kuršumlija, Blace...), tačnije, sela blizu administrativne linije sa Kosovom, a za imanja u tim mestima Albanci daju nekoliko puta veću cenu od realne.

Zanimanje Albanaca za srpska imanja u južnoj Srbiji mnogi povezuju sa njihovom namerom da "prošire" administrativne granice Kosova na delove Srbije.

Novinari iz lokalnih medija iz tih gradova kažu da se sve odvija pod nevidljivim plaštom i tiho, a da se na ulicama i selima po jugu Srbije sve češće čuje albanski jezik, dok građani tih delova Srbije žive u strahu da će zbog sve većeg priliva Albanaca sa Kosova doživeti sudbinu Srba sa Kosova.

 

Oni veruju da će u budućnosti na tim mestima biti sve više Albanaca, a sve manje Srba i da je na delu "tiha okupacija" južne Srbije.

Najveća pomama je svojevremeno bila u gradu Nišu, gdje je, prema nekim nezvaničnim podacima, u poslednje tri godine oko 1.500 Albanaca kupilo stanove u tom gradu, dok ta brojka gledano na širem području Niša ide i do 11.000.

Međutim, ne postoje zvanični podaci o tome koliko je tačno Albanaca sa Kosova i gdje kupilo zemlju po južnoj Srbiji, prije svega, jer se kupoprodajni ugovori odvijaju preko Srba sa Kosova.

Sve se odvija po slovu zakona, tako na primer Albanac daje Srbinu pare da na svoje ime kupi određenu nekretninu, a u sudu naprave ugovor po kojem Albanac, navodno, upravo tu sumu pozajmljuje Srbinu, a kao garancija da će mu novac biti vraćen navodi se ta nekretnina.

Srbin "ne vrati pare na vreme" i na taj način Albanci postaju vlasnici stanova, a da pri tom ne ostave trag o kupoprodaji.

Srbi za to dobijaju dogovoreni procenat u novcu, a neretko u tu priču su uključene i agencije za nekretnine, ali i srpski i albanski advokati.

Pošto se Albanci sa Kosova i dalje smatraju građanima države Srbije, mogu slobodno da kupuju nekretnine po Srbiji.

Novi Pazar se, takođe, nalazi na spisku poželjnih lokacija, ali se kupci tamo uglavnom interesuju za velika seoska imanja, udaljena od grada, zbog čega se po medijima često spekuliše da je reč o pripadnicima vahabijskog pokreta.

"Sputnjik" navodi da postoje saznanja da su pridošlice u okolini Pazara vrlo zainteresovane za kupovinu imanja u Apatinu, u Vojvodini, gde je navodno već kupljen veći broj salaša i drugih nekretnina