Kija: Tata, sve ti opraštam, mislila sam da imamo vremena

Ona je želela poslednji put da se obrati ocu i da mu kaže sve ono što nije stigla za života. Plakala je i govorila, a niko od prisutnih nije ostao ravnodušan. 

- Tata, nisi bio uz mene na rođendanima, maturi, venčanju, ovo poslednje je bilo moj izbor da te ne zovem, jer nisam mogla da se nosim s tim da me odbiješ, kao što si imao običaj, bilo mi je lakše tako. Ali bio si uz mene kada mi je bilo najpotrebnije. Kada mi je srce bilo slomljeno, kada mi se ceo svet srušio. Dao si mi podršku da nastavim dalje, onako u tvom stilu. Ja sam tvoja jedinica, poslednji put kad smo pričali smo prvi put pričali o svemu. Mama je tu bila za mene, a ti je trebalo samo da me voliš. Mislila sam sve najgore o tebi, mislila sam da ti nikad neću oprostiti. Možda si mislio da ću te odbaciti i misliti sve najgore o tebi. I jesam, ali ne da te odbacim. Videla sam da ti je bilo krivo. Nikad sebi ne bih oprostila da te tad nisam videla. A tebi sam oprostila sve. Sve ti opraštam. Mislila sam da imamo vremena. Slobodan mi je rekao da bi dobro bilo da se to desi, da pričamo. Kad smo Slobodan i ja pričali o tvom povratku, sećam se jedne rečenice, tad je rekao: Nnešto si izgubila, ali si nešto i dobila". I to se desilo i menja sve rođendane i proslave na kojima nisi bio. Sada sam oboje izgubila. Želela sam da me sačekas kad izađemo. Htela sam kada izađemo da opet pričamo, ali se nadam da si me sada čuo - završila je Kija.