Nestao je posle velikog hita sa Vesnom Zmijanac, a sada je otkrio i pravu istinu o njoj!

Slavko Banjac, pevač prave dobre narodne muzike, zvezda s početka devedesetih, vratio se na scenu posle 23 godine novim albumom u izdanju PGP RTS-a. Slavko Banjac za „Alo!“ otkriva gde je bio i šta je radio, šta želi, zašto se vratio...

Nema onog ko ide u kafanu, a ko ne zna stihove: „Ženama svim bio sam vatra i dim... Daleko negde ko zna gde ti ljubiš, a ja mrem, i pijem kao lud, do neba tražim put...“ Od tih stihova do novih prošlo je skoro četvrt veka. Slavko, gde ste bili, šta ste radili?

- Bio sam potpuno izmešten iz muzike, nekontrolisano me je život vodio u neki svet koji može da bude jako interesantan, a i bilo je interesantno. Putovao sam, bavio sam se poslovima koji nemaju veze sa muzikom, između ostalog, i ekologijom... To je svet koji uopšte nisam poznavao.

Šta se dogodilo, pa ste rešili da se vratite u svet muzike?

- Slučajnost, a možda i nije. Toliko toga mi se dogodilo u životu, a toliko u sebi imam ogorčenosti i nezadovoljstva kada je reč o estradi i mom životu na njoj. Ja sam uvek bio korektan igrač, savest je čista kao sunce. A to što se meni događalo - eto, nisam imao sreće u svom poslu. Kada sam krenuo da se bavim pevanjem, nisu me razumeli ni oni koji su me tražili da im pevam. Nije to tada bilo za ovo tržište, neke druge stvari su počele da budu popularne. Moj život u svetu muzike je veoma komplikovan. Ja sam budala koja gura priču o kvalitetu, lepoti muzike, zdrave muzike. To samo budala kao ja može da živi u takvim snovima. Ali kada se konačno dogodi da je to moguće, kao što se sada dogodilo, posle toliko šikaniranja i maltretiranja i neprepoznavanja, onda je to sjajna stvar. Instinkt me je razvaljivao čitavog života. Sada se pokazalo da treba da verujem tom svom instinktu, jer napravili smo sjajan album.

Kako zamišljate nastavak karijere?

- Posle svega što sam preživeo, ne smem ni da planiram ništa, ni da lažem sebe. Jer ja za pravdom u muzici tragam 30 godina. Maštam da se ispoštuju neke norme, makar i one na donjoj granici.

Imate li želju da napravite koncert?

- To nisam radio do sada. Ja nisam nikada imao koncert u Beogradu. Siguran sam da smo uradili izuzetan CD, koji se razlikuje od sve ponude danas na tržištu. To su lepe pesme, smirene... Imam dobar fidbek za ovo vreme otkada je izašao album i ide to kako smo želeli, čak i bolje. Najvažnije je da narod kaže da je to to, ma može Kvinsi Džons da ti radi produkciju - džabe ako se narodu ne dopadne. Ja verujem da će biti koncerta jer ja moram da ostvarim sebi snove... Ne verujem da će biti „Arena“, želim da to bude Centar „Sava“ i želim da moje pesme ponovo počnu tako da žive, ali i da ožive neke stare koje moje mlađe kolege i te kako izvode na svojim nastupima.

Da li je neka pesma na novom albumu posvećena nekome?

- Svaku pesmu posvetim ženama, tu nema dileme. Svaki tekst je asocijacija. Dok je pevam, vraćam filmove, sećam se sklapam kockice i to mi pomaže da potpuno svaki stih bude iskreno otpevan sa maksimalno duše i emocije. Ali stvarno je tako!

Imali ste sreće sa ženama, poslovno, ali i privatno... Žene vas vole. Uostalom, vi i pevate „ženama svim“.

- Jesam, imao sam. I uživao sam u svojim ženama i beskrajno sam im zahvalan za svaki sekund koji su provele sa mnom. Ja ne umem da živim bez žena! Nisam nikada imao lošu ružnu reč ili potez prema ženama... Ali se nikada nisam ženio. Imam sina Dragoljuba, koji ima 27 godina i koji ovih dana završava doktorski rad na fakultetu za fiziku. Taj deo života mi je potpuno ispunjen prelepim trenucima. Žene me hrane, srećan sam kada pored sebe imam normalnu ženu. I celog života je tako. I sada je tako.

Šta sada želite u životu?
- Ja samo želim da pevam. Dvadeset i više godina ležem i ustajem sa pesmom u sebi. Gutaš nešto, trpaš i slažeš u sebe, a nemaš gde sa tim. Nisam imao gde da pevam. Pustite me da pevam. Fali mi pevanje, da pustim glas, dođe mi da se popnem na Željin ili Jastrebac da pevam na sav glas. Jer tržište nije takvo bilo da mu odgovaraju moje pesme. Ja sam krajem devedesetih godina, sa pojavom nekoliko velikih zvezda, rekao: „Ako su ovo zvezde, ja odoh u neki drugi svet... Ja ovo ne umem ni da pevam, ni da čujem, ni da prepoznam.“ Ali sada mislim da je vreme. Zato samo hoću da pevam, a pre svega želim da ovo što radimo nađe put do publike, da narod negde tamo peva moje pesme.

Svi se sećaju vašeg legendarnog dueta sa Vesnom Zmijanac, koja je u to vreme bila zvezda nad zvezdama.

- Ona je toliko bila popularna da je to bilo fascinantno... Ja je poznajem od njene 16. godine... Ona je zaista bila zvezda u pravom smislu reči. Ceo tim koji je radio sa njom, to je bio takav nivo... Njena karijera je fascinantna, fenomenalno vođena, Vesna je ozbiljan mangup žena, legenda, ona je igrač, ozbiljan. Sa ozbiljnom životnom kilometražom, mislim da po njenom životu može da se napravi ozbiljan scenario za film.