AMERIČKI MEDIJI OBJAVILI PLAN PENTAGONA! SAD će učestvovati u ofanzivi!

Godinama, Sjedinjene Američke Države su insistirale na tome da je Krim i dalje deo Ukrajine. Ipak, Bajdenova administracija je držala čvrstu liniju od početka ruske vojne operacije u Ukrajini, odbijajući da Kijevu obezbedi oružje koje mu je potrebno za gađanje tog poluostrva koje Rusija koristi kao vojnu bazu, piše "Njujork tajms".

Sada ta linija počinje da se omekšava, navodi se u tekstu pod nazivom "SAD žele da pomognu Ukrajini da napadne Krim".

Posle višemesečnih razgovora sa ukrajinskim zvaničnicima, Bajdenova administracija konačno počinje da priznaje da Kijevu možda i jeste potrebna moć da udari na "rusko svetilište", piše list pozivajući se na nekoliko američkih zvaničnika, dodajući da je ta odluka moguća uprkos što bi taj potez povećao rizik od eskalacije.

Krim, između Crnog i Azovskog mora, dom je desetinama hiljada ruskih vojnika i brojnih ruskih vojnih baza.

Zvaničnici Bele kuće insistiraju da nema promene u stavu. Krim, kažu, pripada Ukrajini.

"Mi smo tokom celog rata govorili da je Krim Ukrajina i da Ukrajina ima pravo da brani sebe i svoju suverenu teritoriju u svojim međunarodno priznatim granicama", rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson.

Privatno, vojni i administrativni zvaničnici doveli su u pitanje korisnost ukrajinskog fokusiranja napada na Krim, tvrdeći da kijevska vojska ima bolje mete na drugim mestima na bojnom polju.

Ali Bajdenova administracija je počela da veruje da ako ukrajinska vojska može da pokaže Rusiji da njena kontrola nad Krimom može biti ugrožena, to bi ojačalo poziciju Kijeva u svim budućim pregovorima. Pored toga, strahovi da će Kremlj uzvratiti korišćenjem taktičkog nuklearnog oružja su izbledeli, rekli su američki zvaničnici i stručnjaci, iako su upozorili da rizik ostaje.

Novo razmišljanje o Krimu, pokazuje dokle su zvaničnici Bajdenove administracije stigli od početka rata, kada su bili oprezni da čak i javno priznaju da Sjedinjene Države obezbeđuju protivvazdušne rakete Stinger za ukrajinske trupe.

Ali tokom sukoba, Sjedinjene Države i njeni saveznici iz NATO-a su postepeno popuštali ograničenja koje su sebi stavili, prelazeći sa obezbeđivanja Javelina i Stingera na napredne raketne sisteme, sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, oklopna borbena vozila, pa čak i neke zapadne tenkove da bi Ukrajini dali kapacitet za napad protiv ruske juriše.

Sada, navodi "Njujork tajms", Bajdenova administracija razmatra šta bi bio jedan od njenih najhrabrijih poteza do sada, pomažući Ukrajini da napadne poluostrvo koje predsednik Rusije Vladimir Putin smatra sastavnim delom svoje potrage za vraćanjem nekadašnje ruske slave.

Američki zvaničnici razgovaraju sa svojim ukrajinskim kolegama o korišćenju oružja koje isporučuje Amerika, od raketnih sistema HIMARS do borbenih vozila Bredli, da bi se eventualno gađala teška kontrola Putina nad kopnenim mostom koji funkcioniše kao kritični put snabdevanja koji povezuje Krim sa Rusijom preko ruskih okupiranih gradova Melitopolj i Mariupolj.

Međutim, Bajden još nije spreman da Ukrajini da raketne sisteme dugog dometa koji bi Kijevu bili potrebni za napad na ruska postrojenja na poluostrvu.

Ukrajinski zvaničnici dugo su insistirali da je Krim važna meta njihovih napada i da je nastavak vojnog pritiska na tamošnje ruske baze značajan deo njihove strategije. Ukrajinski vojni zvaničnici takođe su razgovarali sa američkim zvaničnicima o važnosti povećanja pritiska na ruski zadnji ešalon na Krimu, koji podržava vojne operacije u drugim delovima Ukrajine.

Sa crnomorskom flotom, velikom ruskom vazdušnom bazom, komandnim punktovima i logističkim čvorištima koja podržavaju ruske operacije u južnoj Ukrajini, poluostrvo predstavlja glavni fokus u borbenim planovima Kijeva.

"Bredlijima" na Krim

Odlučujući da "bredlije" preda Ukrajini, Bajdenova administracija se približila odluci da Kijevu obezbedi nešto za šta su visoki ukrajinski zvaničnici već mesecima molili Sjedinjene Države: direktnu američku pomoć Ukrajini da krene u napad — uključujući ciljanje na Krim.

"Bredli" su oklopni transporteri opremljeni snažnim topovima municije od 25 milimetara i vođenim projektilima koji mogu da se bore protiv ruskih tenkova.

Frederik B. Hodžis, general-potpukovnik u penziji i bivši najviši komandant američke vojske u Evropi, rekao je da bi u narednim mesecima ukrajinske trupe mogle da iskoriste Bredlije da pomognu da preseku kopneni most.

Mogućnost da se oslone na vojne baze na Krimu za insceniranje bio je glavni razlog zašto su ruske snage prošle godine uspele da zauzmu zemljište na jugu Ukrajine, rekao je američki zvaničnik. Učiniti te snage manje sposobnim ključni je cilj Ukrajinaca na bojnom polju.

"Ukrajina bi mogla da iskoristi "bredli za pomeranje snaga niz glavne puteve, kao što je M14, koji povezuje Herson, Melitopolj i Mariupolj", dodao je Set Džons, viši potpredsednik Centra za strateške i međunarodne studije. "Svaka ukrajinska pešadija koja napreduje kroz ove oblasti suočila bi se sa značajnom vatrom sa ruskih položaja, a "bredli" nudi korisnu vatrenu moć i zaštitu za trupe".

"Bredliji", zajedno sa britanskim tenkovima i oklopnim borbenim vozilima koje su Francuska i Nemačka dogovorile da pošalju, mogli bi da budu avangarda oklopnih snaga koje bi Ukrajina mogla da angažuje u kontraofanzivi ove zime ili proleća, kažu analitičari vlade i nezavisni analitičari.

"Mislimo da je sada pravo vreme da pojačamo našu podršku Ukrajini", rekao je britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli u utorak tokom posete Vašingtonu. "Ne možemo dozvoliti da se ovo odugovlači i postane neka vrsta zastoja u Prvom svetskom ratu".

Britansko ministarstvo odbrane navelo je u poruci na Tviteru prošle nedelje da je Rusija poslednjih nedelja pojačala odbrambena utvrđenja u centralnom Zaporožju, provinciji na jugu Ukrajine u blizini kopnenog mosta i gde Rusija ima velike snage.

Ako se Ukrajina fokusira na Zaporožje, onda će prvi napad morati da uključi i gađanje meta blizu Krima. "Veliki ukrajinski prodor u Zaporožju bi ozbiljno doveo u pitanje održivost ruskog 'kopnenog mosta'", navodi se u britanskoj proceni.

Ukrajina takođe ima HIMARS, dalekometne raketne sisteme koje je obezbedila Amerika. Sa prošlogodišnjim povratkom uprave nad Hersonom na jugu, ukrajinske prednje linije sada mogu da ih koriste da pogode glavne rute snabdevanja koje izlaze sa Krima, rekao je jedan američki vojni zvaničnik u intervjuu.

Ove nedelje, najviši američki i ukrajinski komandanti održaće sastanak na visokom nivou u Nemačkoj kako bi se izborili sa planiranjem ofanzive, rekao je drugi visoki američki zvaničnik. Vežba, rekao je zvaničnik, ima za cilj da uskladi ukrajinske borbene planove sa vrstama oružja i zaliha kojima saveznici iz NATO-a doprinose.

Ukrajinski zvaničnici se plaše da njihova zemlja ne može da preživi godine zastoja u sukobu dok Rusija nastavlja da napada gradove i mesta. Tako da ne vide previše izbora osim da ciljaju Krim i dovedu ga u opasnost, rekao je visoki američki zvaničnik, napominjući da se to pitanje pojavilo na nedavnim sastancima na visokom nivou u Beloj kući.

Ipak, uprkos dodatnom naoružanju, Bajdenova administracija ne misli da Ukrajina može vojno da zauzme Krim — i zaista, i dalje postoji zabrinutost da bi takav potez mogao da natera Putina da uzvrati odgovorom zbog kojeg bi situacija eskalirala. Ali, kažu zvaničnici, njihova procena sada je da Rusija treba da veruje da je Krim u opasnosti, delom da bi ojačala poziciju Ukrajine u svim budućim pregovorima.

Demonstriranjem sposobnosti da udari na Krimu, kažu američki zvaničnici, Ukrajina bi mogla da pokaže da ruska kontrola nije uspostavljena. Bajdenova administracija takođe sve više veruje da bi udaranje u pozadinske linije Rusije koje izlaze sa Krima moglo ozbiljno da ošteti sposobnost Moskve da dalje pomera svoje linije fronta, kažu zvaničnici.

"Bez Krima, cela stvar bi se raspala na delove", rekao je Evelin Farkas, vodeći zvaničnik Pentagona za Ukrajinu tokom Obamine administracije.

Doprinos promeni razmišljanja je ublažavanje straha da bi ciljanje na Krim nateralo Putina da upotrebi taktičko nuklearno oružje, kažu zvaničnici. "Čini mi se kao da administracija sve više priznaje da pretnja ruske eskalacije možda nije ono što su ranije mislili", rekao je general Hodžis.

Dok ukrajinski udari u samoj Rusiji i dalje izazivaju eskalaciju zabrinutosti američkih zvaničnika, reakcija Moskve na periodične ukrajinske specijalne operacije ili tajne napade na Krimu, uključujući ruske vazdušne baze, komandna mesta i brodove u crnomorskoj floti, je ublažena.

"Postoji više jasnoće o njihovoj toleranciji na štetu i napade", rekla je Dara Masikot, viši istraživač politike u RAND korporaciji. "Krim je već bio pogođen mnogo puta bez masovne eskalacije Kremlja."

Ipak, Putin i ruska javnost vide Krim kao deo Rusije, tako da bi tamošnji udari mogli da učvrste rusku podršku ratu, ocenjuje "Njujork tajms".

Američki zvaničnici kažu da ne znaju kako će Putin reagovati ako Ukrajina napadne Krim koristeći oružje koje isporučuje Amerika.

Masikot je rekla da nijedan od nekoliko ukrajinskih napada na Krim do sada nije ugrozio sposobnost Rusije da zadrži svoja prava na poluostrvo. "Tako da oni možda nisu tačan test ruske odlučnosti po ovom pitanju", rekla je ona.

Nedodirljivo utočište za rusku vojsku

Prošlog meseca, američki državni sekretar Entoni Blinken je ponovio stalnu američku politiku prema Ukrajini — da Bajdenova administracija nastoji da pomogne zemlji da povrati teritoriju osvojenu tokom i posle specijalne ruske operacije prošle godine.

"Naš fokus je na tome da nastavimo da radimo ono što smo radili, a to je da osiguramo da Ukrajina ima u svojim rukama ono što joj je potrebno da se brani, što je potrebno da se odupre ruskoj agresiji, da povrati teritoriju koja joj je oduzeta od 24. februara", rekao je Blinken na samitu Saveta izvršnih direktora "Vol strit žurnala". Po definiciji Blinkena, ta teritorija ne uključuje Krim.

Taj stav je, kažu kritičari, u velikoj meri dao ruskoj vojsci nedodirljivo utočište iz kojeg može da napadne Ukrajinu.

"U suštini smo postavili ograničenja Ukrajini, govoreći da će se ovaj rat voditi na vašem tlu, a ne na ruskom tlu", rekao je Filip Bridlov, penzionisani general vazduhoplovstva sa četiri zvezdice koji je bio vrhovni komandant NATO saveznika za Evropu kada je Rusija prisvojila Krim 2014. "Dati Rusiji utočište za borbu, bez straha od prekora, apsolutno je apsurdno. Nema vojnog smisla", rekao je on.

Pratite vesti sa fronta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI