Ubio strica kamenom, mrtvog ga vređao na sudu, pa čak izjavio da mu je u zatvorskoj psihijatrijskoj bolnici - LUDNICA!

Budući da je nalazima veštaka utvrđeno da je Đorđević počinio ubistvo u stanju neuračunljivosti i da pati od trajnog duševnog oboljenja zbog čega postoji opasnost da delo ponovi ili učini teže krivično delo, zamenica VJT Mirjana Velimirović je istakla da je nužno izreći pomenutu meru bezbednosti.

Đorđević je pak, u završnom obraćanju pred sudom, i dalje tvrdio da nije kriv, da nije psihički oboleo i da je ubistvo počinio u nužnoj odbrani. On je ponovo vređao ubijenog strica nazivajući ga psihopatom.

- Živeo sam pod pritiskom sada pokojnog psihopate koji je bio pun mržnje prema meni što se vidi iz sedam sudskih postupaka - rekao je Đorđević.

Kada ga je sudija Milica Grujić opomenula da ne sme da vređa nikoga, on je rekao da samo “iznosi dokaze”.

Đorđević je rekao da smatra da treba odbaciti nalaze obe komisije veštaka, nazivajući ih “namernim tehničkim greškama donetim iz interesa”, tvrdeći da nema nikakvu duševnu bolest.

- Ne osećam nikakvu krivičnu odgovornost jer se radilo isključivo o nužnoj odbrani. Prvo sam bio napdanut sekirom, pa kamenom, pa štipan za genitalije. Nisam imao izbora, uhvatio sam kamen i samo ga dva puta udario. Kajem se što sam to uradio ali morate da shvatite da nisam bio svestan zbog jakog afekta straha, što bi osetio svaki normalan čovek - rekao je Đorđević.

Njegov branilac po službenoj dužnosti, advokat Zoran Đorđević zatražio je oslobađajuću presudu tvrdeći da se radi onužnoj odbrani.

- Ne prihvatamo bilo koji nalaz veštaka o zatvaranju jednog ovakvog intelektualca u psihijatrijsku ustanovu - rekao je advokat.

Ćerke ubijenog Miloljuba, izrazile su nezdaovoljstvo predlogom da se ubici njihovog oca izrekne mera lečenja u psihijatrijskoj ustanovi a posebno mogućnošću da se nađe jednom opet na slobodi, ukoliko lečenje bude uspešno.

- Ako se leče ubice, ko je onda odgovoran za život našeg oca - rekla je rezignirano Slađana Živadinović, ćerka ubijenog Miloljuba.

Njena sestra Suzana Rašić je rekla da joj je žao što Slaviša neće odgovarati za delo koje je učinio. Ona je zatražila zaštitu od suda.

- Molimo sud da nas zaštiti i da ne dozvoli da se nađe na slobodi i slobodno kreće i da se sa njim susrećemo jer je očigledno da nije za to socijalno sposoban. Žao mi je što je tokom postupka rečeno toliko ružnih stvari o mom ocu koje nisu tačne - rekla je ona.

Odluku o predloženoj meri bezbednosti sud će saopštiti na sledećem ročištu.

“U zatvorskoj psihijatrijskoj bolnici je ludnica”

Đorđević je juče ispričao kako mu teško pada boravak u zatvorskoj bonici u Beogradu.

- Boravak u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici za mene je ludnica. Gledam ljude kako umiru, kako se biju. Jedan Turčin me je napao - požalio se on pred sudom.

Donosio bubašvabe u sudnicu, pominjao Vučića, tražio bombone

Đorđević je od početka šokirao sve svojim potezima u sudnici. Na početku suđenja izvadio kutiju od šibica sa bubašvabama, kako bi ilustrovao uslove pod kojima boravi u pritvoru. On je tada bube pokušao da stavi sudiji na sto ali ga je ona zaustavila i oštro opomenula da to ne čini posle čega ga su ga stražari vratili do mesta predviđenog za obraćanje. U jednom od ranijih obraćanja pred sudom rekao je da ne bi dobio ni policijsko zadržavanje da je imao para a onda je pomenuo i predsednika Srbije Aleksandra Vučića…

- Ovo nije krivično delo. Smatram da se radi o politici. Da mi je Vučić brat odmah bih izašao iz pritvora. Ja poznajem Vučića, pisao sam mu ali mi ne odgovara. Pisaću mu još jednom - rekao je on ranije, na početku suđenja.

Optuženi je na početku suđenja pitao sudiju da li može da uzme bombonu “jer mu se “suše usta”, ali mu ona to nije dozvolila, nakon čega je zaplakao.