"ISKRENO, NEMA NADE" Sumorna i bolna realnost nekadašnje supersile

Industrijska proizvodnja nekada najveće ekonomije Evrope opada od 2017. Proteklih sedam meseci pada zaredom i sada je na nivou iz 2006. Ako padne još 5 odsto biće na nivou iz 1990ih kada je pao Berlinski zid.

- Iskreno, nema nade - rekao je "Blumbergu" Stefan Klebert, direktor GEA grupe, kompanije koja proizvodi fabričku mašineriju još od kraja 19. veka.

- Ne verujem da možemo da zaustavimo ovaj trend - dodao je on.

Oslonci nemačkog industrijskog "motora" pali su kao domine. SAD se udaljavaju od Evrope. Kina postaje sve veći rival i više nije nezasitni kupac nemačke robe. Konačni udarac za neke proizvođače bio je prekid dotoka jeftinog ruskog prirodnog gasa.

Ekonomista Piter Sent Ondž u svom podkastu upozorava da je ovo evropski problem s obzirom na uticaj koji aktivisti za zaštitu životne sredine imaju u Briselu i koji su "predali svoju ekonomsku sudbinu trećem svetu koji Kina i Rusija regrutuju u BRIKS". 

Pored globalne nestabilnosti, politička paraliza u Berlinu intenzivira probleme kao što su dotrajala infrastruktura, starenje radne snage i birokratija. Nekada moćni obrazovni sistem posrnuo je posle dugoročnog odsustva ulaganja. Istraživački institut Ifo procenjuje da će opadanje matematičkih veština koštati privredu oko 14 biliona evra proizvodnje do kraja veka.

Nemačka još uvek ima zavidan spisak malih, agilnih proizvođača, a Bundesbanka i drugi odbacuju ideju da je puna deindustrijalizacija blizu. Ali, sa zastojem reformi, nejasno je šta (i da li išta) može da uspori pad.

- Nismo više konkurentni. Sve smo siromašniji jer nemamo rast. Zaostajemo - kazao je ministar finansija Kristijan Lindner.

A, taj nedostatak konkurentnosti gurnuće Nemačku još dublje, upozoravaju privrednici.

- Uprkos motivaciji naših zaposlenih, stigli smo do tačke u kojoj ne možemo da izvozimo kamionske gume iz Nemačke po konkurentnim cenama. Ako Nemačka ne može da izvozi konkurentno u međunarodnom kontekstu, zemlja gubi jednu od svojih najvećih prednosti - istakla je Marija Rutger, šefica sektora za severnu Evropu u "Mišlenu".

Energetska kriza izazvana sankcijama Rusiji žestoko je osakatila industriju, naročito hemijsku. A, troma birokratija koči i one kompanije koje su spremne da investiraju. Dobar primer su solarni paneli koje je GEA želela da instalira na jednu svoju fabriku. Prošlog januara su zatražili dozvole i još čekaju odobrenje.

Pandemija je još ranije unela haos u automobilsku industriju, sa višemesečnim čekanjem na isporuke čipova i drugih komponenti što je Kina iskoristila i postala lider na tržištu električnih automobila.

Klaus Gajsdorfer, izvršni direktor EBM kompanije koja proizvodi ventilatore poručio je da se tu ne radi samo o energetici.

- Tu je i dostupnost osoblja u Nemačkoj. U roku od jedne decenije radno sposobnog stanovništva će biti premalo da bi ekonomija mogla da funkcioniše kao danas - dodao je on

Centralna banka naglasila je u najnovijem izveštaju da to što je Nemačka u "tehničkoj recesiji" posle dva kvartala pada proizvodnje, neće potrajati zahvaljujući stabilnom tržištu rada, rastu plata i padu inflacije.

Izveštaj Bundesbanke nije baš "u liniji" sa analizom Privredne komore (DIHK) koja je upozorila da će se samo ove godine nemačka ekonomija "skupiti" za 0,5 odsto, što je najlošiji rezultat u protekle dve decenije.

Anketa sprovedena među 27.000 kompanija pokazala je da čak 35 odsto njih očekuje da će loše poslovati u narednih godinu dana, u poređenju sa 14 odsto onih koji očekuju neki napredak.

- Loše raspoloženje među kompanijama postaje sve više ukorenjeno - navodi se u saopštenju DIHK i dodaje da je ovo tek drugi put u posleratnoj istoriji Nemačke da se privreda smanjuje dve godine zaredom.

Prvi slučaj je bio 2002. i 2003. godine kada su dve uzastopne recesije naterale tadašnju vladu socijaldemokrata i zelenih da uvedu agresivne reforme tržišta rada i socijalne zaštite koje su bile zaslužne za podizanje Nemačke na nivo konkurentnosti na kome su joj zavideli mnogi.

Evropska komisija je saopštila da će Nemačka biti najveća prepreka rastu evrozone ove i sledeće godine, sa rastom od samo 0,3 odsto u 2024. umesto od 0,8 procenata koji se očekuje u novembru i 1,2 odsto u 2025, posle recesije od 0,3 odsto prošle godine.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI