Ukrajina
Foto: Alo/Shutterstock

Neki oblik „kompromisnog rešenja“ sada se smatra najverovatnijim krajnjim ishodom rata, piše Gardijan.

Promena u osećanjima – u ovo vreme prošle godine, većina Evropljana je rekla da Ukrajina mora da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju – zahtevaće da političari zauzmu „realističniji“ pristup koji se fokusira na definisanje onoga što prihvatljiv mir zapravo treba da znači, navodi se u izveštaju.

- Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu - rekao je Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koji je naručio anketu.

Većina Evropljana „očajnički želi da spreči rusku pobedu“, ali ne veruje da Kijev može da pobedi u vojnom smislu, rekao je Leonard, što znači da je najubedljiviji argument za sve skeptičniju javnost bio da bi nastavak pomoći „mogao da dovede do održivog, dogovorenog mira koji ide u prilog Kijevu – a ne pobeda Putina“.

Januarska anketa u 12 država članica EU – uključujući Francusku, Nemačku, Mađarsku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Španiju i Švedsku - pokazala je da je kontraofanziva Ukrajine u zastoju - rastući strah od promene američke politike i izgledi za drugi predsednički mandat u SAD Donalda Trampa podsticao je pesimizam u vezi sa ishodom rata.

Anketa je sprovedena pre povlačenja Ukrajine tokom vikenda iz istočnog grada Avdejevke, čime je Rusija odnela najznačajniju vojnu pobedu od zauzimanja Bahmuta od strane Vagnerovih trupa u maju 2023. Rusija je započela rat u Ukrajini u punom obimu 24. februara 2022. godine.

Izveštaj "Ratovi i izbori: Kako evropski lideri mogu da održe javnu podršku Ukrajini", otkriva da samo jedan od 10 Evropljana u 12 ispitanih zemalja veruje da će Ukrajina pobediti na bojnom polju, dok je duplo više (20%) predviđalo pobedu Rusije. Čak i u najoptimističnijim zemljama članicama koje su ispitane – Poljskoj, Švedskoj i Portugalu – manje od jedne od pet (17%) veruje da bi Kijev mogao da pobedi.

U svim zemljama, pokazalo je istraživanje, najčešće mišljenje, koje deli u proseku 37 odsto ispitanika, bilo je da će se rat završiti kompromisnim rešenjem - iako su neke zemlje više volele taj ishod od drugih.

U Švedskoj (50%), Portugalu (48%) i Poljskoj (47%) ispitanici su najčešće rekli da Evropa treba da pomogne Ukrajini u borbi, dok su u Mađarskoj (64%), Grčkoj (59%), Italiji (52%) i Austriji (49%) više voleli da podstaknu Kijev da prihvati sporazum. U Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Španiji mišljenja su bila ravnomernije podeljena.

Anketa je pokazala da mnogi Evropljani sve više smatraju da je rat Rusije protiv Ukrajine od direktnog značaja za njih, a 33% je reklo da je imao veći uticaj na njihovu zemlju – i na Evropu (29%) – od rata na Bliskom istoku (u poređenju sa 5% koji su rekli suprotno po obe tačke).

Mogući Trampov povratak u Belu kuću široko je viđen kao loša vest, a 56 odsto ispitanika u 12 ispitanih zemalja reklo je da bi bili veoma ili prilično razočarani ako bi bivši predsednik ponovo bio izabran.

Jedini izuzetak je Mađarska, gde je 27 odsto ispitanika reklo da bi bilo zadovoljno Trampovim povratkom, a 31 odsto razočarano. Slično, pristalice samo jedne velike političke partije – mađarskog Fidesa – nadale su se pobedi Trampa.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading