"ČIKO, ŽIVA SAM, NEMOJTE ME UBITI" Srpska devojčica je ovako molila za milost, ali uzalud! I piliće su poklali
Pokolj u Čelebiću je događaj koji se desio se između 29. i 30. jula 1941. na pravoslavni praznik Ognjenu Mariju. Tog dana, na početku Drugog svetskog rata, u osnovnoj školi u Čelebiću kod bosanskog grada Livna je od strane hrvatskih ustaša pobijeno 403 Srba koji su potom zatrpani u rupe i jame oko Čelebića.
Tamo, kako se pisalo, trudili su se da ni pile ne ostane živo. Sudbine ljudi bile su zapečaćene, svi su pobijeni.
Jedna strašna priča vezana za ovaj pokolj govori o porodici koja je najstrašnije izmasakrirana, a zasniva se na rečima episkopa Hrizostoma Vojinovića. Prenosimo vam je u celosti:
- U selu Prologu, blizu Livna, živela je samo jedna Srpska porodica od sedam članova. Bezdušnim ljudima je i ova jedna porodica bila trn u oku i zato su, kad je nastao ovaj sveopšti pokolj, izveli nju jedne noći u polje i streljali. Kad su sutradan došli da pokopaju leševe, našli su jednu devojčicu od 10 godina još u životu.
Sedela je među leševima, naslonjena na mrtvu majku i plakala. Videvši da ponovo dolaze oni koji su poubijali sve njene, obratila se jednom i rekla:
" Čiko ja sam živa; nemojte me ubiti !“
Pomislilo bi se da će ta molba iz usta tog malog ranjenog stvorenja i kamen dirnuti.
Ali, među tim ljudima nije se našlo nijedno osetljivo i živo, za tuđi bol, srce koje bi se smilovalo na to dete koje nikome nikakva zla nije učinilo, na te tužne i preklinjuće oči koje su svu noć plakale, i to malo, slomljeno, ali željno života srce koje je svu noć među leševima drhtalo.
Nisu je poštedili.
A koliko je hiljada takvih i gorih slučajeva bilo!
To pak sve svedoči, braćo i sestre, da ima ljudi koji ne znaju za Boga, koji ne znaju za dušu, kojih se niko na svetu ne tiče.
Ima ljudi koji imaju ime da su živi, a mrtvi su: mrtvi duhom i mrtvi srcem.
A od tih se živih leševa niko ničemu dobrom, velikom i stvarnom neka ne nada...
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)