POLITIČARKE U TRCI ZA NOVOG ŠEFA NATO Među njima i potomci saradnika nacista
Foto: Shutterstock

Ako se rat ne završi ranije, Ukrajina će možda imati prilike da „navija” da dogodine na čelo najjačeg vojnog savez dođe njihove gore list.

Kristija Friland, zamenica kanadskog premijera Džastina Trudoa i ministarka finansija koja ima ukrajinsko poreklo, mogla bi da zameni Jensa Stoltenberga na mestu generalnog sekretara NATO-a na jesen 2023. godine, piše „Njujork tajms”, pozivajući se na američkog zvaničnika upoznatog s debatom koja se vodi u Severnoatlantskoj alijansi.

Budući da se odavno šuška da NATO navodno ima za cilj da na čelo alijanse prvi put postavi ženu, Frilandova je kao američki favorit pridodata spisku mogućih kandidatkinja s druge strane Atlantika: estonskoj premijerki Kaji Kalas (45), slovačkoj predsednici Zuzani Čaputovoj (49) i bivšoj predsednici Hrvatske Kolindi Grabar Kitarović (54).

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg trebalo je da napusti ovu funkciju 30. septembra, ali mu je mandat produžen zbog rata u Ukrajini do jeseni 2023. Inače, Stoltenberg, koji je na ovom položaju od 2014. godine, tražio je produžetak mandata za još dve godine.

 

 

Iako je još rano reći ko će biti četrnaesti šef zapadne vojne alijanse osnovane 1949. godine, među saveznicima je već počelo ozbiljno nadmetanje i lobiranje ko bi trebalo da zameni Stoltenberga. Zvaničnici ovog vojnog saveza ističu i da imena koja se pojavljuju u javnosti kao mogući kandidati često „ne prežive” debatu koja se o tome vodi među 30 članica NATO-a.

Zamenica kanadskog premijera je izbila u prvi plan jer SAD ne predlažu svog kandidata. Po tradiciji, američki general je uvek vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi. A Vašington ima uglavnom presudan uticaj u izboru čelnika NATO-a.

Kristija Friland (54), bivša novinarka (udata za novinara „Njujork tajmsa”), vodila je komplikovana ministarstva u kanadskoj vladi. Reč je o iskusnoj političarki koja govori engleski, francuski, italijanski, ukrajinski i ruski jezik i dobro se snalazi u javnim nastupima i konferencijama za novinare. Ako bude izabrana konsenzusom, postala bi prvi kanadski političar na toj važnoj funkciji.

Za sada se Frilandova javno ne izjašnjava o mogućem prelasku na novu funkciju. „Gospođa Friland već ima važan posao i fokusirana je na služenje Kanadi i Kanađanima”, poručilo je Trudoova zamenica preko svog portparola Aleksa Lorensa.

Frilandova, čija je majka Ukrajinka, ima snažan proukrajinski stav. To se videlo još 2014. godine, kada je otišla u Kijev da proslavi svrgavanje ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, kojeg je podržavao Kremlj. Zbog takvih aktivnosti Moskva ju je uvrstila na crnu listu zapadnih zvaničnika kojima je zabranjen ulaz u Rusiju.

 

 

Ono što može da bude otežavajuća okolnost kada je u pitanju njen izbor jeste da je Frilandova unuka Majkla Čomjaka, kojeg „Njujork tajms” opisuje kao „zahvalnog imigranta u Kanadi” koji je tokom Drugog svetskog rata kao mladić bio „uključen u ukrajinski nacionalistički pokret koji je naciste smatrao korisnim sredstvom za suprotstavljanje Sovjetima”.

Njujorški dnevnik je (ne)namerno preskočio da pomene da je Čomjak u to vreme bio istaknuti ukrajinski nacistički saradnik i glavni urednik propagandnog dnevnika na ukrajinskom jeziku „Krakivski visti”.

Raša tudej podseća da je takve listove koji su objavljeni između 1940. i 1945. godine finansirala direktno nacistička Nemačka. Kanadski istoričar i Čomjakov zet Džon-Pol Himka opisao je takva glasila kao „žestoku antisemitsku” publikaciju.

Frilandova je bila krajnje dvosmislena po pitanju svog porekla, ne samo što je odbijala da osudi svoju baku i dedu po majci već ih je donekle podržavala. Ona je 2015. godine napisala esej pod nazivom „Moja Ukrajina”, navodeći da su njeni baba i deda, nacistički saradnici, „sebe videli kao političke izgnanike s odgovornošću da održe u životu ideju nezavisne Ukrajine”.

„Taj san se zadržao u sledećoj generaciji, a u nekim slučajevima i generaciji posle toga”, napisala je ona.

Iako ministarka Friland snažno podržava Ukrajinu u borbi protiv ruske agresije, otežavajuća okolnost za njen izbor mogla bi biti činjenica da za razliku od Estonije, Slovačke i Hrvatske, Kanada izdvaja manje od dva odsto za odbranu, koliko propisuju NATO standardi. Ipak, Otava je pružila značajnu ekonomsku i vojnu podršku Ukrajini, odmah iza Nemačke i ispred Poljske, iako daleko iza SAD i Velike Britanije.

Na drugoj strani, Evropska unija bi želela da sledeći šef NATO-a bude iz zemlje članice evrobloka. Od 27 članica EU, 21 je članica alijanse i taj broj će se povećati za još dva kada bude odobren prijem Švedske i Finske. Ali, Evropljani tek treba da se udruže oko jednog kandidata.

Iz prikrajka svoju šansu vreba i Velika Britanija. Za sada su nezvanično u igri bivši premijer Boris Džonson, ali i ministar odbrane Ben Volas. Navodno, Volas je ostao i u vladi Riši Sunaka ne samo da bi obezbedio kontinuitet vojne podrške Londona kijevskom režimu već i da bi povećao šanse da zameni Stoltenberga.

Iako se prednost ovog puta daje ženskim kandidatima, „Sputnjik” je nedavno objavio informaciju, pozivajući se na nezvanične izvore iz NATO-a, da bi novi generalni sekretar mogao da bude i bivši italijanski premijer Mario Dragi. Alijansa navodno traži bivšeg visokog zvaničnika s dubokim razumevanjem evropske bezbednosne arhitekture.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading