EKSKLUZIVNO Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić za Alo! U Srebrenici se vode kao poginuli i oni koji sada žive u inostranstvu

- I mojoj porodici i meni su pretili. Policajci su obezbeđivali moju kuću, mene i moje najbliže

- Sve što je srpsko pokušaće da otmu, obesprave i proglase genocidnim. Pritisci su na Srbiju jer je ona matica srpska. Mi smo svi zagledani u Srbiju kao u majku koja je sve jača.

Ono što je karakteristično za Srebrenicu jeste da mediji i političari uvek dignu tenzije pred 11. jul. A kada prođu 11. i 12. jul, ljudi normalno funkcionišu, i to je uvek tako.

Kada je 2016. godine za prvog čoveka Srebrenice izabran Srbin, prašina koja se podigla zbog toga dugo se nije spustila. Ovih dana, kao i svake godine u julu kada se obeležava godišnjica od zločina koje je Vojska RS počinila u toj bosanskoj opštini, ponovo su pojačane tenzije, a Mladen Grujičić, načelnik opštine Srebrenica, opet je u centru pažnje. 

U razgovoru za Alo! otkriva kakva je atmosfera u Srebrenici nakon obeležavanja godišnjice. 

- Ono što je karakteristično za Srebrenicu jeste da se uvek tenzije dignu pred 11. jul od medija i političara. A kada prođu 11. i 12. jul, ljudi normalno funkcionišu, i to je uvek tako. Određena grupa političara pokušava da isprovocira, iskoristi priliku zbog emocija kod građana koji su izgubili nekog svog i svojim delovanjem doprinesu tome da se podignu tenzije. Ali sve u svemu, kada prođe 11. jul, o tome se maltene i ne priča. 

Nedavno je usvojena rezolucija o Srebrenici u Crnoj Gori, a potom i u lažnoj državi Kosovo. Kako to komentarišete?  

- Morali su nekako Srbe da osude, to vidimo po toj rezoluciji. Srbi ne treba da ćute kada se veliča nešto što se nije dogodilo. Srbija nikad nikog nije vređala. Uvek se isticalo da su u 20. veku ginuli i Srbi i Bošnjaci. Na osnovu dokaza i argumenata, pokazano je da je to tačno. Mi smo tražili u Skupštini da se osude svi zločini nad svim narodima koji su se desili u proteklom ratu. To je naišlo na negodovanje Bošnjaka, koji su napustili Skupštini i tako pokazali da ne mogu da prihvate da su na ovim prostorima ginuli i Srbi, što je činjenica. Onda bi morali da priznaju da su Srbi ubijani, a time bi priznali da u svojim redovima imaju i zločince, a onda bi morali i da kazne te zločince. 

Često se može čuti da se manipuliše ubijenima u Srebrenici i da se sahranjuju i oni koji s njom nemaju veze... 

- Ja nikad ne bih govorio o nečemu o čemu ne znam i što nemam čime da potkrepim. Dokazano je da su u memorijalnom centru sahranjeni i oni koji ne pripadaju tom vremenu, tu su sahranjeni i neki ljudi koji su zapravo živi i u inostranstvu su. Mnogo je manipulacija. Ono u čemu Bošnjaci žele da istraju je da su bile 8.372 žrtve, bez obzira na dokaze koji pokazuju da je broj poginulih manji. Ali očigledno da im broj nešto znači da bi istrajali u nastojanju da kvalifikuju jedan nesporan zločin kao genocid. Komisija je naučno dokazala da je ubijeno u tom periodu oko 2.000 do 2.500 ljudi, među kojima su i oni koji su se probijali iz Srebrenice, a tu su vojnici, a ne samo civili, kako oni to plasiraju. Mnogo je tu laži koje su plasirane u svet, a nama je sada teško da se borimo protiv toga. Mnoge zemlje su zaleđina Bošnjacima i ne dozvoljavaju da se spisak revidira, da se skinu sa spiska oni koji ne pripadaju tom vremenu.  

Da li je teško biti Srbin na čelu Srebrenice? Da li ste zbog toga doživljavali neprijatnosti?  

- Kada sam prvi put izabran 2016. godine, trpeo sam mnoge neprijatnosti. I moja porodica i ja smo dobijali pretnje. Policajci su obezbeđivali moju kuću, mene i moje najbliže. Ali moram reći, od samih Srebreničana nisam nikada doživeo neku neprijatnost. Oni su uvideli vrlo brzo da ja nisam onakav kakvim su me sarajevski i promuslimanski mediji predstavljali i shvatili su da u meni imaju prijatelja i da sam čovek koji će im učiniti život boljim. Činjenica je da je u drugom mandatu za mene glasalo dosta Bošnjaka. I mnogo više njih bi glasalo da su smeli. Ali nad njima se vrše pritisci, ucene, trpe pretnje da podrže mene. 

Zapad vrši veliki pritisak na Srbiju kako zbog Kosova, tako i zbog Republike Srpske. Zašto? 

- Sve što je srpsko pokušaće da otmu, obesprave i, evo, proglase genocidnim. Pritisci su na Srbiju kao maticu srpsku i kao zemlju koja predstavlja spas srpskog naroda. Mi smo svi zagledani u Srbiju kao u majku koja je sve jača i jača. To smeta srpskim neprijateljima. Srbija ima dobre odnose sa Republikom Srpskom, a Kosovo je sveta srpska zemlja. Sigurno će biti teško u narednom periodu boriti se protiv svih koji su protiv srpskog naroda. A ima ih mnogo. Najpre se pritiskaju zemlje u okolini da donesu rezolucije, a potom će se jak pritisak vršiti i na Srbiju da prizna genocid da bi se satanizovao ceo srpski narod. To bi bio kraj srpskog naroda kada je u pitanju bilo koje pravo. 

 

Hag - produžena ruka projekta Potočari

Kako je presuda Ratku Mladiću dočekana u Srebrenici? 

- Ta presuda je očekivana. Ne zato što je on zaslužio tu presudu, već zato što ju je doneo Haški tribunal. To je sud koji je formiran da bi bio kažnjen ceo srpski vojni vrh i da bude produžena ruka izvođača radova projekta Srebrenica. Osudili su Srbe na preko 1.000 godina dok su osudili Bošnjake za sva nedela kaznom kakvu dobije čovek koji ubije u saobraćajnoj nesreći drugog čoveka. Niko nije bio iznenađen. Aroganciju su pokazali time što nisu prihvatili nijednu primedbu na prvostepenu presudu. To je ono: „Pričajte vi šta god hoćete, donosite kakve hoćete dokaze, biće onako kako smo mi odlučili“. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI